Министар одбране Боро Вучинић одржао годишњу конференцију за новинаре

УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ МИНИСТРА ОДБРАНЕ

Конференција за новинаре сриједа, 24. децембар 2008. у 11.00 сати



Поштоване даме и господо новинари,



Прије свега, желим да Вас поздравим и изразим задовољство што се сријећемо и на крају године, нећу претјерати ако кажем, веома успјешне године у раду Министарства одбране и Војске Црне Горе.

Када то кажем, прије свега, имам на уму да је Црна Гора у овој години много урадила на конципирању своје, уопштено речено, безбједносно-одбрамбене стратегије и политике. Као што знате, Скупштина је недавно усвојила два важна документа Стратегију националне безбједности и Стратегију одбране. Ти документи профилишу један, модеран, ефикасан и одржив систем безбједности и одбране у Црној Гори, прилагођен изазовима, али и могућностима државе. Наш стратешки циљ је изградња, прије свега, интегрисаног система одбране, који обједињава све носиоце те функције на начин што се избјегава мијешање и преклапање надлежности. На тај начин добијамо систем који ће мање коштати, а који ће бити много ефикаснији. Такође, подсјећам и да ће се у петак у Скупштини расправљати о приједлозима измјена и допуна Закона о одбрани и новог Закона о Војсци. Усклађивање стратегија и закона била је обавеза након доношења Устава Црне Горе. Као што знате, кључна усаглашавања односе се на уставне надлежности Савјета за одбрану и безбједност, Скупштине, Предсједника Црне Горе и вршење обавјештајних, контраобавјештајних и безбједносних послови у области одбране. Након усвојених организацијско-формацијских измјена, нова Војска Црне Горе бројаће 2.356 припадника. Ради наставка планске реформе система одране почетком године започета је израда Стратегијског прегледа одбране.

Прва од три фазе Израда политичког оквира завршена је недавно усвајањем на Влади. Тренутно је у току друга фаза, која подразмијева процјену снага и способности, а завршетак цијелог документа планиран је до краја наредне године.

Подсјећам, донесена је одлука о учешћу медицинског тима ВЦГ у мировној мисији УН у Авганистану, што ће без сумње, допринијети спољнополитичком угледу Црне Горе као поузданог и кредибилног партнера у изградњи мира у свијету.

Година за нама била је веома успјешна и на плану међународне одбрамбене и војне сарадње, а посебно оствареног прогреса на путу у НАТО.

Црна Гора је након непуне двије године учешћа у Партнеству за мир, на самиту у Букурешту у априлу, добила снажан подстицај за даљи успјешан наставак евроатлантског пута и позив да отпочне Интензивирани дијалог. Почетком новембра, премијер Мило Ђукановић предао је захтјев за добијање статуса кандидата Црне Горе за НАТО, односно за добијање Акционог плана за чланство МАП. О томе ће се расправљати и надамо се позитивно одлучити на наредном самиту који се одржава у Стразбуру и Келу. Добијање МАП-а за Црну Гору било би изузетно важно из два разлога. Прво, на спољнополитичком плану потврдили бисмо озбиљност наших напора и остварених резултата на плану реформе система одбране и укупно друштва. Друго, на унутрашњем плану, реализацијом тог акционог плана, у сарадњи са НАТО и земљама чланицама и партнерима, убрзали бисмо процес реформи.

Када је ријеч о Партнерству за мир, подсјећам да је наше двогодишње учешће у том НАТО програму практичне сарадње било веома важно и корисино, како са аспекта сарадње са НАТО, земљама чланицама и партнерима, тако и за промоцију наших националних интереса на путу ка пуноправном чланству у НАТО.

У оквиру тог програма, у дијелу надлежности нашег Министарства, први ИПП за 2008. годину веома смо успјешно реализовали, с обзиром да је проценат остварених активности већи од 70 одсто, што је значајно изнад НАТО просјека. Такође, кроз рад на реализацији Партнерских циљева, у оквиру ПАРП процеса, у различитим областима, подижемо ниво способности и укупне интероперабилности Војске за заједничко дјеловање са снагама НАТО. Све речено казује да је програм ПзМ важан за нас, јер у оквиру њега размјењујемо искуства и остварујемо веома конструктивну сарадњу, како у војном, тако и цивилном дијелу.

У дијелу који се односи на међународну сарадњу, а посебно регионалну, наше Министарство је интензивно радило на успостављању нових и јачању постојећих облика сарадње. Значајно смо унаприједили сарадњу са сусједним земљама - Албанијом, БиХ, Хрватском и Србијом, као и са онима из ширег региона - Бугарска, Грчка, Мађарска, Македонија, Румунија, Словенија и Турска. Успјешно сарађујемо на плану реформе система одбране и војске и са земљама донаторима - Аустрија, Данска, Холандија, Канада, Норвешка, Њемачка, САД, Велика Британија. Посебна пажња је посвећена развоју и успостављању сарадње са балтичким земљама. Истакао бих посебно наставак сарадње са нашим стратешким партнером Сједињеним Америчким Државама и у оквиру те сарадње партнерство са државом Мејн. Ријеч је о једној веома корисној и конструктивној сарадњи у области обуке и школовања припадника црногорске војске. Такође, недавно смо закључили и конкурс за школовање црногорских кадета на војним академијама у САД и могу рећи да нас је велико интересовање заиста пријатно изненадило. То нас свакако увјерава да ћемо, након што по јасним критеријумима изаберемо најбоље, имати репрезентативне кандидате за те престижне академије.



Једна од важних регионалних иницијатива, која потврђује успјех те сарадње, свакако је Јадранска повеља. Наша земља је у ту изузетно важну иницијативу, примљена недавно и данас чини тзв. А 5 групу. Још једна шира иницијатива Процес сарадње министара одбране у Југоисточној Европи СЕДМ, веома је важна за нас и ускоро очекујемо да ћемо бити њена чланица.

Напори које сам поменуо, потврђују се и кроз изградњу војно дипломатске мреже. Током ове године именовани су војни аташеи у САД, Словенији, Аустрији и при ОЕБС-у, а ускоро очекујемо одлазак војног предствника при Команди здружених снага НАТО у Напуљу. План даљег развоја војно-дипломатске мреже предвиђа постепено отварање војних предствништава у кључним државама Европе и нашем региону, а прије свега Њемачкој, Великој Британији и сусједним земљама.

Вишкови наоружања и муниције су и стратешким документима дефинисани као једна од највећих безбједносних пријетњи, и то они заиста јесу. Толике количине застарјелог и неперспективног наоружања, које често нијесу ускладиштене на сасвим адекватан начин, представљају велику опасност по безбједност људи и животне средине, и то је велики проблем. За саму Војску, такво наоружање, предствљаја велики терет, јер заузима велики простор и захтијева бројно људство за његово чување. У овој години наставили смо рјешавање тог проблема кроз МОНДЕМ програм, који реализујемо са УНДП и ОЕБС, и кроз Технички споразум са САД. Као што знате, дио тих вишкова уништвамо у нашим објектима, дио у иностранству, а дио ћемо морати уништити у специјализованим фабрикама и на отвореним полигонима.

Година за нама је била посвећена и даљој модернизацији црногорске Војске. Данас је наша Војска попуњена са 90 одсто. У овој години примљено је око 200 нових лица на службу у ВЦГ, од којих највише војника по уговору.

Стога, веома смо задовољни показаним интересовањем за рад у Војсци и то сматрам доказом враћања угледа те институције у друштву и потврдом бољих услова за рад које смо створили у протеклом периоду. Током године, 76 војних лица упућено је на школовање и усавршавање у иностранство, и то у САД, Грчкој и Србији.

Надаље, у периоду од стицања независности Црне Горе, плате припадницима Војске повећане су у два наврата. За наредну годину су такође планирана два повећања зарада. Прво, на основу Измјена и допуна Уредбе о зарадама професионалних војних и цивилних лица у Војсци, и то за 20 одсто војницима по уговору, а подофицирима за око 35 одсто. Наглашавам да та Уредба, кроз повећање додатака на зараду, посебно стимулише пилоте, лица која раде на одржавању ваздухоплова и поморске диверзанте. Друго повећање ће се односити на све запослене у систему одбране за 10 одсто. То ће, уз остале мјере, допринијети побољшању укупног животног стандарда припадника Војске.

Значајна средства уложена су у опремање војске најсавременијом борбеном и комуникационом опремом, а у циљу достизања интероперабилности са снагама НАТО. Црногорска војска добила је 600 јуришних пушака марке Хецклер анд Коцх Г 36, затим полуаутоматске пиштоље Глоцк, ронилачку и логорску опрему, а уговорена је набавка 16 војних теренских возила и четири оклопна возила за потребе специјалне бригаде и војне полиције. Извршен је ремонт четири хеликоптера марке Газела, реконструкција јахте Јадранка и лучке дизалице, као и доковање школског брода Јадран, уочи крстарења за Барселону.

Од инфраструктурних пројеката издвојио бих адаптацију спортске дворане и учионица у Голубовцима, потпуну реконструкцију Центра за обуку и изградњу спортских терена у Даниловграду.



Осим тога интензивно се ради и на рјешавању стамбених потреба као важном егзистенцијалном питању. До сада је расподијељено нешто више од 80 станова, а планирана је изградња станова у Подгорици, на двије локације Стари Аеродром - 78 станова и Толоши - 70 у првој фази, као и у Даниловграду око 100. У преговорима смо са општинама Пљевља и Бар у вези са изградњом станова у тим општинама. На тај начин бисмо ријешили велики број стамбених потреба и допринијели подизању укупног стандарда црногорског војника.

За овогодишњи Дан ВЦГ, наша војска је добила нове, прве црногорске војне униформе. Мислим да сте сагласни да је то допринијело бољем изгледу црногорског војника и атрактивности тог позива у друштву.

Дакле, да закључим, наставак реформи, прије свега кроз наставак модернизације наше Војске, подизање животног стандарда њених припадника, обука и опремање, у циљу достизања интероперабилности, односно способности дјеловања са снагама НАТО, затим даљи прогрес на путу евроатлантских интеграција и квалитетније информисање грађана о том процесу, наши су приоритети у наредном периоду.