- Влада Црне Горе
Министарство здравља Саопштење Министарства здравља
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење Министарства здравља
Објављено: 10.11.2006. • 20:48 Аутор: Насловна страна
Поводом коментара у вези саопштења Министарства здравља о одобравању пројекта Глобалног Фонда за борбу против туберкулозе, ХИВ/АИДСа, Црној Гори, Министарство здравља издаје саопштење о епидемиологији ТБ у Свијету и у Црној Гори:
Једна трећина свјетске популације (око 2милијарде људи) инфицирана је М.туберцулосис.због чега је Свјетска здравствена организација прогласила глобалну опасност од ТБ препознајући је као растући здравствени проблем од велике важности.
Процјењује се да осам до десет милиона људи годишње оболи у свијету (стопа инциденце 136/100000) а око 2 милиона умире од туберкулозе. Глобална инциденца расте апроксимативно 0,4% годишње са бржим порастом у суб-Сахарској Африци.а у европском региону у земљама бившег Совјетског Савеза и Румунији. Више од 90% укупно обољелих и умрлих од ТБ је у земљама у развоју од чега је 75% у најпродуктивнијој животној доби (15-50 година старости). Коинфекција са хуманим имунодефицијентним вирусом (ХИВ) значајно повећава ризик настајања ТБ тако да земље са високом преваленцијом ХИВ-а имају велики пораст у броју обољелих од ТБ. Процјењује се да је једна трећина ХИВ-инфицираних особа у свијету ( око 13 милиона ) такодје заражена туберкулозом.
У исто вријеме појава мултирезистентне ТБ као последица неадекватног и неправилног лијечења ТБ је озбиљан проблем у многим земљама.
На основу ових података елиминација туберкулозе у блиској будућности вјероватно неће бити могућа.
ПРОБЛЕМ ТБ У ЦРНОЈ ГОРИ (ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ, ТРЕНДОВИ)
Као резултат примјене мјера антитуберкулозне заштите у нашој земљи, током низа година долазило је до сталног пада броја обољелих од ТБ тако да је инциденца 1990. г. у Црној Гори износила 47/100000 становника ( у СФРЈ 48/100000 становника ) што је нашу земљу сврставало у подручје са средњим ризиком оболијевања од ТБ. У исто вријеме просјечна стопа инциденце на Балкану била је 45 а у Европи 27/ 100000.
Период по распаду бивше СФРЈ почетком деведесетих, обиљежили су ратни сукоби, изолација услед наметања медјународних санкција, хиперинфлација, велики број избјеглих и расељених лица, сукоби на Косову, бомбардивање НАТО снага. То је довело до успореног регресивног тренда у оболијевању од ТБ у Црној Гори. Инциденца у 2004.г. износила је 27/100000становника што представљ умјерену стопу инциденце у Европи.
Однос обољелих особа женског и мушког пола мањи је од један.
Анализа узрасно специфичних стопа показује да је највећи број обољелих особа мушког пола у групи старијих од 50 година, а у жена у узрасној групи измедју 30-50 година старости.
Стопа морталитета у истој години била је 1/100000 становника.
Према расположивим подацима однос плућне и ванплућне туберкулозе није се значајно мијењао. У протеклих десет година, туберкулоза респираторног система просјечно обухвата 96% од укупног броја случајева са туберкулозом, укључујући и специфични плеуритис који је исказан у оквиру укупног броја обољелих од туберкулозе респираторног система. У ЕПТБ (просјечно 4%) у односу на захваћени орган најчешћи је специфични лимфаденитис 59%.
Бактериолошка потврда плућне туберкулозе добијена је у око 63% случајева.
Просјечно излечење новооткривених болесника износи 83% годишње. Неуспјешно лијечених је око 2%. У односу на укупан број новорегистрованих случајева рецидива болести има просјечно 9 %.
Према расположивим подацима, просјечна учесталост укупне резистенције на АТ љекове у последњој декади је мања од 1%.
Анализа примјене мјера примарне превенције у протеклом периоду показује висок обухват БЦГ вакцинацијом новородјенчади који износи преко 96%.
Регионална дистрибуција обољелих од туберкулозе по општинама варира и највећа стопа је забиљежена у Рожајима 53/100000 становника и Котору 35/100000.
Једна трећина свјетске популације (око 2милијарде људи) инфицирана је М.туберцулосис.због чега је Свјетска здравствена организација прогласила глобалну опасност од ТБ препознајући је као растући здравствени проблем од велике важности.
Процјењује се да осам до десет милиона људи годишње оболи у свијету (стопа инциденце 136/100000) а око 2 милиона умире од туберкулозе. Глобална инциденца расте апроксимативно 0,4% годишње са бржим порастом у суб-Сахарској Африци.а у европском региону у земљама бившег Совјетског Савеза и Румунији. Више од 90% укупно обољелих и умрлих од ТБ је у земљама у развоју од чега је 75% у најпродуктивнијој животној доби (15-50 година старости). Коинфекција са хуманим имунодефицијентним вирусом (ХИВ) значајно повећава ризик настајања ТБ тако да земље са високом преваленцијом ХИВ-а имају велики пораст у броју обољелих од ТБ. Процјењује се да је једна трећина ХИВ-инфицираних особа у свијету ( око 13 милиона ) такодје заражена туберкулозом.
У исто вријеме појава мултирезистентне ТБ као последица неадекватног и неправилног лијечења ТБ је озбиљан проблем у многим земљама.
На основу ових података елиминација туберкулозе у блиској будућности вјероватно неће бити могућа.
ПРОБЛЕМ ТБ У ЦРНОЈ ГОРИ (ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ, ТРЕНДОВИ)
Као резултат примјене мјера антитуберкулозне заштите у нашој земљи, током низа година долазило је до сталног пада броја обољелих од ТБ тако да је инциденца 1990. г. у Црној Гори износила 47/100000 становника ( у СФРЈ 48/100000 становника ) што је нашу земљу сврставало у подручје са средњим ризиком оболијевања од ТБ. У исто вријеме просјечна стопа инциденце на Балкану била је 45 а у Европи 27/ 100000.
Период по распаду бивше СФРЈ почетком деведесетих, обиљежили су ратни сукоби, изолација услед наметања медјународних санкција, хиперинфлација, велики број избјеглих и расељених лица, сукоби на Косову, бомбардивање НАТО снага. То је довело до успореног регресивног тренда у оболијевању од ТБ у Црној Гори. Инциденца у 2004.г. износила је 27/100000становника што представљ умјерену стопу инциденце у Европи.
Однос обољелих особа женског и мушког пола мањи је од један.
Анализа узрасно специфичних стопа показује да је највећи број обољелих особа мушког пола у групи старијих од 50 година, а у жена у узрасној групи измедју 30-50 година старости.
Стопа морталитета у истој години била је 1/100000 становника.
Према расположивим подацима однос плућне и ванплућне туберкулозе није се значајно мијењао. У протеклих десет година, туберкулоза респираторног система просјечно обухвата 96% од укупног броја случајева са туберкулозом, укључујући и специфични плеуритис који је исказан у оквиру укупног броја обољелих од туберкулозе респираторног система. У ЕПТБ (просјечно 4%) у односу на захваћени орган најчешћи је специфични лимфаденитис 59%.
Бактериолошка потврда плућне туберкулозе добијена је у око 63% случајева.
Просјечно излечење новооткривених болесника износи 83% годишње. Неуспјешно лијечених је око 2%. У односу на укупан број новорегистрованих случајева рецидива болести има просјечно 9 %.
Према расположивим подацима, просјечна учесталост укупне резистенције на АТ љекове у последњој декади је мања од 1%.
Анализа примјене мјера примарне превенције у протеклом периоду показује висок обухват БЦГ вакцинацијом новородјенчади који износи преко 96%.
Регионална дистрибуција обољелих од туберкулозе по општинама варира и највећа стопа је забиљежена у Рожајима 53/100000 становника и Котору 35/100000.
Везани чланци:
Државна секретарка Влаховић Андријашевић на састанку ЕУ-Западни Балкан о дрогама у Бриселу 18.11.2024.
Подршка у развоју и унапређењу медицине рада 18.11.2024.
План дежурства здравствено-санитарне инспекције 12.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?