Национална стратегија запошљавања за период 2007 2010 година, НАЦРТ

1. УВОД


Из једног општијег одређења запослености као: индикатора економског, културног и социјалног просперитета заједнице, извора егзистенције најширег круга популације, стабилизације социо-економског статуса појединаца и заједнице, а незапослености као: синонима сиромаштва, социјалне маргинализације, непотребног и неповратног просипање људских ресурса, може се сагледати суштински-садржајно значај питања запослености за сваког појединца а и за одређену заједницу.

Заправо, кроз однос броја запослених и незапослених, дносно, кроз стопу запослености или незапослености, као најинтегралнијих израза те релације, начина и квалитета оптимализације тог односа одређену заједницу, у већој или мањој мјери, чини сосио-економски стабилнијом, сигурнијом и, у основи, успјешнијом. То, такође, говори о степену њене развијености, њеном односу према радно-стручном потенцијалу, као основном ресурсу те заједнице, развојним перспективама итд.