Информација о спроведеним активностима Министарства здравља у 2009. години

Министарство здравља је у току 2009.г. наставило реализацију реформских активности на примарном нивоу здравствене заштите, у дијелу успостављања новог модела плаћања услуга, увођења електронске фактуре и информатизације комплетног процеса пружања услуга на овом нивоу здравствене заштите. Тиме су се обезбиједили нови инпути у процесу ширења реформе на секундарни и терцијарни ниво, и указала потреба за дефинисањем норматива и стандарда на другачији и савременији начин него што је то било дефинисано у постојећем Мастер плану развоја здравства за период 2005.-2010.г.

Почетком 2009.г. приступило се изради новог документа Мастер плана развоја здравства за наредни средњорочни период, као кровног документа. Као основни инструмент здравствене политике, Мастер план усмјерава развој здравственог система у складу са цјелокупним развојем државе.
Нови документ Мастер план са Акционим планом имплементације за наредни средњорочни период, инкорпорирао је смјернице здравствене стратегије ЕУ "Заједно за здравље": стратешки приступ ЕУ за период 20082013. Мастер план је обезбиједио и главне поставке за развој Стратегије секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите.

Пројекат унаприједјења система здравства у Црној Гори (МХСИП) завршава се 31.12.2009.г., и у протеклом петогодишњем периоду у оквиру овог пројекта успјешно су реализоване бројне активности у области реформе система здравства на примарном нивоу и постигнути значајни резултати:

- Дом здравља је постављен као основна јединица примарне здравствене заштите (ПЗЗ) и организационо је трансформисан на Тимове изабраних љекара и Центре за подршку;

- Извршено је материјално и просторно обезбједјивање и изједначавање услова за пружање примарне здравствене заштите на читавој територији ЦГ (изузимајући Дом здравља Бијело Поље чија реконструкција ће бити реализована у наставку пројекта кроз Додатно финансирање);

- Дефинисан је Основни пакет здравствених услуга за ниво примарне здравствене заштите;

- Извршена је трансформација Модела плаћања примарне здравствене заштите (ПЗЗ) (на бази 50% капитације и 50% услуге);

- Извршена је кадровска реорганизација запослених у примарној здравственој заштити (стоматолози су приватизовани, број немедицинског особља је редукован на минимум, а проблем вишка медицинског особља се рјешава кроз социјални програм);

- Извршена је интеграција приватног и јавног на нивоу примарне здравствене заштите;

- Извршена је доедукација тимова изабраних љекара (свих тимова у Подгорици и 28% тимова ван Подгорице, у сарадњи са Медицинским факултетом ЦГ),

- Припремљен пројекат увођења Специјализације из Породичне медицине, на Медицинском факултету у Подгорици, уз помоћ Медицинског факултета из Љубљане;

- Уведен је интегрални Информациони систем на територији читаве ЦГ, као и ИЦПЦ-2 као стандардни систем кодирања здравствених услуга (препоручен од стране ЕУ). Обезбиједјена је билатерална финансијску помоћ Владе Аустрије као вид подршке интегрисаном болничком информационом систему (ИБИС) Клиничкиг центра Црне Горе;

- У току је реализација Пилот пројекта имплементације савременог болничког информационог система у Општој болници Пљевља, који ће бити саставни дио Интегралног здравственог система Црне Горе. Имплементирани су пословни (ПИС) и медицински (МИС) информациони систем, омогућена је електронска евиденција услуга, електронским упутима повезани су примарни и секундарни ниво здравствене заштите (дом здравља и општа болница) и омогућено издавање електронске фактуре. Министарство здравља је у сарадњи са Фондом за здравствено осигурање формирало Управни одбор за управљање овим пројектом и тимове које интензивно раде на унаприједјивању постојећих рјешења и имплементацији болничког софтвера у болницама, специјалистичким амбулантама на примарном и секундарном нивоу, софтвера за стоматологију, едукацији запослених за рад на рачунару и за рад са корисничком апликацијом, дефинисање ЛАН мрежа, хардвера, телекомуникационих линкова, безбједност система, интеграцију са већ развијеним модулима и друго. Акционим планом имплементације развијена је динамика активности на основу које се очекује да ће прва електронска фактура из свих болница бити прослиједјена у Фонд најкасније Априла 2010.

Извјештаји континуираног мониторинга и евалуације пројектних активности, који су израдјени на основу дефинисаних индикатора за праћење степена остваривања развојних циљева пројекта, потврђују успјешност Пројекта и указују да је:
о смањена потрошња лијекова,
о смањено вријеме чекања у ординацијама,
о остварен позитиван тренд у погледу времена трајања консултација код изабраног доктора,
о повећан степен коришћења услуга на нивоу примарне здравтвене заштите,
о повећан проценат градјана који разумију реформу и који су задовољни реформом,
о повећан проценат пацијената који користе систем заказивања,
о смањен број пацијената који користе парентералнлну терапију (инјекције).

Неопходна претпоставка за реализацију реформских активности била је успостављање адекватног институционалног оквира, као неопходног услова за унапријеђење здравствене заштите и стабилно функционисање здравства у цјелини. С тим у вези, донијет је сет реформских закона којима се дефинишу општа начела здравствене заштите, систем и организација здравства усмјерени на повећање ефикасности и квалитета, примјерено принципима демократских држава. У току 2009.г. донешени су сљедећи закони:
Закон о измјенама и допунама Закона о медицинским средствима,
Закон о условима и поступцима за прекид трудноће,
Закон о лијечењу неплодности асистираним репродуктивним технологијама,
Закон о узимању и пресађивању дијелова људског тијела у сврху лијечења ,
Закон о контроли производње и промета супстанци које се могу употријебити у производњи опојних дрога и психотропних супстанци,
а у финалној фази израде су Закон о измјенама и допунама Закона о здравственој заштити, Закон о заштити права пацијената, Закон о здравственој њези пацијената, Закон о заштити генетичких података ( Нацрт) , Закон о узимању и коришћењу биолошких узорака (у Скупштинској процедури).

Такодје су донијети значајни подзаконски акти, којима се стварају претпоставке за пуну имплементацију законске регулативе, у циљу обезбијеђења једнаких права у коришћењу здравствене заштите, оптималних услова рада и одговарајућег система контроле квалитета рада у здравству.

Министарство здравља је у току 2009.г. значајна средства опредијелила у сврху инвестиција, односно улагања у инфраструктуру и дијагностичку опрему. У току су завршни радови на адаптацији и реконструкцији Института за јавно здравље, као и објеката Дома здравља Подгорица ( Стара и Нова Варош, Тузи и Голубовци). Очекује се завршетак радова на изградњи Клинике за онкологију и радиотерапију Клиничког центра Црне Горе, те опремање јавних здравствених установа најсавременијом дијагностичком опремом. Завршени су радови и отворено је одјељење Неонатологије у КЦЦГ.

У оквиру Пројекта побољшања енергетске ефикасности у Црној Гори (МЕЕП) који се финансира из средстава Свјетске банке, ради се на побољшавању енергетске ефикасности у јавним здравственим установама, за коју намјену су опредијељена средства у износу од 3. мил . Буџет Пројекта је постао оперативан у фебруару 2009.г. и реализоваће се у наредном трогодишњем периоду. У току 2009.г. реализоване су активности обављања енергетских прегледа и израда техничке документације на основу мјера које су предложене енергетским прегледом за Општу болницу Беране и Дом здравља и Општа болница Пљевља. У наредном периоду предвидјена је имплементација Пројекта енергетске ефикасности у ОБ Рисан, СБ Брезовик, ОБ Цетиње, ОБ Бијело Поље, као и у Клиничком центару Црне Горе.

У циљу обезбједјивања здраве и сигурне радне средине, заштите и побољшања физичког, душевног и социјалног здравља запослених, очувања и унаприједјења радне способности, у току 2009.г. значајни напори су уложени у рад на изради Стратегије за унаприједјење здравља запослених и заштите на раду у Црној Гори са Акционим планом за имплементацију за период 2010-2014. Циљ ове стратегије је превенција и смањење броја повреда на раду, болести и болесних стања која су изазвана или погоршана радом, радном средином, начином живота и социјалним условима који утичу на здравље запослених.

Значано је поменути да је у току 2009.г. посебна пажња била усмјерена на израду националних акционих планова, којима су прецизно дефинисане улоге и одговорности свих учесника њихове имаплементације. Донешени су Акциони план за борбу против корупције у области здравства за период 2009-2013.године и Национални програм борбе против шећерне болести са Оквиром Акционог плана за спровођење активности предвиђених програмом за период 2009-2015. Усвојен је Програм давалаштва крви у Црној Гори, којим се тежи постизање самодовољности у обезбијеђењу крви и компоненти из крви и испуњавање све већих стандарда у циљу сигурности прикупљених јединица крви. У области безбједне хране, припремљен је Акциони план за храну и исхрану, чије усвајање се очекује почетком 2010.године.

Јачање здравственог система, са посебним нагласком на јачање капацитета здравственог система за ефикасно управљање кризним ситуацијама у здравству, развијање националне фармацеутске политике и службе за квалитетну и безбиједну крв, један је од главних приоритета које је Министарства здравља поставило за 2009.г. за сарадњу са Свјетском здравственом организацијом.

Овај приоритет је препознао потребу јачања капацитета Агенције за љекове и медицинска средства, у којем правцу су биле усмјерене бројне активности Министарства здравља у 2009.г. Такодје је предвидјено да се и у будућем периоду настави даљи развој капацитета Агенције и њено информатичко умрежавање, како би се унаприједили капацитети за бољу контролу тржишта љекова путем регистрације лијекова, праћења нежељених дејстава лијекова, као и процедура преписивања и потрошње љекова у циљу промовисања смањења трошкова.

Реформа трансфузиолошке Службе у Црној Гори заснива се на стратешким документима усвојеним од стране Владе Црне Горе: "Стратегија безбједне крви"(2006.), "Закон о обезбијеђивању крви"(2007.) и "Програм давалаштва крви Црне Горе" (2009.). Овим документима, предвиђено је превазилажење истих и формирање савременог система трансфузије у складу са преопорукама ЕУ.

У току 2009.г. основан је Завод за трансфузију крви, у циљу обезбиједјивања увођења контроле квалитета у трансфузиолошке службе. Такодје је у току 2009.г. припремљен и ододобрен ИПА пројекат за 2010. годину под називом Имплементација европског система трансфузије крви у Црној Гори којим ће се подржати имплементација реформе службе трансфузије крви.

Одлуком о формирању Завода за хитну медицинску помоћ, коју је Влада Црне Горе усвојила ове године, омогућено је обједињавање служби хитне медицинске помоћи на читавом подручју Црне Горе, координирање рада јединица и подстаница за хитну медицинску помоћ и осигуравање континуиране едукације запослених, хитан и брз санитетски транспорт у свим дјеловима земље и системска координација са болничким ресурсима у циљу квалитетнијег дјеловања у хитним стањима, те организовање потребног броја тимова хитне медицинске помоћи.

Посебно се морамо осврнути на изузетне напоре које је у току 2009.г. ово Министарство предузело када је у питању пандемија грипа А(Х1Н1). Наиме, од 11. јуна о.г. када се вирус проширио и када је СЗО објавила фазу ВИ пандемије, Министарство здравља је предузело све неопходне активности у циљу очувања здравља градјана, сагласно препорукама СЗО. Министарство здравља је уредно информисало и обавјештавало јавност о епидемиолошкој ситуацији у земљи, превентивним радњама, препорукама за понашање у случају оболијевања и свим другим важним информацијама. О свим активностима Министарства здравља у вези пандемије грипа А(Х1Н1), Влада Црне Горе је детаљно извјештавана у више наврата.

Министарство здравља је 2009.г. потписало нови Уговор о сарадњи Црне Горе са Свјетском здравственом организацијом (БЦА) за 2010/2011. годину, којим је усаглашен оквир сарадње за предстојећи двогодишњи период. Тим уговором дефинисана су четири приоритета: јачање здравственог система; незаразне болести, здрав начин живота и безбједност хране; јачање капацитета за боље праћење и контролу заразних болести и здравље и животна средина. Укупан износ средства опредијељених Уговором за подршку здравственом систему Црне Горе износи 560.000 УС$.
Управни Одбор Свјетске банке је 3. новембра 2009.г. одобрио Додатно финансирање МХСИП пројекта у износу од 5.1 мил., којим је предвиђено да се у периоду 01.01.2010. 31.12.2012.г. заврши реализација започетих активности у оквиру реформе примарне здравствене заштите, и то:

- Реконструкција, доградња и надградња зграде ДЗ Б.Поље (укупна инвестиција од 2.6 милиона , од чега 1.0 милион из кредита и по 0.8 милиона суфинансирање Општине Б.Поље и ФЗО ЦГ);

- Заврши доедукација преосталих тимова изабраних љекара из Домова здравља ван Подогорице;

- Уведе нова Специјализација из Породичне медицине на Медицинском факултету у Подгорици;



Надаље, додатно финансирање пројекта треба да створи претпоставке за почетак реформи секундарног и терцијерног нивоа здравствене заштите кроз:


- Наставак усклађивања правног оквира у здравству са ЕУ прописима. Реформа правног оквира у здравству има за задатак да створи такав економски амбијент на секундарном и терцијарном нивоу који ће имати за посљедицу домаћинско понашање болница, повећање позитивне конкуренције као и подизање квалитета здравствених услуга. Пребацивањем финансијске одговорности са ФЗО на извршиоце, доћи ће до позитивних реформи унутар самих здравствених установа;

- Анализу припреме за увођење новог система плаћања на секундарном нивоу здравствене заштите (ДРГ модел плаћања по групама дијагноза). ДРГ систем, као свјетски признат стандард за упоређивање ефикасности и трошкова у здравству, омогућава прављење одговарајаућих економских анализа које треба да опредијеле даље кораке, и обезбједјује упоредивост података измедју болница у земљи, тако и са болницама у ЕУ и шире;

- Успостављање система за контролу квалитета у здравству, и развој стратегије контроле квалитета у здравству, што подразумијева и развијање стручних стандарда (протоколи и клиничке смјернице) којима ће се дефинисати процедуре и нивои знања и вјештина којима треба да овладају здравствени радници. Примјеном и поштовањем стручних стандарда обезбиједиће се критеријуми за контролу квалитета, за стручно оцјењивање појединаца, за адекватно награђивање, као и спроводјење мјера безбједности пацијената у процесу пружања здравствене заштите;

- Успостављање Националног здравственог рачуна (НХА);

- Изградњу правног оквира за приватно-јавно партнерство у здравству, на основу анализе позитивне праксе ЕУ у области укључивања приватних установа у здравствени систем, давања концесија, статуса коминтента, директних заједничких улагања, закупа опреме и простора у јавним установама, и изналажења оптималних модела за ЦГ;

- Дефинисање Основног пакета здравствених услуга за секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите. Здравствене услуге је потребно на одговарајући начин категоризовати и дефинисати које услуге су покривене Основним здравственим осигурањем, а за које је потребно суфинансирање кроз неки од будућих модела плаћања;

- Израду Мреже здравствених установа, и норматива и стандарда за секундарни и терцијерни ниво здравствене заштите;

- Развој информационог система за здравство, укључујући развој и повезивање информационог система Агенције за љекове и медицинска средства и информационог система општих болница;

- Увођење Добровољног финансирања здравствених услуга као начина да се повећа удио приватног новца у систему здравства, на јаван и транспарентан начин;

- Увођење савремених информационо-комуникационих рјешења и технологија, у циљу смањивања трошкова набавке опреме и одржавања, превазилажења проблема недостатка медицинског кадра у појединим областима ЦГ, и што је најважније, подизања квалитета дијагностике на цијелом подручју ЦГ (телемедицина, телерадиологија и др);

- Изградњу одговарајућег модела плаћања за терцијарни ниво здравствене заштите, на основу анализе модела из ЕУ и изградња најбољег модела за ЦГ.

Значјана активност коју је ово Министарство реализовало у току 2009.г. односи се на припрему одговора из Упитника ЕК. Представници Министарства здравља и институција у надлежности Министарства су били одговорни и учествовали у изради 219 питања из Упитника, од чега су за 163 били одговорни, а учествовали у изради 56 одговора. Осим запослених у Министарства здравља, на питања су одговарали и представници сљедећих институција: Фонда за здравствено осигурање, Института за јавно здравље и Агенције за љекове и медицинска средства.




Предлажемо да Влада Црне Горе донесе сљедеће


З А К Љ У Ч К Е


1. Влада је прихватила Информацију о спроведеним активности Министарства здравља у 2009.г.,

2. Влада задужује Министарство здравља и Фонд за здравствено осигурање да наставе активности на реформи секундарног и терцијарног нивоа.





МИНИСТАР,
Доц. др Миодраг Радуновић