Изјава црногорског министра финансија Мирослава Иванишевића након сједнице Владе

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О РЕГУЛИСАЊУ ОБАВЕЗА И ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ИНО-ДУГА И ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ ГРАЂАНА

-Кључне поруке-



Враћање повјерења грађана, као и домаћих и страних субјеката у банкарски систем земље, основни су разлози за доношење овог Закона. Његово усвајање ће утицати на раст рејтинга Црне Горе, као јасан сигнал свим потенцијалним инвеститорима у иностранству о стабилизовању финансијског тржишта и успостављању финансијске дисциплине на њему, што ће резултирати даљим развојем тог тржишта и повећањем обима финансијских трансакција у Црној Гори.

Предлогом Закона дефинисани су ино-дуг Републике и услови и поступак преузимања обавеза и потраживања банака по основу тог дуга и девизне штедње грађана и утврђен начин њиховог измирења. Њиме је такође предвиђена обавеза Министарства финансија да обезбиједи средства у Буџету за сваку годину, за отплату ино-дуга по утврђеном плану.

Поред ино-дуга, овим законским пројектом су понуђена и рјешења за измирење обавеза по основу девизне штедње грађана,начин и рокови уплате средстава, као и термини и коефицијенти по којима ће се вршити исплата до краја отплатног периода. Исплата девизне штедње вршиће се путем обвезница, уз утврђивање ко и на који начин врши емитовање и на кога гласе обвезнице. Износ емисије и рок издавања, као и евидентирање конверзије штедних улога у обвезнице и начин и услове за њихову реализацију, према предложеним рјешењима, прописиваће Влада Црне Горе.

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О СПРЈЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА

-Кључне поруке-



Предлогом закона о спрјечавању прања новца, који је утврдила Влада Црне Горе на данашњој сједници, успоставља се конзистентан правни оквир за борбу против прања новца, путем ефикасних маханизама за контролу финансијских трансакција које су, или би могле бити, дио операција прања новца.

Предложеним рјешењима, усаглашеним са европским стандардима у тој области, дефинисане су мјере и процедуре контроле у свим пословима примања, изручивања, замјене, чувања или располагања новцем и другом имовином, те начин и поступак идентификације учесника у финансијским трансакцијама. Такође је утврђена обавеза правних и физичких лица и предузетника да, о свим трансакцијама изнад 15.000 еура као и оним код којих постоји сумња да се ради о прању новца, благовремено достављају податке надлежним органима.

Суштински важан институт који ће обезбиједити ефикасну примјену овог закона, представља Агенција за спрјечавање прања новца, чији ће задатак бити да прикупља и анализира податке о трансакцијама прибављене од предузетника, те да те податке доставља надлежним државним органима, чиме она постаје субјект у откривању и спрјечавању прања новца.Агенција је овлашћена и да врши надзор над спровођењем Закона и, под предвиђеним условима, да успоставља међународну сарадњу са овлашћеним органима других земаља и међународним организацијама.

Ради цјеловитијег остваривања тих овлашћења, предложена су рјешења којима се обавезују државни органи да Агенцији достављају податке о прекршајима везаним за примјену Закона и за кривична дјела прања новца. Тим рјешењима су дата овлашћења Агенцији да прикупља потребне податке и користи их у прописане сврхе, уз истовремену заштиту лица која су дужна да их достављају и која се ослобађају чувања банкарске, пословне, професионалне и службене тајне.

Такође је утврђена и обавеза Агенције да покрене прекршајни поступак и предложи надзорним органима да, у оквиру својих надлежности, одреде одговарајуће мјере надзора, чиме се обезбјеђује системско дјеловање свих релевантних субјеката у спрјечавању прања новца.