Излагање министра финансија Игора Лукшића у оквиру конференције "Међувладино финансирање и питања везана за Закон о финансирању локалне самоуправе" Урбан института

Излазећи из периода нерегуларних услова и политичких и економских нестабилности које су доминирале посљедњом деценијом XX вијека, Влада Црне Горе је дефинисала на нивоу стратешких докумената план наставка свеобухватних реформи у циљу модернизације црногорског друштва.
Низ мјера у циљу стабилизације монетарног и свеукупног финансијког амбијента, какве су биле увођење њемачке марке, а потом и прелазак на еуро, потом либерализација спољнотрговинског режима, регулација банкарског сектора кроз усклађивање са међународним стандардима, увођење чвршћих буџетских ограничења, као и континуирана и интензивна законодавна активност, дају своје резултате у виду стабилизације макро-економског амбијента у Црној Гори. У циљу динамизирања промјена у економском систему, Влада је утврдила цјеловиту стратегију реформи са базичним документима у области економије, државне управе, правосуђа и локалне самоуправе и образовања, што представља основу њеног рада у текућем мандату.
Процес транзиције у Црној Гори у највећем дијелу односи се на уклањање структуралних дисторзија од којих пати наш економски систем кроз интензивирање предузетничке иницијативе и креирање повољног пословног амбијента за инвестициону активност, како у виду привлачења страних директних инвестиција, тако и подстицања домаћег инвестиционог циклуса. Све то ради повећања запослености и подизања животног стандарда.
Међутим, промјене, посебно тако дубоке какве црногорска Влада спроводи имају своју другу страну медаље исказану кроз економско-социјалне напоре које читаво друштво подноси да би ефекат наше својеврсне инвестиције у будућност дао што брже повољне резултате. Чини се да се резултати, ипак, поред многобројних критика уобичајених за земље у транзицији почињу осјећати. Макроекономски индикатори указују на опоравак наше привреде који је потребно убрзати наставком процеса приватизације, даљом ревизијом пореске политике у циљу повећања нивоа економских слобода, као и даљом рационализацијом јавне потрошње уз стварање услова за смањење њеног релативног учешћа у друштвеном бруто производу.
Ипак, битно је континуирано водити рачуна о обезбијеђивању такве развојне динамике, која ће без ремећења визије и без демагогије, донијети још повољније сегментне резултате, прије свега у домену смањивања сиве економије, енергичне елиминације корупције и потпуне јавности у реализацији презентирању како проблема, тако и резултата. Истицање само, а понекад, искључиво негативне стране, нажалост, компромитује процес реформи од чега у крајњем штету имају само грађани.
Основни циљ је, дакле, стварање инспиративног, законски дефинисаног и стабилног окружења за привредни раст и развој, који је заснован првенствено на предузетништву, односно иницијативи приватног сектора. Подразумијева се да повећање запослености има непосредан ефекат на економску снагу државе, проширује се база пореских обвезника, чиме се у средњем и дугом року отвара додатни простор за смањење пореских стопа, прије свега када се то тиче фискалног оптерећења на рад и стварају услови за даљу оптимизацију Буџета.
Буџет није ништа друго него преглед држаних прихода и издатака, а без државних прихода нема ни могућности интервенисања у разним областима од интереса за све грађане. Прије свега, у областима одржавања путне инфраструктуре, даљих подстицаја развоју пољопривреде, неизмјерно важног улагања у образовање и свакако улагања у систем здравства и заштите животне средине. Ово је међутим само дио послова у којима држава може помоћи да се ствара повољан амбијент за живот градјана. То међутим није могуће уколико грађани не учествују у овом процесу јер држава нема других прихода осим новца пореских обвезника. Стога је подизање нивоа фискалне дисциплине од великог значаја за дугорочну стабилизацију државних финансија чиме ће се створити услови за излазак из транзиционог процеса.
Првих пет мјесеци, али и подаци за овај дио јуна мјесеца текуће године су охрабрујући. Показује се да су порези остварени у износу већем од планираног, а да су у поређењу са истим периодом претходне године већи за 12,49%. С друге стране наша обавеза да будемо кредибилан партнер међународној заједници, што је од непроцјењиве важности због даље сарадње са међународним финансијским институцијама, као и креирања позитивне слике о Црној Гори у инвестиционим круговима, намеће напор сервисирања међународних обавеза и доводи до дјелимичног одлагања осталих текућих обавеза. Ипак, уколико се настави тренд реализације пројектованог буџета, и не буде поремећаја очекујем да се настави побољшано сервисирање свих наших обавеза. Свакако да је у том смислу један од приоритета уредно сервисирање обавеза према општинама што показује овогодишња пракса.
У циљу даљег развоја нашег система државних финансија планирамо да наредне године наставимо са реализацијом приоритета дефинисаних Агендом економских реформи који се огледају сљедећим задацима:

·Имплементацију програмског буџета,
·Даље унапредјивање система државног трезора
·Смањење учешћа јавне потрошње у бруто друштвеном производу
·Смањење нивоа дефицита јавне потрошње
·Наставак законодавне активности уз стварање свих услова за имплементацију нових прописа
Када се говори о реформи система финансија у Црној Гори, због свог великог значаја не може се и не смије заобићи реформа система финансирања локалне самоуправе. Овај пројекат се реализује уз партнерство и техничку помоћ УСАИД-а, односно Урбан института. Добра реорганизација у овој области значиће подршку реформи укупних финансија и видим да су ове активности прилично добро синхронизоване са републичким институцијама. Након увођења новог система извршавања буџета кроз трезор, који значајно доприноси рационализацији управљања буџетским приходима, исти посао очекује локалну самоуправу. То ће сигурно имати позитивне ефекте на ваш рад и омогућиће бољу и ефикаснију контролу трошења јавног новца. Министарство финансија ће у потпуности са својим ресурсима подржати започету реформу да би заједнички створили стабилан и јединствен систем финансија, који ће омогућити квалитетнији и регионално равномјернији развој Црне Горе.
Не сумњам да ће Министарство финансија наићи на исти такав приступ од стране локалних самоуправа јер нам је то у обостраном интересу, као и да ћемо размјеном информација бити у прилици да заједнички отклањамо проблеме на које ћемо неизоставно наилазити.