Излагање министра финансија Игора Лукшића на округлом столу под називом "Буџет 2005. - није свеједно"

Монтенегро Бизнис Алијанса

БУЏЕТ 2005. НИЈЕ СВЕЈЕДНО

Даме и господо, поштовани представници приватног бизниса, предузетници

Задовољство ми је да учествујем у раду данашњег скупа на тему: Буџет 2005 није свеједно. Драго ми је да приватни бизнис препознаје значај утицаја државног буџета на креирање општег бизнис амбијента у Црној Гори, да преузима иницијативе, да показује жељу да активно учествује у његовом формирању.

За почетак бих нагласио да овај скуп доживљавам само као наставак и даље интензивирање партнерства приватног и јавног сектора у изградњи повољног бизнис окружења. Као што вам је, претпостављам, познато Министарство финансија је заједно са МБА и осталим значајнијим представницима бизниса у ЦГ (Унија послодаваца и Привредна комора) успоставила Координационо тијело за партнерство приватног и јавног сектора у Црној Гори. У самом оснивачком акту овог тијела тј. Оснивачкој повељи у потпуности је имплементиран концепт равноправности у раду између представника државе и бизниса. Концепт којег се држимо у раду овог тијела јесте да су једини критерији иницијатива и квалитет предложених решења. Апсолутно сва питања, која представници приватног бизниса сматрају значајним и сва решења која утичу на побољшање пословног окружења могу бити процесуирана кроз ово тијело. Такође, ускоро ће у Министарству финансија бити формирано и Координационо тијело за питања финансирања општина, гдје ће једна од тема бити и пословне баријере на општинском нивоу. На овај начин обезбјеђен је институционални механизам да се чује глас приватног бизниса по свим питањима која детерминишу повољно пословно окружење. Свјесни смо да ће током наше сарадње бити и неслагања и различитих мисљења. Биће и неуспјеха. Нереализованих иницијатива и предлога. Али, сигуран сам да је и то добро. Само трењем различитих идеја и сагледавањем проблема из различитих углова можемо напријед.. Важно је да никад не изгубимо из вида да је наш интерес заједнички. Без обзира на могуће различите погледе око појединих питања интерееси државе и приватног бизниса у дугом року апсолутно се поклапају.

Ми у Министарству финансија потпуно смо свјесни значаја приватног сектора. И потпуно смо свјесни да ако желимо да приватни бизнис обавља ону улогу у друштву, какву друштво очекује од њега држава мора да отклони све препреке развоју приватног сектора. Приватни бизнис је тај који је генератор развоја. Приватни бизнис отвара нова радна мјеста, унапредјује и доноси нове технологије, предузима инвестиције. Приватни бизнис је тај који пуни финансира буџет, обезбјеђује пензије и плате у државној управи. И једино приватни бизнис може допринијети да он буде одржив у дугом року. Због тога, понављам, јако ми је драго да је ова иницијатива дошла из приватног сектора.

Најбољи доказ виталности приватног бизниса представља период који је надам се неповратно за нама. Приватни бизнис је у том периоду представљао најбољи вентил за амортизацију социјалних и осталих неравнотежа које су узроковане како класичним транзиционим проблемима, тако и неким нашим балканским. Свјесним смо да сива економија представља наслеђе из тог периода. Свјесни смо и да она представља реакцију на незадовољство формалним правилима и регулативом. Познати су нам ваши предлози и жеље за решавање проблема сиве економије. Мишљења смо да се она може елиминисати само координисаном акцијом на два колосијека. С једне стране, то је поскупљивање боравка у сивој економији, а с друге стране то је смањивање цијене боравка у легалној сфери. Отклањање баријера развоју приватног сектора треба да буде приоритет економске политике.

И почели смо да радимо на томе. Познато вам је да смо средином ове године смањили пореске намете на плате за 5%, да би од 1. децембра у примјени била И друга фаза додатних 5%. Сигуран сам да вам је познато да смо у процесу усвајања Измјена и допуна закона о порезу на добит правних лица, према коме је предвиђено смањење пореске стопе на добит на 9%. Ово решење треба да ступи на снагу 1. јануара 2005. године. По његовом усвајању имаћемо једну од најнижих пореских стопа у региону. Ово ће свакако допринијети, како отклањању баријера домаћим предузетницима, тако и привлачењу страног капитала. Мислим и да су средства јавног информисања подробно обавијештавала да није било баш једноставно ова решења објаснити представницима ММФ-а.

Свјесни смо да је ово тек почетак. У области пореске политике даљи изазови су успостављање пропорционалног флат опорезивања и ослобођање од пореза на задржану и реинвестирану добит. На овај начин допринијеће се транспарентности система и нижим трансакционим трошковима. Поред тога шаље се порука да онај који више и успјешније ради и инвестира неће бити кажњен због тога.

Потреба за смањењем јавне потрошње био је један од основних критеријума којим смо се руководили приликом припеме Буџета за 2005. годину. Пројектована је консолидована јавна потрошња на апсолутном нивоу од око 727 милиона ЕУР. У релативним величинама ово представља 45,95% ГДП. Слажемо се да је превелика, али се надам да ћемо се сложити и да је остварен помак у односу на 2004. годину. Наиме, очекујемо да ће јавна потрошња ове године достићи близу 48% ГДП (47,95% ГДП). Сматрамо да смањење потрошње од 2% представља напредак.

За буџетску потрошњу ће бити расположиво око 462 милиона ЕУР тј. око 29% ГДП, што такође представља смањење у односу на 2004. годину када је удио буџета намијењен за потрошњу износио нешто више од 30%.

Даме и господо, на самом крају искористио бих прилику да још једном нагласим да смо свјесни судбоносног значаја развоја пословног окружења. Свјесни смо да је судбина реформи директно везана за отклањање баријера за развој приватног сектора. Отворени смо за све предлоге које воде унапријеђењу постојеће бизнис регулативе и у Министарству финансија ћете имати поузданог партнера за све иницијативе које су усмјерене у том правцу.