Уводно излагање министра финансија Игора Лукшића на конференцији за новинаре

ПРЕСС-ТЕМА: ПРЕДЛОГ БУЏЕТА ЗА 2005 ГОДИНУ И РЕАЛИЗАЦИЈА АКТИВНОСТИ

-Уводно излагање министра финансија Игора Лукшића-


Усвајањем буџета за наредну годину и његовим предлагањем парламенту ствара се оквир на фискалну политику као инструмента реализације Владиних приоритета. Буџет представља основ за наставак реформи у области правосуђа, односно почетак рада нових судова Управног и Апелационог, за примјену нових процедура у области кривичног поступка, као и за наставак управних реформи као и реформи у области образовања. С друге стране буџетом се предвиђа реализација појединих пројеката који кроз стимулацију предузетништва треба да обезбиједе остваривање економске политике. Истовремено, неопходност да се смањује пореско оптерећење привреде у цилљу постизања бржих стопа раста и инвестиционог цилкуса, намеће потребу промјене приступа буџетској потрошњи, што је политика у коју ће се ући одмах након усвајања буџета за 2005. годину. Потребно је врло јасно препознати активности које се спроводе у свим потрошачким јединицама и повезати их са трошковима, које је, опет, сасвим могуће додатно рационализовати у складу с приступом да се не троши мање или више, већ оно што се троши потребно је трошити ефективније..

Буџетска политика, усаглашена са пројекцијама ММФ-а, за наредну годину биће усмјерена на одржавање постигнуте макроекономске стабилности и свој финансијски исказ има, овога пута, у бруто износу од 492 милиона ЕУР, док је нето износ расположив за потрошњу биће на нивоу 462 милиона еура. Према методологији до сада кориштеној пројектовани дефицит за наредну годину је нешто изнад 34 милиона ЕУР, односно 2,17% БДП а биће покривен домаћим и страним нето задужењем вриједним 24,6 милиона ЕУР, приватизационим приходима од око шест милиона и донацијама од 3,6 милиона ЕУР. Према методологији ММФ-а која ће се убудуће користити дефицит ће бити око 26 милиона еура, односно 1,6% БДП јер се од наредне године отплата девизне штедње третира као отплата дуга. Значајно смањење буџетског дефицита испод 3%, уз знатно нижу стопу инфлације у односу на план, гдје је посматрано октобар на децембар стопа инфлације 2,4% - значи на нивоу евро-зоне, су чињенице које убједљиво говоре у прилог тези да се Црна Гора корак по корак приближава макроекономским карактеристикама земаља Европске уније.

Државна потрошња сљедеће године пројектована је да учествује са 45,9 одсто у бруто домаћем производу. Апсолутни ниво јавне потрошње је повећан али је опало њено релативно учешће у БДП-у, јер је процјена да ће ове године јавна потрошња достићи 47,95 одсто бруто домаћег производа. Смањење јавне потрошње у БДП-у за два индексна поена заиста можемо сматрати успјехом.

Претходном у прилог говори и тенденција пада просјечних годишњих каматних стопа по којима се продају Државни записи током ове године. Ово је важно истаћи из разлога што се каматна стопа формира слободно на тржишту, гдје каматна стопа на државне хартије од вриједности представља једну од референтних камтних стопа. На почетку године за 28-дневне записе нудила се каматна стопа од 10,73%, данас 8,92%, за 56-дневне 10,82%, данас 8,78%, за 91-дневне 10,97%, на посљедној аукцији 9,80%, док је пад каматне стопе код 182-дневних записа са 10,80% на 10,15%. Такође, у текућој години је присутна тенденција повећања продаје Државних записа са дужим роком доспијећа, што ће бити наша политика и наредне године.

С друге стране, ситуација у буџету Републике се додатно стабилизовала - изворни приходи Буџета за једанаест мјесеци остварени су у износу од 339.314.725,59 , што је 91,15% планираног износа. У односу на исти период 2003. године остварени изворни приходи су већи за 7,53%. У структури изворних прихода веће остварење у односу на план евидентно је код пореза на добит правних лица за 3,30%; акцизе које се плаћају у производњи за 29,37%; пореза на додату вриједност за 5,95%; такси за 15,93%; накнаде за коришћење природних добара од општег интереса за 82,08%; осталих републичких прихода 109,08% и прихода од продате имовине и дивиденде 158,26%.

Ове године смо успјешно почели са имплементацијом политике снижавања пореза и доприноса за по пет одсто у двије фазе, што је једна од најзначајнијих карактеристика укупне овогодишње економске политике. Нова ликвидна средства која предузећа стичу на овај начин биће најпоштеније могуће алоцирана на тржишту. Усвојене су и измјене и допуне Закона о порезу на добит, којима се уводи пропорционално опорезивање добити по стопи од 9%, умјесто постојећег законског рјешења по коме је добит опорезивана по прогресивним стопама које износе 15% на добит од 100 хиљада еура, а 20% на добит преко тог износа, чиме по том критеријуму Црна Гора постаје једна од најатрактивнијих инвестиционих дестинација у Европи.

Такође, од 1 јула ове године почели смо са исплатом старе девизне штедње, усвајањем Одлуке о емисији обвезница девизне штедње грађана и Уредбе о конверзији девизне штедње грађана у обвезнице, на бази одговарајућег раније донешеног закона. Средства за исплату девизне штедње у овој години планирана су у износу од 8,1 милион еура, а до сада је исплаћено 4,1 милион еура, тј 51,26% од укупно предвиђеног износа у складу са захтјевима грађана. Емитовањем обвезница дат је импулс и развијању тржишта хартија од вриједности.

У сарадњи са Пореском управом реализован је пројекат повраћаја дијела ПДВ-а грађанима, сходно Уредби о повраћају дијела пореза на додату вриједност наплаћеног од грађана у малопродаји од 8. јула 2004. године, која се односи на све фискалне рачуне прикупљане у периоду од 15. јула до 1. новембра 2004. године. Покренули смо акцију руководећи се мотом да је наша заједничка обавеза са грађанима да смањимо сиву економију. Укупан број захтјева за повраћај дијела ПДВ-а је 19.508, а износ повраћаја је 834.268,55 еура. На жиро-рачун код пословних банака уплаћен је износ од 483.622,38 е, износ од укупно 339.500,94 еура усмјерен је за плаћање дуга по основу утрошене електричне енергије, а износ од 11.145,23 усмјерен је за измирење пореза. Нас сада очекује аналитички посао сагледавања свих ефеката овог пројекта, а овом приликом желим посебно да захвалим на можда најважнијем резултату грађанима и Црвеном крсту општине Тиват, који су новац од акције прикупљања рачуна искористили у хуманитарне сврхе и тако помогли најугроженијим Тивћанима.

Поред тога, у складу са Уредбом о наплати доспјелих а неплаћених пореза и доприноса и других јавних прихода, која је била у примјени од априла до маја ове године, до сада је закључено 2565 Уговора о измирењу пореског дуга, у износу од 36.626.579 еура. Доношење Уредбе оправдало је очекиване резултате у дијелу остварених финансијских ефеката на буџет и ванбуџетске фондове, а са друге стране омогућено је да 2565 правних лица и предузетника измире дуговања под повољним условима, изврше исплате заосталих плата својим радницима И да дио текућих новчаних средстава усмјере у пословне сврхе. Укупни ефекти примјене Уредбе, у овој фази, по основу уплате на рачун буџета, рјешавања дуга буџетских корисника, уступања непокретности и уступања потраживања из пословних односа од стране пореских дужника износе 7.65 мил.еура.

Министарство финансија је ове године имало веома интензивну законодавну активност. Сходно Закону о повраћају одузетих имовинских права и обештећењу уређени су услови, начин и поступак повраћаја својине, других имовинских права и обештећења бивших власника, формиран је Фонд за обештећење, а до сада имамо десетак општинских комисија које ће доносити првостепено рјешење по окончању управног поступка. Између осталог, подсјећам да су ове године усвојени Закон о играма на срећу, о хипотеци, о инвестиционим фондовима. Скупштини су на усвајање упућене измјене и допуне Закона о пореској администрацији, као и већ поменуте измјене Закона о добити. Очекујем да ускоро на Влади, поред осталих законских пројеката, буду разматрани и предлози Закона о осигурању, нови Закон о рачуноводству, као и Закон о текућим и капиталним трансакцијама са иностранством и Измјене и допуне Закона о банкама.

Од осталих активности, важно је поменути формирање Координационог тијела за партнерство приватног и јавног сектора чији су чланови представници Министарства финансија, Привредне коморе Црне Горе, Монтенегро бизнис алијансе и Уније послодаваца Црне Горе. Активно укључивање представника приватног сектора било је веома значајно приликом израде Измјена и допуна закона о порезу на добит правних лица и Нацрта закона о рачуноводству и ревизији, а допринос је евидентан и по питању других инцијатива које се односе на имплементацију бољих рјешења у пословању и уопште функционисање пословног амбијента у Црној Гори, прије свега ради елиминисања пословних баријера. Ускоро ће у Министарству финансија бити формирано и Координационо тијело које ће се бавити питањима финансирања општина, хармнонизације одговарајућих прописа, али и баријерама које данас општине постављају развоју пословног амбијента у Црној Гори.