Министар финансија Игор Лукшић одржао конференцију за новинаре

Аудио запис: Уводно излагање министра финансија Игора Лукшића на конференцији за новинаре на тему: Реализација активности Министарства финансија из Програма рада Владе, приходи Буџета Републике за И квартал 2005. године и јавна потрошња

Министрар финансија Игор Лукшић:

Црна Гора је достигла макроекономску стабилност, што је био Владин приоритет у претходне двије године. Генерално позитивни трендови, успостављени током прошле године се настављају и појачавају у првом кварталу 2005 године. Остварили смо планирано, а у оквиру одређених сегмената и премашили план. Свакако наш задатак је и даље развој предузетништва, смањење сиве економије, привлачење страних инвестиција, раст конкурентности, отварање нових радних мјеста и раст животног стандарда.

Најприје желим да укажем на ситуацију у Буџету Републике која је додатно стабилизована - изворни приходи Буџета у периоду јануар-март 2005.године остварени су у износу од 74,47 мил. , што је 94,29% планираног износа. До пада је дошло у фебруару мјесецу, и то усљед временских услова, прије свега када је укупни промет опао. Током осам фебруарских дана главни путни правци су били затворени, док је током цијелог мјесеца пословање било отежано. Међутим, током марта мјесеца биљежимо суфицит, односно веће приходе од планираних.

Током првог квартала посебно охрабрује веће остварење у односу на план које је евидентно код: пореза на добит правних лица за 2,06 пута; акциза које се плаћају у производњи за 0,91%; акциза на увезену робу за 2,55%; пореза на додату вриједност чак за 10,39%. Обзиром да је кретање прихода од ПДВ-а добар индикатор учесћа сиве економије, веће остварење од планираног, а посебно веће остварење него што је био номинални раст БДП указује на смањење сиве економије.

У поређењу са истим периодом 2004. године изворни приходи су већи за 9,33%. Посматрано по врсти прихода веће остварење у односу на исти период претходне године је изражено код: пореза на доходак физичких лица за 1,23%; пореза на добит правних лица за 60,39%; акциза на увезену робу за 8,78%; пореза на додату вриједност за 23,71%; царина за 3,68%. Ово указује на динамизирану привредну активност и представља позитивну тенденцију.
Остварени приходи у првом кварталу су генерално на нивоу планираних, што обезбјеђује услове да се уз остварење планиране динамике раста до краја текуће године буџет изврши у планираним оквирима.

Са друге стране, јавна потрошња у текућој години заснива се на циљевима економске политике у 2005. години (повећање запослености, преструктурирање предузећа и приватизација, смањење сиромаштва и реални пораст животног стандарда). Такође, желим да подсјетим да је потреба за смањењем јавне потрошње била један од основних критеријума којима смо се руководили приликом припеме Буџета за 2005. годину.

Остварени обим јавне потрошње (без локалне самоуправе) у првом кварталу 2005 године потврђује позитиван тренд јер износи 119,60 мил. , што чини 7,57 % процијењеног БДП-а у 2005 години, а за исти период јавна потрошња пројектована је у износу од 172,21 мил.еура.

Остварени дефицит јавне потрошње у И кварталу 2005 године износи 7,56 мил. , од чега се на дефицит Фонда ПИО односи 4,27 мил. и Фонда здравства 3,21 мил. и Завода за запошљавање Црне Горе 0,07 мил..

Када је у питању буџетска потрошња, у првом кварталу 2005 године остварена је у износу од 68,85мил. . За текуће и капиталне издатке са нето позајмицама исплаћено је 49,62 мил. , док је кроз трансфере фондовима и Државној заједници исплаћено 19,22 мил.. У првом кварталу није остварен дефицит на готовинској основи зато што је дио доспјелих обавеза за лична примања, текуће и капиталне издатке пренешен на ИИ квартал 2005 године.

У периоду од 31.марта прошле године до 31.марта. текуће, присутна је тенденција пада пондерисаних каматних стопа на Државне записе и то; у 2004-ој - на 28 дневне пондерисана каматна стопа се кретала од 10,10 % - 10,72 %, а на 56 дневне пондерисана каматна стопа се кретала од 10,22 % - 10,80 %.
За ову годину, на 28 дневне пондерисана каматна стопа се кретала од 8,89% - 9,22 %, а на 56 дневне пондерисана каматна стопа се кретала од 8,78 % - 9,38 %.
Емисије Државних записа са роковима доспијећа од 91дан и 182 дана почеле су у другој половини 2004.године, а од тада па до 31.марта ове године, такође је присутна тенденција пада пондерисаних каматних стопа на Државне записе и то:
Прошле године, на 91 дневне пондерисана каматна стопа се кретала од 9,50 % - 10,97 %, а на 182 дневне пондерисана каматна стопа се кретала од 9,00 % - 10,80 %.
Ове године, на 91 дневне пондерисана каматна стопа се кретала од 8,65 % - 10,20 %, а на 182 дневне пондерисана каматна стопа се кретала од 8,95 % - 9,88 %.

У оквиру Програма рада Владе за текућу годину Министарство финансија је планирало значајне обавезе, тако да и први квартал карактерише интензивна законодавна активност. Утврђен је предлог Закона о рачуноводству и ревизији, који ће унаприједити рачуноводствену и ревизијску праксу, као и процедуру сертификације рачуновођа и лиценцирања ревизора и упућен парламенту. Такође, усвојени су и послати Скупштини Закон о обједињеној регистрацији и систему извјештавања о обрачуну и наплати пореза и доприноса; Предлог Закона о измјенама и допунама Царинског закона; Предлог закона о измјенама и допунама Закона о царинској служби. Усвојен је и Закон о измјенама и допунама Закона о спречавању прања новца, који ће допринијети привлачењу страних инвеститора и стицању додатног повјерења међународних институција у оквиру наших ширих активности да би спријечили прикривање и заштиту профита стеченог криминалним активностима. Завршен је и у Владину процедуру упућен предлог Закона о текућим и капиталним трансакцијама са иностранством, Предлог закона о осигурању, док ће ускоро бити упућени и предлог Закона о добровољном пензијском осигурању и предлог Закона о мјеници, као и Предлог измјена и допуна закона о заштити депозита.

На крају, желим да подсјетим да Црна Гора једну од основних претпоставки економског развоја - макроекономску стабилност успјешно обезбјеђује, на шта указују резултати остварени у претходном периоду. Наравно, евидентно је да има још пуно сегмената који се могу и морају побољшати и зато не мислим да смо стигли на крај процеса изградње оптималног економског амбијента.

Ипак, сматрам да је неспорно да смо у досадашњем процесу спровођења економских реформи креирали много повољнији амбијент.

Захваљујем на пажњи