- Влада Црне Горе
Министарство финансија Уводно излагање министра финансија Игора Лукшића н...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Уводно излагање министра финансија Игора Лукшића на редовној конференцији за новинаре
Објављено: 24.10.2005. • 18:20 Аутор: Насловна страна
Поштовани,
Дозволите да на почетку, у оквиру већ редовног разматрања реализације најважнијих активности Министарства финансија, укажем на неке резултате, који су истовремено дио главних карактеристика процеса спровођења економских реформи у Црној Гори.
- Низ нових закона донесених у претходном периоду, приватизациони процес који је у замаху и отпочете структурне промјене у систему социјалног осигурања свједоче о томе да Црна Гора улази у завршну фазу свог транзиционог процеса. Успјешна реализација задатака дефинисаних оригиналном, а потом недавно ревидираном Агендом економских реформи, ствара основу за наставак тог процеса и касније пост-транзициона искушења, међу којима су незапосленост и високо учешће јавне потрошње у БДП. Иако је незапосленост послије дужег периода испод 20% и има тренд пада, што је карактеристика и јавне потрошње која се за 2006 пројектује на нивоу од око 45%, те су величине ипак веома високе и траже спровођење економске полике, какве су политика либерализације тржишта рада и снажне структурне реформе, која ће довести до даљег пада тих величина. Предуслови за дугорочни раст и развој су, међутим, испуњени - макроекономска ситуација је стабилна, инфлација ниска, буџетски дефицит има снажну опадајућу тенденцију, као и јавни дуг, док каматна стопа показује постепени пад, што говори о смањивању опште стопе ризика у Црној Гори.
- Исто тако, извјештаји ММФ- а о ситуацији у Црној Гори биљеже константно побољшање и испуњавање договореног програма мјера које произилазе из аранжмана са том међународном институцијом. Као резултат тога, очекивано је успјешно закључење постојећег аранжмана. Наредни очекујем да ће Црна Гора радити посебно са овом институцијом на, да кажем, још вишем нивоу реформских захтјева.
- Остварени приходи Буџета Републике (дакле, без приватизационих прихода) за првих 9 мјесеци ове године износе 315.163.048,22 еура и већи су за 15,26 % од износа оствареног за исти период претходне године, а и у пуној су равни са планом за текућу годину, што говори о постепеном али сигурном смањивању учешћа сиве економије. Веће остварење прихода у односу на исти период претходне године резултат је веће наплате код:
- пореза на добит предузећа за 5,11 милиона еура или 44,54%,
- пореза на додату вриједност за 28,76 милиона еура или 24,97%,
-пореза на доходак физичких лица за 2,6 милиона еура или 5,89%,
-пореза на међународну трговину и трансакције за 3 милиона еура или 10,95%.
Ефикасан рад, прије свега Пореске и Управе царина омогућио је значајну компресију дефицита током 2005. године, чиме се стварају услови да у оквиру фискалне политике за текућу годину, у складу са програмом са ММФ-ом, смањимо одређене дугове-неизмирене буџетске обавезе из претходног периода, чиме би од 2007. године систем јавне потрошње био у потпуности консолидован.
БДП показује напредак, о чему говори остварење у 2004. години од 3,7% на према 2,7% пројектованог раста, да би према процјени Министарства финансија у првој половини 2005. године достигао реални раст од око 5%. С друге стране, консолидовани буџетски дефицит без пројектних зајмова је током 2004 године био на нивоу од 2,1%, док би током ове године могао, укључујући пројектне зајмове, бити значајно испод 3%.
Коришћењем Еура, јаке и стабилне валуте инфлација се свела на једноцифрен број. Укупна овогодишња стопа инфлације која је за првих 9 мјесеци износила 1,4% охрабрује говори о томе да је увођење еура имало позитиван утицај на црногорску економију. Неспорно је дакле да ће, на основу досадашњих кретања, стопа инфлације бити на нивоу пројектоване за 2005. годину - 3.5%.
Област коју у Министарству финансија држимо високо на листи приоритета је имплементација Закона о реституцији. Очекујем да ускоро крену и прве исплате по овом основу из Фонда који се пуни прије свега дијелом приватизационих прихода. Сматрам да нема успјешно окончане транзиције уколико и питање реституције, у оквиру политике заштите приватних својинских права, није адекватно ријешено.
Министарство финансија је у периоду од јануара до септембра 2005 имало и веома интензивну законодавну активност. Ријеч је прије свега о значајним пројектима дефинисаним Агендом економских реформи и Програмом рада за текућу годину, као што су, измедју осталих, Предлог закона о преузимању акционарских друштава, Предлог закона о финансијском лизингу, затим више уредби које ближе регулишу разне области, нпр: утврђивање тржишне вриједности непокретности, висину трошкова принудне наплате пореских обавеза, као и утврђивање корисника и начина расподјеле дијела прихода од игара на срећу. Важно је такође поменути и Одлуку о условима и поступку куповине имовине Републике Црне Горе обвезницама старе девизне штедње грађана са Списком државне имовине у саставном дијелу.
У току је израда Предлога закона о измјенама и допунама Закона о хартијама од вриједности, затим о добровољном пензијском осигурању, Царинској тарифи, порезу на услуге игара на срецу, Закона о имовини, измјенама и допунама Закона о државном премјеру, катастру и упису права на непокретностима, Закона о комуналним таксама. Такође у изради су измјене и допуне Закона о експропријацији, Закон о јавним набавкама, својинско правним односима, измјене и допуне Закона о акцизама и Закона о административним таксама.
Задовољство ми је на крају, да најавим - до краја текуће недеље и промоцију првог броја Билтена Министарства финансија ЦГ, који смо покренули са жељом да приближимо свим зантересованим општа економска и фискална кретања у нашој држави. Намјера нам је да додатно унаприједимо фискалну трансаперентност у Црној Гори као један од стандарда којих се придржавају развијене земље. Наравно, то ће бити тек почетак, јер наша интенција је да Билтен објављујемо квартално, како би се обезбиједио континуитет информисања јавности о важним економским и финансијским параметрима.
Хвала на пажњи.
Дозволите да на почетку, у оквиру већ редовног разматрања реализације најважнијих активности Министарства финансија, укажем на неке резултате, који су истовремено дио главних карактеристика процеса спровођења економских реформи у Црној Гори.
- Низ нових закона донесених у претходном периоду, приватизациони процес који је у замаху и отпочете структурне промјене у систему социјалног осигурања свједоче о томе да Црна Гора улази у завршну фазу свог транзиционог процеса. Успјешна реализација задатака дефинисаних оригиналном, а потом недавно ревидираном Агендом економских реформи, ствара основу за наставак тог процеса и касније пост-транзициона искушења, међу којима су незапосленост и високо учешће јавне потрошње у БДП. Иако је незапосленост послије дужег периода испод 20% и има тренд пада, што је карактеристика и јавне потрошње која се за 2006 пројектује на нивоу од око 45%, те су величине ипак веома високе и траже спровођење економске полике, какве су политика либерализације тржишта рада и снажне структурне реформе, која ће довести до даљег пада тих величина. Предуслови за дугорочни раст и развој су, међутим, испуњени - макроекономска ситуација је стабилна, инфлација ниска, буџетски дефицит има снажну опадајућу тенденцију, као и јавни дуг, док каматна стопа показује постепени пад, што говори о смањивању опште стопе ризика у Црној Гори.
- Исто тако, извјештаји ММФ- а о ситуацији у Црној Гори биљеже константно побољшање и испуњавање договореног програма мјера које произилазе из аранжмана са том међународном институцијом. Као резултат тога, очекивано је успјешно закључење постојећег аранжмана. Наредни очекујем да ће Црна Гора радити посебно са овом институцијом на, да кажем, још вишем нивоу реформских захтјева.
- Остварени приходи Буџета Републике (дакле, без приватизационих прихода) за првих 9 мјесеци ове године износе 315.163.048,22 еура и већи су за 15,26 % од износа оствареног за исти период претходне године, а и у пуној су равни са планом за текућу годину, што говори о постепеном али сигурном смањивању учешћа сиве економије. Веће остварење прихода у односу на исти период претходне године резултат је веће наплате код:
- пореза на добит предузећа за 5,11 милиона еура или 44,54%,
- пореза на додату вриједност за 28,76 милиона еура или 24,97%,
-пореза на доходак физичких лица за 2,6 милиона еура или 5,89%,
-пореза на међународну трговину и трансакције за 3 милиона еура или 10,95%.
Ефикасан рад, прије свега Пореске и Управе царина омогућио је значајну компресију дефицита током 2005. године, чиме се стварају услови да у оквиру фискалне политике за текућу годину, у складу са програмом са ММФ-ом, смањимо одређене дугове-неизмирене буџетске обавезе из претходног периода, чиме би од 2007. године систем јавне потрошње био у потпуности консолидован.
БДП показује напредак, о чему говори остварење у 2004. години од 3,7% на према 2,7% пројектованог раста, да би према процјени Министарства финансија у првој половини 2005. године достигао реални раст од око 5%. С друге стране, консолидовани буџетски дефицит без пројектних зајмова је током 2004 године био на нивоу од 2,1%, док би током ове године могао, укључујући пројектне зајмове, бити значајно испод 3%.
Коришћењем Еура, јаке и стабилне валуте инфлација се свела на једноцифрен број. Укупна овогодишња стопа инфлације која је за првих 9 мјесеци износила 1,4% охрабрује говори о томе да је увођење еура имало позитиван утицај на црногорску економију. Неспорно је дакле да ће, на основу досадашњих кретања, стопа инфлације бити на нивоу пројектоване за 2005. годину - 3.5%.
Област коју у Министарству финансија држимо високо на листи приоритета је имплементација Закона о реституцији. Очекујем да ускоро крену и прве исплате по овом основу из Фонда који се пуни прије свега дијелом приватизационих прихода. Сматрам да нема успјешно окончане транзиције уколико и питање реституције, у оквиру политике заштите приватних својинских права, није адекватно ријешено.
Министарство финансија је у периоду од јануара до септембра 2005 имало и веома интензивну законодавну активност. Ријеч је прије свега о значајним пројектима дефинисаним Агендом економских реформи и Програмом рада за текућу годину, као што су, измедју осталих, Предлог закона о преузимању акционарских друштава, Предлог закона о финансијском лизингу, затим више уредби које ближе регулишу разне области, нпр: утврђивање тржишне вриједности непокретности, висину трошкова принудне наплате пореских обавеза, као и утврђивање корисника и начина расподјеле дијела прихода од игара на срећу. Важно је такође поменути и Одлуку о условима и поступку куповине имовине Републике Црне Горе обвезницама старе девизне штедње грађана са Списком државне имовине у саставном дијелу.
У току је израда Предлога закона о измјенама и допунама Закона о хартијама од вриједности, затим о добровољном пензијском осигурању, Царинској тарифи, порезу на услуге игара на срецу, Закона о имовини, измјенама и допунама Закона о државном премјеру, катастру и упису права на непокретностима, Закона о комуналним таксама. Такође у изради су измјене и допуне Закона о експропријацији, Закон о јавним набавкама, својинско правним односима, измјене и допуне Закона о акцизама и Закона о административним таксама.
Задовољство ми је на крају, да најавим - до краја текуће недеље и промоцију првог броја Билтена Министарства финансија ЦГ, који смо покренули са жељом да приближимо свим зантересованим општа економска и фискална кретања у нашој држави. Намјера нам је да додатно унаприједимо фискалну трансаперентност у Црној Гори као један од стандарда којих се придржавају развијене земље. Наравно, то ће бити тек почетак, јер наша интенција је да Билтен објављујемо квартално, како би се обезбиједио континуитет информисања јавности о важним економским и финансијским параметрима.
Хвала на пажњи.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?