Свети Стефан: Одржана Регионална Конференција министара финансија и гувернера централних банака Југоисточне Европе

Даме господо, поштовани представници ЦЕФ-а, медија, драги гости


Посебно ми је задовољство што смо се окупили у Црној Гори, у ово нарочито за нас, значајно историјско вријеме. Окупио нас је значајан догађај састанак Надзорног одбора Центра за финансијску изврсност из Љубљане, који у складу са потребама земаља у региону организује програме обуке и стручне форуме, на којима размјењујемо знања и искуства. Помоћ тој институцији, а тиме и региону, пружају међународне финансијске институције, чији су представници данас са нама.

Допустите ми да вас укратко упутим у банкарски сектор у Црној Гори и перспективе његовог развоја у предстојећем периоду. Црногорско банкарство до сада је карактерисао релативно велики број мањих банака али уласком Нове љубљанске банке, Сосијете женерал, Хyпо-Алпе Адриа банке у наш банкарски систем, то више није случај. Капитал наших банака углавном је приватни, у великој мјери страни; на крају првог квартала 2006. године проценат државног власништва у црногорским банкама износио је 12%, удио страног капитала је 70%, док је удио домаћег приватног капитала 18%; Никшићка банка још увијек је у већинском власништву државе, док је за Пљеваљску у току потписивање уговора о приватизацији. Протеклу годину, обиљежилоје и укрупњавање банкарског сектора улазак Еуромаркет банке у систем Нове љубљанске банке.

На банкарском тржишту јављају се нови производи, конкуренција међу комерцијалним банкама резултира у лаганом смањењу каматних стопа. Протекле године, имали смо укупан раст депозита у износу од 74% а кредита у износу од 38%, са значајном промјеном структуре у корист дугорочних кредита и депозита. Каматне стопе су у сталном паду у протеклих 5 година, али су још увијек доста високе, номинално око 10% а реално 2% више, према подацима нашег кредитног бироа. Наша контрола банака је у потпуности усклађена са основним Базелским принципима.

Иако ове године прослављамо 100годишњицу издавања сопствене валуте, ми у Црној Гори, као што претпостављам да знате, иамамо специфичан монетарни аранжман, тзв. модел потпуне валутне супституције, тј. доларизацију или еуризацију. Предности овог модела огледају се у црногорској привреди, у ниској стопи инфлације, убрзању домаћег тржишта капитала, снижавању трансакционих трошкова у међународним економским односима, лакшем интегрисању домаћих компанија у међународну економију, јачање буџетске дисциплине, елиминацији валутног ризика, расту спољне трговинеИстина, ограничена су средства монетарне политике, али предности еуризације, имајући у виду величину, врсту и отвореност наше привреде далеко их превазилазе.

У периоду који предстоји Централна банка ће наставити са реализацијом утврђене политике: јачањем кључних дјелатности и имплементацијом међународних принципа и стандарда пословања. Наставиће са јачањем институционалног оквира за спровођење принципла Базела ИИ у контроли банака, вршити истраживања и анализе и предлагати мјере за одржавање финансијске стабилности и подстицај економнског развоја, одржавати ефикасни платни промет у земљи, мјерама монетарне политике дјеловати на контролу кредитне експанзије Ипак, с обзиром на враћање државне независности Црне Горе, главни ток активности усмјериће се на припреме и усаглашавање докумената у циљу приближавања ЕУ, интензивирање цјелокупне међународне сарадње, посебно са нашим сусједима и земљама бивше Југославије.

Сви ови процеси усмјерени су на даље јачање банкарског система у Црној Гори, који је спреман да подржи развој њене привреде, који је довољно квалитетан да привуче и спреман да подржи реализацију најављених и нових страних инвестиција у Црној Гори, јер се показало као и у другим земљама у трензицији, да је банкарски систем, а не тржиште капитала, кључни генератор економског развоја. За све ове процесе од контроле банака, вођења монетарне политике, прикупљања и анализе података из свих ћелија друштвеног развоја, реализације платног промета, припрема за процесе европске интеграције, рада по међународним стандардима у рачуноводству, ревизији, и у другим доменима, потребни су људи стручни, професионални, поносни на посао којим се баве. Осим академских знања, запослени стичу специјализована знања, вјештине и способности за конкретне активности. Изазови транзиције и усвајања међународних стандарда који су пред нама, још су већи када се зна да Црна Гора и њена Централна банка нијесу велике, а потребно је да реализујемо све процесе које реализују знатно веће земље и њихове институције и људи. Право мјесто у нашем региону за развој људских ресурса у банкарству и финансијама је Центар за финансијску изврсност из Љубљане.

У нади да ће и данашњи састанак означити пуну афирмацију досадашње сарадње са Центром за финансијску изврсност и бити добар импулс за њен даљи развој желим вам добродошлицу, успјешан и пријатан боравак на Светом Стефану.