Реаговање Министарства финансија РЦГ

На конференцији за новинаре политичке коалиције СНП-НС-ДСС, дана 23.08.2006 године, на крајње непримјерен начин су интерпретирани подаци везани за јавни дуг Републике Црне Горе. Као извор званичних података је наведен Билтен бр. 4 Министарства финансија Црне Горе, гдје је истакнуто да је укупан јавни дуг Црне Горе 644.4 милиона еура. И поред тога што је у поменутом Билтену анализа јавног дуга Републике приказана на 3 странице, са детаљним табелама и образложењима, као и кретању јавног дуга у периоду 2002 јун 2006. година, политичка коалиција је извела податке да је укупан јавни дуг Црне Горе 1.2 милијарде еура. При том није наведен нити један релевантан доказ о томе да је стварни дуг већи него што је званичан податак Министарства финансија. Може се закључити да представници СНП добровољно живе у сопственој хорор причи. Ево и зашто.

За висину обавеза Црне Горе по основу старе девизне штедње права је адреса управо Социјалистичка народна партија и г. Драгиша Пешић лично. За вријеме владавине СНП-а на савезном нивоу Савезни парламент је на сједници од 03.07.2002. године усвојио Закон о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана, чиме је та партија допринијела да грађани Црне Горе буду значајно оштећени и у подређеном положају у односу на грађане Србије. Тим Законом је наиме прецизирано да основ за исплату буде пребивалиште грађана а не сједиште банке што је искључило из исплате штедише Југобанке Београд, експозитуре Котор, Тиват и Херцег Нови, Инвест банке Београд пословна јединица Подгорица, ЈИК банка Београд експозитура Бар. Зашто СНП није штитила интересе грађана Црне Горе? Влада Републике Црне Горе је из тог разлога била принуђена да покрене иницијативу да се у процесу сукцесије имовине бивше СФРЈ овај проблем отвори и нађе рјешење по коме би обавезе свих земаља сукцесора биле недискриматорске према појединим грађанима.

Занимљиво је, али вулгарно лицемјерно да СНП потеже питање евентуалних дуговања војним лицима. Заостале новчане обавезе према војним лицима у евиденцији Министарства финансија не постоје. Покренути су судски спорови против бивше државне заједнице, за шта је поново одговорна СНП и лично г. Драгиша Пешић, који је као бивши министар финансија и педсједник Савезне владе био аутор прописа из којих произилазе могућа дуговања!

Такође, комично звучи примједба СНП-а да се Црна Гора неселективно задужује ако се зна да су њени посланици у парламенту бивше СЦГ подржали сваки пројекат о задуживању са међународним финансијским институцијама, као и билатералне уговоре са појединим земљама.

Дио јавног дуга су и обавезе локалне самоуправе које СНП не помиње. Изгледа не случајно! На примјер, током њихове владавине Будвом, та се општина задужила за око 6,5 милиона еура без сагласности Владе, што је супротно Закону о финансирању локалне самоуправе.

Подсјећам да Министарство финансија врши обрачун јавног дуга у складу са међународним рачуноводственим стандардима ЕСА 95 и смјерницама о статистици спољног дуга која су прописана од стране Међународног монетарног фонда. Напомињемо да Међународни монетарни фонд, као и инострани кредитори: Свјетска банка, Европска инвестициона банка, Европска банка за обнову и развој, као највећи кредитори, изузетно помно прате све макроекономске показатеље Црне Горе од 2000. године, на начин што, између осталог, врше унакрсно поређење података добијених из разних извора везаних за дуг Црне Горе.

И док поједини медији и опозиционе партије већ годинама најављују банкрот Црне Горе, перманентно позитивне оцјене које Црна Гора добија од ММФ-а о напретку економских реформи, гдје је укључена и дугорочна одрживост домаћег и иностраног дуга Црне Горе, спремност међународних финансијских институција да са Црном Гором потписују кредитне аранжмане вриједне више десетина милиона еура, побољшање кредитног рејтинга Црне Горе у 2005. години у односу на 2004. године од стране познате агенције за процјену кредитног ризика Стандард & Поорс, процјене да ће буџетски приходи и расходи до краја 2006. године бити уравнотежени (без буџетског дефицита) говоре у прилог томе да је макроекономска слика Црне Горе изузетно здрава. Уз то, ММФ је дао позитивну оцјену на Стратегију управљања дугом Црне Горе 2005.-2007. године.

Ради правилног информисања јавности, дајемо следећа појашњења везана за поменути текст:

Обавезе према грађанима по основу реституције, а на основу правоснажних рјешења су на крају јула 2006. године биле 9 милиона еура. Оне су уредно евидентиране и исплата обавеза по овом основу тече у складу са Законом.

Према Закону о ино дугу и старој девизној штедњи (Сл. Лист 55/03) Република Црна Гора је преузела "обавезе овлашћених банака према иностраним повјериоцима по основу ино дуга гарантованог од стране СФРЈ или СРЈ до краја 1992. године" што значи да је инострани дуг Комбината алуминијума, Жељезаре Никшић, Југооцеаније и осталих великих привредних система на које и отпада највећи износ јавног дуга који је формиран до 1990. године, већ укључен у обрачун ино дуга који је презентиран у табели. Укупне наслијеђене обавезе, као што се могло прочитати у Билтену, значи дугови формирани до 1990. године износе преко 80% укупног јавног дуга Црне Горе.

Укупан кредит узет од Европске инвестиционе банке за изградњу тунела Созина износи 24 милиона еура. Тај кредит сервисира у потпуности новоосновано предузеће Монтепут из редовних прихода пословања.

Влада Републике Црне Горе је од 2004. године отпочела са исплатом старе девизне штедње црногорских банака уз почетни износ обавеза од 137 милиона еура. Крајем јула, обавеза по овом основу је била 108 милиона еура, што значи да је динамика исплате изнад првобитног плана.

Влада Републике Црне Горе је донијела одлуку да, имајући у виду интерес црногорских грађана, прије него се заврши процес сукцесије бивше СФРЈ започне са процесом евиденције и исплате старе девизне штедње грађанима којима је на основу сједишта банке то право ускраћено. На сједници од 24. августа 2006. године Влада Републике Црне Горе је усвојила Закон којим се даје право савезним Законом дискриминисаним штедишама да могу добити своју девизну штедњу. Након формирања базе података ових штедиша биће познат укупан износ обавеза, који је значајно мањи у односи на обавезе према штедишама црногорских банака.

Још увијек нијесу завршени преговори о консолидовању дуга са свим кредиторима из времена прије 1990. године. Преговори теку са представницима Влада Кувајта, Либије, Чешке и Словачке и Италије и коначан износ дуга ће бити познат након завршетка преговора. У сваком случају ради се о око 20 милиона еура, а у сваком случају не о неколико стотина милиона еура.

Министарство финансија је покренуло иницијативу код појединих земаља кредитора из Париског клуба да нам отпишу дио нашег државног дуга с обзиром на намјеру да Црна Гора ангажује значајна сопствена средства у инвестиције у заштиту животне средине, што је примијењено у неким државама. Таква операција ће, на очигледно жалост СНП, допринијети даљем обарању јавног дуга наше државе.
Према најновијим подацима, на основу обрачуна по ЕСА 95 стандардима на крају јула 2006. године укупан дуг Републике Црне Горе је износио 653.2 милиона еура, од чега је 482.7 милиона био ино дуг а 170.5 милиона домаћи дуг. Благо повећање дуга се односи углавном на повлачење раније потписаних кредитних аранжмана са иностраним банкама и пристизање нових правоснажних рјешења за исплату обавеза по оснвову реституције. Јавни дуг са укљученим дугом јавних предузећа износио је 702.5 милиона еура. И један и други податак, 37% односно 39.9% бруто друштвеног производа говоре да је износ јавног дуга у односу на друштвени бруто производ на граници за ниско задужене земље.

Министар финансија
др Игор Лукшић