Државни дуг Црне Горе 32,4% БДП-а

РЕАГОВАЊЕ
Поводом текста који је објавила "МИНА БУСИНЕСС" 30. јануара у вези државног дуга, под насловом "Ове године се очекује раст", због изостављања веома важних ставки Извјештаја о државном дугу за 2007.годину, у циљу правилног информисања јавности указујем на сљедећа појашњења:

Измјењени општи Закон о буџету дефинише појам државни дуг у складу са терминологијом европског система интегрисаних економских рачуна, ЕСА-95, по којој се посматра искључиво дуг владе, док се у владин сектор укључују све јединице које производе за појединачну и колективну потрошњу и већином су финансиране од стране обавезних плаћања других јединица, у принципу оних које учествују у подијели националног дохотка. Владин сектор, по ЕСА-95 обухвата четири подсектора: централну владу, владу држава или регија (ако постоје), локалне владе и социјалне фондове и њихов дуг се, сходно дефиницији, сматра дугом владе. Протокол из Уговора о Европској унији из Мастрихта, 1992 год., дефинише укупан дуг владе као бруто стање дуга по номиналној вриједности на крају фискалне године, консолидован између владиних сектора.

Сходно томе, Државни дуг Црне Горе на крају 2007. године износи 737,2 мил. еура или 32,4% бруто домаћег производа (БДП). Унутрашњи дуг износи 275,1 мил. еура или 12,1% од БДП-а, док спољни дуг износи 462,1 мил. еура или 20,3% од БДП-а.

Влада Црне Горе води политику управо смањења јавног дуга на ниво од око 30 одсто БДП и то је једна од кључних смјерница фискалне политике. Дио суфицита, као што је јавност у више наврата обавијештавана, искоришћен је за пријевремену отплату дуга Свјетској банци, најприје у септембру мјесецу, у износу од 19 милиона, а потом децембру, у износу од 40 милиона еура. Пријевремене отплате кредита су реализоване услијед остваривања буџетских прихода знатно изнад планираних у току године, као и због расположивих депозита, који су на 30. новембар 2007. године износили око 220 милиона еура. У 2007. год. пријевремено је отплаћена и обавеза према јапанском кредитору МЕТИ из Париског клуба у износу од 300,000 еура и планира се пријевремене отплата код свих кредитора из Париског клуба, чија су потраживања испод 1 мил. СДР. Тиме се свакако ствара нови имиџ Црне Горе у међународној заједници када је у питању квалитет јавних финансија.
Спољни државни дуг смањен је у току 2007. год. и у номиналном и у пропорционалном износу у односу на БДП, за 41,9 мил. еура или за 4,9% БДП (за 2006. год. БДП је 2003 мил. еура). До смањења је дошло услијед поменуте пријевремене отплате три транше консолидационог зајма ИБРД), у укупном износу од око 59 мил. еура, као и редовних отплата главнице у износу од око 12 мил. еура.

Унутрашњи дуг у току ове године је, за разлику од спољњег дуга, увећан за 78 мил. еура, прије свега због раста обавезе по основу реституције. Одредбама Закона о измјенама и допунама закона о повраћају одузетих имовинских права и обештећења одређена је горња граница укупног износа обавеза до 10% БДП-а, као и годишње плаћање по основу ове обавезе до 0,5% БДП. Дакле, отварање процеса реституције још током 2004. године у наредном периоду утицаће на ниво јавног дуга али се истовремено ино јавни дуг смањује усљед поменутих пријевремених откупа.
Пројекције за наредни трогодишњи период засноване су углавном на макрофискалним кретањима за 2008-2010 год., као и процјенама новог задужења. Претпоставке су следеће: обавезе по основу реституције достићи ће законски лимит од око 10 % БДП-а у 2008. години; обавеза по основу девизне штедње код нерезидентних банака износиће око 20 мил. еура (до сада обавеза је достигла 22,4 мил. еура и током следеће године биће утврђена тачан дуг по овом основу); обавезе општина остаће на садашњем нивоу; по основу укључења државних фондова у систем трезора унутрашњи дуг повећаће се за око 1% БДП-а. Код процјене унутрашњег дуга није унијета обавеза по основу штедње код приватних банака (Дафимент, Југоскандик), јер за сада није донијета одлука за се компензују штедише по овом основу, а процјењена обавеза је око 9.5 мил. еура. Такође, програм пријевременог откупа, који је отпочео ове године, биће настављен и у току 2008. године у износу од додатних 46 мил. еура.

Анализа одрживости јавног дуга, која је саставни дио нацрта Стратегије управљања дугом 2008-2010 год., тестирала је кретање дуга у случају више варијабли, кретања БДП, буџетског биланса и каматних стопа и основни резултат анализе је да је државни дуг Црне Горе, односно по новој терминологији државни дуг, у принципу одржив, и само у случају негативног кретања БДП и буџетског дефицита у дужем року могу се јавити одређени проблеми. Ризици који се тичу самог дуга су углавном ниски. Послије усвајања Стратегије од стране Владе Црне Горе резултати Анализе одрживости дуга биће објављени.
Што се тиче кретања државног дуга укључујући и предузећа у већинском државном власништву, у току 2008. год. дуг јавног сектора достићи ће 1,085.5 милијарде еура, 2009. год. 1,128.5 млд. еура и 2010. год. 1,117.5 млд. еура, опет под претпоставком идеалног повлачења средстава, што до сада није био случај углавном због природе пројеката. Процјена кретања дуга јавног сектора не узима у обзир промјену задужености предузећа код домаћих субјеката.

Иначе, појам унутрашњи дуг је везан углавном за обавезе сервисирања у домаћој валути, и у том случају држава има веће могућности приликом сервисирања ових обавеза, углавном емитовањем новца или повећањем пореских стопа. У Црној Гори проценат унутрашњег дуга у укупном дугу је 37,3 %, и има тенденцију раста због обавеза по основу реституције, али услијед релативно дуге рочности и ниске камате, иако се сервисира у еурима, сматра се одрживим.

Интегралан Извјештај о државном дугу-31.децембар 2007.год. (у оквиру Билтена Министарства финансија бр.10), можете преузети са Web-сајта Министарства финансија www.министарство-финансија.влада.цг.yу.

ПОРТПАРОЛ
Ана Миљанић