Тирана: Говор помоћника министра финансија, Милорада Катнића, на регионалној конференцији о реформи пословног амбијента у југоисточној Европи

Даме и господо,

Прије свега желим да изразим задовољство због присуства на овој конференцији. Сматрам да је ово јединствена прилика да на регионалној основи размијенимо искуства у реформама које наше земље спроводе. Захвалио бих се Међународној финансијској корпорацији на сарадњи и Влади Републике Албаније на гостопримству.

У условима завршне фазе транзиције, као и потребе испуњења критеријума из Копенхагена који се односе на способност суочавања са конкурентским притисцима Европске уније, један од стратешких приоритета Владе Црне Горе је унапређење пословног амбијента и спровођење регулаторних реформи у складу са тим.
Влада Црне Горе је препознала значај стварања таквог економског система и институционалнг оквира, који ће омогућити, поред заштите својинских права, као основног предуслова за снажење предузетниче иницијативе, такву регулацију и инститиције које неће успоравати и стварати препреке постојећем и новом бизнису. У том смислу су се, у минулом периоду спроводиле реформе у свим областима економског система, које су биле усмјерене на стварање што повољнијих услова за бизнис.
Снажно опредјељење Владе Црне Горе да створи амбијент повољан за развој приватног сектора кроз унапређење регулације бизниса препознто је и институционално, оснивањем Савјета за елиминисање бизнис баријера.
Савјет за елиминисање бизнис баријера је тијело које је формирала Влада са задатком организације и координације активности органа државне управе и других надлежних институција у циљу елиминисања бизнис баријера. У циљу унапређења законске регулативе, Савјет има могућност да предлаже Влади усвајање прописа који се односе на област елиминисања бизнис баријера, као и анализира постојеће прописе са аспекта бизнис баријера и предлаже Влади њихове измјене.
Од 3. јула 2009. године, Савјет функционише у новом персоналном саставу, а Савјетом предсједава потпредсједник Владе за економске односе са иностранством, структурне реформе и унапређење пословног амбијента.
Савјет је, у циљу ефикаснијег рада на елиминисању бизнис баријера, као и превентивног дјеловања на стварање бизнис баријера, дао иницијативу за измјену Пословника Владе Црне Горе, у дијелу који се односи на процедуру предлагања закона и других прописа Влади, по којој је обрађивач дужан да, обезбиједи и мишљење Министарства финансија да се рјешењима из предлога акта не стварају бизнис баријере.
У Министартсву финансија је формирано посебно Одјељење за унапређење пословног амбијента које се бави давањем мишљења на предлоге прописа са аспекта утицаја на пословни амбијент, сервисирањем рада Савјета, сарадњом са међународним институцијама у области унапређења пословног амбијента, као и сарадњом са приватним сектором.
Анализирајући услове за обављање бизниса у Црној Гори, са аспекта регулације, може се констатовати да постоји доста простора за унапређење у овој области. Првенствено код времена, трошкова и процедура за добијање разних дозвола и лиценци, односно поступање државних органа у различитим процесима. На ову чињеницу посебно указује Доинг Бусинесс Репорт 2010, који публикује Свјетска банка, по коме је Црна Гора остварила напредак за шест позиција у односу на претходну годину. На основу евидентираних реформи, оцијењен је напредак Црне Горе у четири од укупно десет индикатора, а свега 11 држава је остварило побољшање у већем броју индикатора од Црне Горе. Остварена су побољшања у областима започињања бизниса, издавања грађевинских дозвола, плаћања пореза и запошљавања радника. У осталим областима које извјештај анализира Црна Гора је погоршала своју позицију, не због тога што је погоршана регулатива у тим областима, већ што је стање остало непромијењено у односу на претходну годину, а друге земље су реформисале боље и тиме престигле Црну Гору на ранг листи.
У намјери да интензивира активности на унпређењу регулативе пословног амбијента и елиминише бизнис баријере, Влада Црне Горе Министартсво финансија, је успоставило сарадњу са Свјетском банком у погледу израде препорука за даља унапређења. У том смислу је Влада заједно са Свјетском банком утврдила Акциони план за реформу лакоће пословања, којим су за девет области, предвиђене мјере за побољшања регулације. Акциони план ће усвојити и Влада Црне Горе чиме ће он бити један од важних документата економске политике.
Акционим планом су предвиђене активности које ће бити реализоване у наредном краткорочном и средњорочном периоду, а односе се измјену или укидање закона и других прописа, скраћивање поступака или смањење трошкова одређених процедура. У овом смислу у наредном периоду ће се радити на имплементацији Закона о уређењу простора и изградњи објеката, измјенама Закон о привредним друштвима, Закона о општем управном поступку, доношењу Закона о извршном поступку, Закона о инсолвентности привредних друштава и Закона о судским таксама.
Истовремено, у току су активности на припреми пројекта регулаторне реформе, који би се реалзовао у кооперацији Међународне финансијске корпорације и Министарства финансија. Пројекат садржи три компоненете: гиљотину прописа, Доинг Бусинесс индикаторе и увођење Регулаторy Импацт Ассессмент.
Поменути пројекат подразумијева јачање бизнис окружења кроз увођење јединствене методологије за систематско преиспитивање свих прописа којима се регулише привреда, како би се елиминисали сувишни, нефункционални и застарјели прописи, скратили рокови у којима државни органи поступају по захтјеву странака, те смањили трошкови који оптерећују крајњег корисника. Ревизија ових прописа представљала би својеврсну гиљотину" којом би се из правног и економског система искључиле компликоване, дуготрајне и скупе административне процедуре и како би се осигурало да Црна Гора испуни стандарде конкурентне тржишне економије.
Друга компонента пројекта, која се односи на Доинг Бусинесс индикаторе би се реализовала на тај начин што би се изабрале приоритетне области у којима је процијењено, да има највише простора за реформе. То би били индикатори започињање бизниса, плаћање пореза, прекогранична трговина, издавање грађевинских дозвола, регистровање непокретности.
Трећа компонента се односи на увођење РИА-е, односно процјене утицаја доношња прописа на систем у цјелини. Може се сматрати да су активности које се одвијају у оквиру Одјељења за унапређење пословног амбијента у дијелу давања мишљења на прописе које предлажу органи државне управе, претходница за увођење РИА-е.
Предвиђено је да пројекат траје 15 мјесеци.
Поред ове пројектне сарадње, Министартсво финансија на пољу унапређења пословног амбијента реализује и пројекат са УНДП-ом, који је финансирала холандска Влада, а у припреми је и пројекат који би се реализовао у сарадњи са Делегацијом Европске комисије у Подгорици.
Очекује се да ће се реализацијом мјера и активности предвиђених Акционим планом, као и реализацијом Пројекта регулаторне реформе, у наредне двије године, у значајној мјери унаприједити пословни амбијент и елиминисанти кључне бизнис баријере, чиме ће се створити простор за јачање сектора малих и средњих предузећа, јачати економска активности, што посљедично треба да доведе до већег економског раста и опоравка економије погођене кризом.
Милорад Катнић, помоћик министра финансија