Саопштење Министарства финансија поводом изјава Уније послодаваца око нових пореских рјешења

Измјенама и допунама Закона о порезу на доходак физичких лица и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, смањен је порез на доходак физичких лица са 12 на 9%, као и доприноси послодавца са 14,5% на 9,8%, а укупни доприноси за обавезно социјално осигурање повећани су са 32 на 33,8%. На тај начин повећани су доприноси на терет запосленог, а за послодавца смањени за 4,2 процентних поена.
Повећањем доприноса на терет запосленог и смањивањем нето зараде, није угрожена ликвидност ниједног предузећа у Црној Гори. Напротив, смањењем укупног трошка зараде, послодавцима је остављена могућност да, смањивањем доприноса на терет послодавца, уз незнатно смањење нето зараде, имају исти ниво трошка за исплату зарада.
Нпр. уколико је уговорена бруто зарада износила 641 еуро, а нето зарада 460 еура, укупни трошкови послодавца су износили 745 еура. Ако након примјене предложених рјешења, послодавац жели да задржи исти ниво трошкова за исплату зарада (745 еура), нето плата запосленог би износила 448 еура, а бруто зарада 669 еура.
Такође новим предложеним законским рјешењем предвиђено је укидање аконтативног мјесечног плаћања пореза на добит, чиме остаје више новца за бизнис, побољшава се ликвидност предузећа, смањују бизнис баријере и поједностављује поступак плаћања пореских обавеза.
Убудуће ће правна лица плаћати порез на добит једнократно, по истеку фискалне године, подношењем пореске пријаве накасније до 31. марта текуће за претходну годину, што је свакако, позитивна мјера и чиме се поједностављује пореска регистрација и смањују бизнис баријере за саме предузетнике.
Ова нова пореска рјешења сврстаће Црна Гора међу најконкурентније пореске системе у Европи.
Истовремено, нова рјешења, повећање доприноса на терет запосленог, треба схватити као привремено рјешење до стабилизације финансијске ситуације. С тим у вези, упркос смањивању регреса, топлог оброка и нето зарада, биће обезбијеђена редовност исплате тих примања за све запослене у државној управи и укупни ефекти те политике имаће дугорочан утицај на стабилизацију јавних финансија.
Треба имати на уму да је Црна Гора посљедња земља која је посегнула за овим рјешењима и да је, након што је исрпила све расположиве инструменте, пропадања преговора са синдикатом, предложила рјешења која подразумијевају релативно неутрални ефекат.
Ако узмемо у обзир чињеницу да је у периоду од 2006-2009. године повећање нето зарада у државној управи износило 86%, смањење зарада у износу од 3,5-7%, треба схватити како мјеру прилагођавања зарада тренутној економској ситуацији.

ПР СЛУЖБА МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА