- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Саопштење: Одржана општинска Јавна расправа у Кото...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење: Одржана општинска Јавна расправа у Котору
Објављено: 07.06.2007. • 19:24 Аутор: Насловна страна
Министарство за економски развој у сарадњи са Општином Котор у сриједу, 06. јуна у кино Сали, организовало је Јавну расправу о Нацрту Просторног плана РЦГ до 2020. год. На Јавној расправи, учествовало је око 50 градјана, док је стигло и 30 формалних предлога. Јавну расправу у Котору пратила су четири републичка и локална медија.
О томе колику је пажњу у Котору изазвала ова тема, можда набоље говори чињеница да је сједница општинског Парламента прекинута у 11 часова кад је почела расправа, како би се овој теми дао адекватан третман од стране општинских одборника.
Уводно излагање имали: Маја Велимировић Петровић, Министарство за економски развој, Миленко Пасиновић, представник Комисије за стручну оцјену плана, Светислав Поповиц, Василије Ђуровић, Предраг Булајиц, обрадјиваци Просторног плана.
У уводном излагању,помоћник Министра у Министарству за економкси развој, Маја Велимировић – Петровић, је истакла да су укупни трошкови за ову фазу Нацрта Плана износили 324. 300. еура. Такође је изнијела податак да је за израду студијске основе донација ГТЗ – а износила 280. 000 еура. Студијску основу су радили Универзитет Црне Горе и РЗУП из Подгорице. Дакле, укупно је утрошено за потребе израде Нацрта Просторог плана РЦГ 604 300. еура.
Посебно је апострофирана свеобухватост Јавне расправе, која на модеран начин, кроз више модуса, омогућава свим заинтересованим да искажу свој став у вези са овим Планом односно да дају конкретне допуне, сугестије, односно предлоге, како би овај План у коначном, дакле кад дође на усвајање добио најбољи могући облик.
На Јавној расправи истакнути ресурси и потенцијали Котора: велики број културно-историјских споменика, град Котор са статусом културног добра свјетског значаја и капацитети специјализованих здравствених институција ; формиране производне и друштвене функције, сервиси и опремљеност подручја укључујући лучке капацитете, и добру повезаност са аеродромом у Тивту; комплекси плодног пољопривредног земљишта , расположиви простор за индустријску зону, која је у формирању у Грбаљском пољу Которске општине , сликовити амбијенти села Доњег Грбља са неизграђеним просторима за развој туризма, традиционалне пољопривредне производње медитеранског типа и морског рибарства .
Такодје истакнути И приоритети развоја : туризам, укључујући специфичан вид здравственог туризма у подручју Прчња; функције културног и академског центра ширег значаја, као и функције услужног центра; поморство и поморска привреда, са технолошким унапрјеђењем лука Рисан (путнички, туристички и ограничени робни саобраћај) и Котор (за путнички и туристички саобраћај) и њиховом специјализацијом ; технолошки високоспецијализована и нешкодљива индустрија, интензивна
пољопривредна производња с орјентацијом на извоз (користећи близину аеродрома Тиват) и шире туристичко тржиште Грбаљског поља ; туризам и специјализована пољопривреда .
Са данашње расправе издвојили бисмо сљедеће ставове:
-Водјена расправа о енергетици на нивоу Републике
-Водјена расправа о степену искористења постојецих потенцијала за потребе развоја до 2020
-Водјена дискусија о демографској политици у будуцем периоду
-Исказана потреба веце валоризације Котора као светске културне бастине у свим сегментима развоја
-Исказана потреба сто брзег дефинисања регионалне депоније за опстине Боке которске и Будве
-Угрозеност Котора и других вриједних урбаних језгара од прекомјерне градње
-Указано на непланско и нефункционално градјење понти, мандраца и пристана у цитавој Боки которској
-Указано на давање приоритета на квалитетнијим видовима туризма: наутицки, културни, спортско рекреативни као и квалитетније користења акваторија Боке
-Исказана стетност прављења купалисних мјеста насипањем пијеском из каменолома и негативан утицај на биодиверзитет у заливу
-Водјена расправа о преиспитивању граница и функционалног корисцења граница морског добра
-Указано је на велике потенцијале Боке за афирмацију Црне Горе у европском окрузењу
Градјанима Котора подијељен 21 примјерак Плана, са мапама је присутним , а један број градјана је узео обрасце за коментаре и наручивање Плана.
На крају расправе представник Министарства и обрадјивач су одговорили на постављена питања.
О томе колику је пажњу у Котору изазвала ова тема, можда набоље говори чињеница да је сједница општинског Парламента прекинута у 11 часова кад је почела расправа, како би се овој теми дао адекватан третман од стране општинских одборника.
Уводно излагање имали: Маја Велимировић Петровић, Министарство за економски развој, Миленко Пасиновић, представник Комисије за стручну оцјену плана, Светислав Поповиц, Василије Ђуровић, Предраг Булајиц, обрадјиваци Просторног плана.
У уводном излагању,помоћник Министра у Министарству за економкси развој, Маја Велимировић – Петровић, је истакла да су укупни трошкови за ову фазу Нацрта Плана износили 324. 300. еура. Такође је изнијела податак да је за израду студијске основе донација ГТЗ – а износила 280. 000 еура. Студијску основу су радили Универзитет Црне Горе и РЗУП из Подгорице. Дакле, укупно је утрошено за потребе израде Нацрта Просторог плана РЦГ 604 300. еура.
Посебно је апострофирана свеобухватост Јавне расправе, која на модеран начин, кроз више модуса, омогућава свим заинтересованим да искажу свој став у вези са овим Планом односно да дају конкретне допуне, сугестије, односно предлоге, како би овај План у коначном, дакле кад дође на усвајање добио најбољи могући облик.
На Јавној расправи истакнути ресурси и потенцијали Котора: велики број културно-историјских споменика, град Котор са статусом културног добра свјетског значаја и капацитети специјализованих здравствених институција ; формиране производне и друштвене функције, сервиси и опремљеност подручја укључујући лучке капацитете, и добру повезаност са аеродромом у Тивту; комплекси плодног пољопривредног земљишта , расположиви простор за индустријску зону, која је у формирању у Грбаљском пољу Которске општине , сликовити амбијенти села Доњег Грбља са неизграђеним просторима за развој туризма, традиционалне пољопривредне производње медитеранског типа и морског рибарства .
Такодје истакнути И приоритети развоја : туризам, укључујући специфичан вид здравственог туризма у подручју Прчња; функције културног и академског центра ширег значаја, као и функције услужног центра; поморство и поморска привреда, са технолошким унапрјеђењем лука Рисан (путнички, туристички и ограничени робни саобраћај) и Котор (за путнички и туристички саобраћај) и њиховом специјализацијом ; технолошки високоспецијализована и нешкодљива индустрија, интензивна
пољопривредна производња с орјентацијом на извоз (користећи близину аеродрома Тиват) и шире туристичко тржиште Грбаљског поља ; туризам и специјализована пољопривреда .
Са данашње расправе издвојили бисмо сљедеће ставове:
-Водјена расправа о енергетици на нивоу Републике
-Водјена расправа о степену искористења постојецих потенцијала за потребе развоја до 2020
-Водјена дискусија о демографској политици у будуцем периоду
-Исказана потреба веце валоризације Котора као светске културне бастине у свим сегментима развоја
-Исказана потреба сто брзег дефинисања регионалне депоније за опстине Боке которске и Будве
-Угрозеност Котора и других вриједних урбаних језгара од прекомјерне градње
-Указано на непланско и нефункционално градјење понти, мандраца и пристана у цитавој Боки которској
-Указано на давање приоритета на квалитетнијим видовима туризма: наутицки, културни, спортско рекреативни као и квалитетније користења акваторија Боке
-Исказана стетност прављења купалисних мјеста насипањем пијеском из каменолома и негативан утицај на биодиверзитет у заливу
-Водјена расправа о преиспитивању граница и функционалног корисцења граница морског добра
-Указано је на велике потенцијале Боке за афирмацију Црне Горе у европском окрузењу
Градјанима Котора подијељен 21 примјерак Плана, са мапама је присутним , а један број градјана је узео обрасце за коментаре и наручивање Плана.
На крају расправе представник Министарства и обрадјивач су одговорили на постављена питања.
Везани чланци:
Почео циклус обуке за корпоративно управљање 03.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?