- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Саопштење: Одржана општинска Јавна расправа у Пљев...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење: Одржана општинска Јавна расправа у Пљевљима
Објављено: 11.06.2007. • 15:42 Аутор: Насловна страна
Министарство за економски развој у сарадњи са Општином Пљевља у петак, 08. јуна, од 11-14:30 часова, организовало Јавну расправу о Нацрту Просторног плана РЦГ до 2020. год. На Јавној расправи, учествовало је 60 градјана, а стигло је око 40 формалних предлога. Расправу је пратило 5 локална И републичка медија.
Уводно излагање су имали: Игор Голубовић ,представник опстине Пљевља, Радоња Минић, помоћник министра за геологију и рударство , Миодраг Чановић, помоћник министра за енергетику, Милета Бојовић, представник Комисије за струцну оцјену плана, Михаило Вујосевиц представник обрадјиваца плана, Василије Радуловиц,представник обрадјиваца плана, Василије Бушковић представик обрадјивача плана.
Расправа је отворена излагањима представника општине и Министарства као и кратким презентацијама плана од стране обрадјивача.
На Јавној расправи наглашени ресурси и потенцијали Пљеваља: формирани индустријски капацитети, друштвене функције, сервиси И опремљеност зоне; утврђене резерве угља (Пљевља и Маочко Поље), хидроенергетски потенцијал, руда полиметала и неметала (Шупља Стијена, Ковач И др.); велике резерве лапорца; пољопривредно земљиште; културно – историјско насљеђе; шумски комплекси и подручја погодна за планински туризам.
Наглашени И приоритети развоја: рударство, производња енергије и цемента; пољопривреда, туризам, дрвопрерада, опекарска производња и друга прерађивачка индустрија орјентацијом на виши ниво финализације и запошљавања радне снаге И топлификација Пљеваља.
Градјани су у својим излагањима највише пажње посветили слиједећим областима: путној и жељежничкој инфраструктуру као неопходном услову за развој Пљеваља; опасности од депонија по екологију, сточарство и здравље градјана; потреби валоризације хидроенергетског капацитета ријеке Ћехотине, као и неопходност њене боље заштите; бољој искоришћености туристичких могућности града, поготово квалитетнијој искоришћености културно историјских локалитета; потреби боље заштите животне средине у Пљевљима; неискоришћености локалних минералних потенцијала; Грађани нагласили да је потребно доњети неопходне мјере за смањење миграције из овог града, као и даје потребно дефинисати Пљевља као регионални центар; Градјани истакли потребу да Пљевља добију високошколску установу.
Након дискусија, представници обрадјивача и Министарства су одговарали на питања градјана.
На расправи је подијељено примјерака 44 плана.
Уводно излагање су имали: Игор Голубовић ,представник опстине Пљевља, Радоња Минић, помоћник министра за геологију и рударство , Миодраг Чановић, помоћник министра за енергетику, Милета Бојовић, представник Комисије за струцну оцјену плана, Михаило Вујосевиц представник обрадјиваца плана, Василије Радуловиц,представник обрадјиваца плана, Василије Бушковић представик обрадјивача плана.
Расправа је отворена излагањима представника општине и Министарства као и кратким презентацијама плана од стране обрадјивача.
На Јавној расправи наглашени ресурси и потенцијали Пљеваља: формирани индустријски капацитети, друштвене функције, сервиси И опремљеност зоне; утврђене резерве угља (Пљевља и Маочко Поље), хидроенергетски потенцијал, руда полиметала и неметала (Шупља Стијена, Ковач И др.); велике резерве лапорца; пољопривредно земљиште; културно – историјско насљеђе; шумски комплекси и подручја погодна за планински туризам.
Наглашени И приоритети развоја: рударство, производња енергије и цемента; пољопривреда, туризам, дрвопрерада, опекарска производња и друга прерађивачка индустрија орјентацијом на виши ниво финализације и запошљавања радне снаге И топлификација Пљеваља.
Градјани су у својим излагањима највише пажње посветили слиједећим областима: путној и жељежничкој инфраструктуру као неопходном услову за развој Пљеваља; опасности од депонија по екологију, сточарство и здравље градјана; потреби валоризације хидроенергетског капацитета ријеке Ћехотине, као и неопходност њене боље заштите; бољој искоришћености туристичких могућности града, поготово квалитетнијој искоришћености културно историјских локалитета; потреби боље заштите животне средине у Пљевљима; неискоришћености локалних минералних потенцијала; Грађани нагласили да је потребно доњети неопходне мјере за смањење миграције из овог града, као и даје потребно дефинисати Пљевља као регионални центар; Градјани истакли потребу да Пљевља добију високошколску установу.
Након дискусија, представници обрадјивача и Министарства су одговарали на питања градјана.
На расправи је подијељено примјерака 44 плана.
Везани чланци:
Почео циклус обуке за корпоративно управљање 03.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?