- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Саопштење: Одржана општинска Јавна расправа у Плуж...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење: Одржана општинска Јавна расправа у Плужинама
Објављено: 14.06.2007. • 17:31 Аутор: Насловна страна
Министарство за економски развој у сарадњи са Општином Плужине у уторак, 12. јуна, у Сали СО, организовало Јавну расправу о Нацрту Просторног плана РЦГ до 2020. год. У расправи је учествовало 30 грађана. Расправу су пратила два медија.
Уводно излагање су имали Миодраг Чановић, помоћник министра за енергетику, мр. Гојко Николић, представник Комисије за стручну оцјену Просторног плана, др. Василије Радуловић, представник Обрађиваца Просторног плана, др. Миодраг Вујошевић представник Обрађиваца Просторног плана.
Јавна расправа о Нацрту Просторног плана побудила је велико интересовање грађана Плужина. Они су нарочито изразили заодовољство што су, по први пут, у прилици да директно И лично кажу нешто о даљем развоју сопственог краја.
Након представљана Плана и програма јавних расправа представљени су и ресурси и потенцијали овог краја: хидроенергетски потенцијал горње Пиве и њених притока; изграђена акумулација И Хидроелектрана „Пива”; културно-историјско насљеђе (манастир „Пива”); планирани Регионални парк „Маглић, Биоч И Волујак”; високопланински пашњаци; шумски комплекси, у ширем подручју зоне; Национални парк „Дурмитор”, изграђени туристички и индустријски капацитети, квалитетна вода за узгој рибе.
Представљени су приоритети развоја: пољопривреда, орјентисана на сточарство и рибарство; транзитни и планински туризам; прерађивачка индустрија; коршћење хидропотенцијала слива Пиве.
Као најважније са расправе, издвајамо сљедеће:
• Демографија као највећи проблем за опстину Плужине, као и заостајање у развоју у односу на развијеније дијелове ЦГ; потреба за новом генерацијом стратегија да би се ријешили проблеми, као и већа заинтересованост централних власти у том погледу
• Опстина Плужине није на прави начин обештећена због изгубљених ресурса изградњом акумулације
• У Плану није наведена ХЕ Крушево
• Могућности развоја неких сектора (на примјер, пољопривреде, туризма, а нарочито тзв. ‘’еколошког’’, ловног итд., рударства и др.) нијесу на одоговарајући начин оцијењене у Плану
• Било је мишљења да макро и микро регионализација није обрађена довољно, али и оних који су указали да превелика детаљност не ‘’припада’’ државном плану просторног развоја
• Овом подручју су хитно неопходни нови развојни програми и пројекти, да би се зауставило демографско заостајање; у изради ових програма и пројеката треба да помогну централне власти, као и стране агенције, како би се са њима конкурисало за средства ЕУ, када то за ЦГ буде могућно; такође треба оцијенити да ли са сусједним општинама, такође већином неразвијеним, треба правити договоре и заједничке програме (планове и сл.), као и одговарајуће институције и организацију (нпр., регионалну агенцију за развој)
• У раду на Плану је требало више да буду кориштена знања и искуство локалних људи
Присутним градјанима подијељено је 25 примјерака Плана, са мапама је, а један број градјана је узео обрасце за коментаре и наручивање Плана.
На крају расправе представник Министарства и обрадјивач су одговорили на постављена питања.
Уводно излагање су имали Миодраг Чановић, помоћник министра за енергетику, мр. Гојко Николић, представник Комисије за стручну оцјену Просторног плана, др. Василије Радуловић, представник Обрађиваца Просторног плана, др. Миодраг Вујошевић представник Обрађиваца Просторног плана.
Јавна расправа о Нацрту Просторног плана побудила је велико интересовање грађана Плужина. Они су нарочито изразили заодовољство што су, по први пут, у прилици да директно И лично кажу нешто о даљем развоју сопственог краја.
Након представљана Плана и програма јавних расправа представљени су и ресурси и потенцијали овог краја: хидроенергетски потенцијал горње Пиве и њених притока; изграђена акумулација И Хидроелектрана „Пива”; културно-историјско насљеђе (манастир „Пива”); планирани Регионални парк „Маглић, Биоч И Волујак”; високопланински пашњаци; шумски комплекси, у ширем подручју зоне; Национални парк „Дурмитор”, изграђени туристички и индустријски капацитети, квалитетна вода за узгој рибе.
Представљени су приоритети развоја: пољопривреда, орјентисана на сточарство и рибарство; транзитни и планински туризам; прерађивачка индустрија; коршћење хидропотенцијала слива Пиве.
Као најважније са расправе, издвајамо сљедеће:
• Демографија као највећи проблем за опстину Плужине, као и заостајање у развоју у односу на развијеније дијелове ЦГ; потреба за новом генерацијом стратегија да би се ријешили проблеми, као и већа заинтересованост централних власти у том погледу
• Опстина Плужине није на прави начин обештећена због изгубљених ресурса изградњом акумулације
• У Плану није наведена ХЕ Крушево
• Могућности развоја неких сектора (на примјер, пољопривреде, туризма, а нарочито тзв. ‘’еколошког’’, ловног итд., рударства и др.) нијесу на одоговарајући начин оцијењене у Плану
• Било је мишљења да макро и микро регионализација није обрађена довољно, али и оних који су указали да превелика детаљност не ‘’припада’’ државном плану просторног развоја
• Овом подручју су хитно неопходни нови развојни програми и пројекти, да би се зауставило демографско заостајање; у изради ових програма и пројеката треба да помогну централне власти, као и стране агенције, како би се са њима конкурисало за средства ЕУ, када то за ЦГ буде могућно; такође треба оцијенити да ли са сусједним општинама, такође већином неразвијеним, треба правити договоре и заједничке програме (планове и сл.), као и одговарајуће институције и организацију (нпр., регионалну агенцију за развој)
• У раду на Плану је требало више да буду кориштена знања и искуство локалних људи
Присутним градјанима подијељено је 25 примјерака Плана, са мапама је, а један број градјана је узео обрасце за коментаре и наручивање Плана.
На крају расправе представник Министарства и обрадјивач су одговорили на постављена питања.
Везани чланци:
Почео циклус обуке за корпоративно управљање 03.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?