Излагање министра за економски развој Бранимира Гвозденовића на сједници Националног савјета за одрживи развој поводом Предлога Просторног плана Црне Горе до 2020. године

Излагање министра за економски развој Бранимира Гвозденовића на сједници Националног савјета за одрживи развој поводом Предлога Просторног плана Црне Горе до 2020. године

''Пред нама је предлог Просторног плана Црне Горе, свакако једног од стратешки најзначајнијих докумената укупног развоја државе. Просторни план је дефиниција интеракције кључних развојних смјерница с једне стране и просторног ресурса Црне Горе с друге, третираног по свим виталним параметрима.

У методлолошком смислу, предлог Просторног плана је резултат вишедимензионе стручне елаборације и ангажмана реномираних експерата, државних и цивилних институција из земље и иностранства. Посебан процедурални и суштински квалитет документа проистекао је из добро организоване, интензивне и, што је најважније, изузетно инспиративне партиципације, свих друштвених структура Црне Гора.

Тај ниво друштвеног ангажовања, реализован у форми добро организоване и идејно неограничавајуће јавне расправе, потврдио је мотивисаност друштва да активно учествује у свим кључним стратешким процесима. Такво синергијско обједињавање интелектуалног капацитета омогућава дефинисање интересне резултанте Црне Горе као цјелине и представља претпоставку за снажно акционо дјеловање у периоду реализације Просторног плана.

Министарство за економски развој је, у иницијалној фази, настојало да створи што комплетније и квалитетније претпоставке за стручну евалуацију Плана. Подразумјева се да су поједине организационе структуре Владе партиципирале и у експертским активностима. Најзад, без лажне скромности, треба рећи да је Министарство веома успјешно осмислило и реализовало модел јавне расправе који је, као никад до сада, омогућио позитиван системски допринос завршној форми документа.

Дакле, ни у једној фази рада на овом пројекту, Министарство није наметало сопствена рјешења као коначна и недодирљива. Напротив, наш ангажман смо усмјерили на стварање потребних услова за максимално могући квалитет резултата. Овдје мислим на документационе подлоге, акцептирање савремених методологија, ангажман врхунских стручњака и институција, обезбјеђење обухватне и конструктивне јавне расправе.

Подсјетићу да смо, још на иницијалној презентацији нацрта Просторног плана, нагласили да, и Влада и Министарство за економски развој, тај Нацрт доживљавају само као систематизовано полазиште за јавну расправу која ће услиједити и кроз коју ће сви грађани Црне Горе, и индивидуално и кроз своје локалне заједнице, имати прилике да саопште ставове, дају коментаре и нове предлоге.

Сигуран сам да су и Влада и цивилни сектор и сви релевантни субјетни друштва, оваквим односом према Просторном плану, потврдили разумијевање важности овог документа и потребе да се њиме сублимира укупни интерес црногорског друштва.

У цијелом поступку израде Плана, имали смо наглашену (финансијску, координациону и високостручну) помоћ и подршку међународних институција међу којима истичем Њемачко друштво (организација) за техничку сарадњу (ГТЗ).

Предлог Просторног плана има двије обрадне цјелине. Први дио обухвата параметризовану процјену актуелног стања организације, уређења и коришћења простора. Урађена је карактеризација природних вриједности и културне баштине, размотрена су досадашња искуства и формулисани главни фактори просторног развоја.

У другом дијелу је, у контексту макроекономских развојних параметара, раније дефинисаних секторских политика и стратегија и других полазних ограничења, направљена развојно просторна пројекција.

Глобално полазиште у свим пројекционим сегментима Просторног плана је начело одрживог развоја, што подразумјева одговоран однос према животној средини, културној баштини, социолошким потребама грађана и регионалној равнотежи.''