Реаговање Министарства саобраћаја, поморства и телекомуникација на наводе Покрета за промјене

У обраћању представника ПзП-а медијима на јучерашњој конференцији нисмо чули ништа ново, нити смо добили конкретан и ваљан предлог како би допринијели овом крупном пројекту од националног значаја. Једини предлог који смо имали прилике да чујемо, вратио би комплетан процес уназад макар 2 године, уз велико питање колико би таква иницијатива уопште имала ефекта.

Из Покрета за промјене се непрестано фабрикују оптужбе на рачун Министарства саобраћаја, поморства и телекомуникација које не држе воду. Након што смо их више пута демантовали и након што су представници Покрета за промјене (свјесно) избјегли могућност да се о томе, поводом њихове Интерпелације за претресање питања у вођењу унутрашње политике Владе Црне Горе у области саобраћаја и поморства, расправља у Скупштини Црне Горе и овога пута показаћемо добру вољу да појаснимо кораке које предузимамо како би се створили услови за реализацију овог капиталног пројекта.

Радује нас да велики дио црногорске јавности и стручне и лаичке , али и представници медија и других политичких странака са великим интересовањем прате наше активности и изражавају своју подршку моделу и начину који смо изабрали за реализацију пројекта.
Влада Црне Горе опредијељена је за модел финансирања изградње аутопута Бар -Бољаре кроз јавно-приватно партнерство. Јавно приватно партнерство подразумијева већинско учешће приватног капитала у изградњи аутопута, чиме се управо избјегава директно кредитно задужење државе и могуће угрожавање економске стабилности. Овај модел финансирања подржавају све значајније финансијске институције у Европи и свијету, чему свједочи и податак да се тренутно на тржишту на овај начин реализује 128 пројеката у путној инфраструктури, поједничане вриједности преко 100 милиона еура.

Подсјетићемо да је Европска банка за обнову и развој, 03. јуна ове године у Лондону, била домаћин Црногорског Инвестиционог Форума, гдје је представљен пројекат изградње аутопута Бар Бољаре и на коме је био присутан значајан број финансијера, градитеља, концесионара и инвеститора.

Још једна је важна чињеница, када говоримо о учешћу међународних финансијских институција у овом пројекту, а коју представници ПзП-а стално занемарују, а то је учешће Свјетске банке у пројекту изградње аутопута Бар-Бољаре.
Свјесни обима и комплексности изградње аутопута од Бара до Бољара, Министарство саобраћаја је, на почетку својих активности, затражило и добило подршку Групације Свјетске Банке из Васингтона.

Међународна банка за обнову и развој и Међународна финансијска корпорација, као главне чланице Групације Свјетске банке предложиле су у Јануару 2007. године реализацију пројекта изградње аутопута моделом јавно-приватног партнерства по најбољој медјународној пракси и по процедурма Свјетске Банке, кроз три фазе. Прва и друга фаза су реализоване кроз студије које су урадили Лоуис Бергер из Француске и Ецорyс из Холандије, а трећа, трансакциона фаза, је у току под окриљем Међународне финансијске корпорације.

Међународна финансијска корпорација, ИФЦ (Интернатионал Финанциал Цорпоратион) поред финансирања међународних пројеката, пружа и савјетодавне услуге владама у преко 60 земаља у свијету у припреми и реализацији тендера за јавно-приватно партнерство, а у каснијој фази и у вођењу преговора са најбоље рангираним на тендеру и припреми и склапању уговора са будућим партнером. Све активности Владе Црне Горе и министарства саобраћаја ће у наредном периоду, у овој завршној трансакционој фази, бити усмјерене ка спровођењу тендера за избор најбољег партнера, вођењу преговора и конципирању уговора који ће на ефикасан начин довести до изградње аутопута Бар-Бољаре уз највећи могући степен сигурности и најмањи могући утицај на угрожавање економске стабилност земље.

Сви актери у овом пројекту и сви заинтересовани за овај пројекат и Влада Црне Горе и стручњаци Свјетске банке и осталих међународних финансијских институција добро знају да се ради о једном од тренутно најкрупнијих инфраструктурних пројеката на тржишту, па је неспорна чињеница да се овом пројекту прилази са великом дозом одговорности и озбиљности.
Међународна финансијска корпорација и Европска банка за обнову и развој се могу појавити као ко-инвеститори у изградњи аутопута са приватним инвеститором који буде побиједио на тендеру. За сада има 11 компанија и конзорцијума који су поднијели пријаве за предквалификацију.

Комисија разматра пријаве и поднијеце известај Савјету за аутопутеве у сриједу, 30. јула.
Црна Гора је још у октобру 2004. године (на позив Европске Комисије) учествовала на Високој Групи за Транспорт, која се бавила редизајнирањем и проширењем главних транс-Европских транспортних оса на сусједне земље и регионе. У раду Високе групе за транспорт је учествовало 25 земаља ЕУ, Бугарска и Румунија, 26 сусједних земља и Међународне финансијске институције (ЕИБ, ЕБРД и WБ). Циљ Високе групе за транспорт био је побољшање регионалне сарадње и интеграције националних мрежа не само међу земљама ЕУ, него и са сусједним земљама и између самих сусједних земаља.

Овом приликом свакако треба истаћи да су и Висока Група за транспорт, односно Европска комисија и Међународне финансијске институције нагласиле значај финансирања мреже, кроз модел јавно-приватног партнерства, транспарентних процедура и најбоље међународне праксе, што Црна Гора управо и примјењује када је у питању изградња аутопута од Бара до Бољара.

Због јавности морамо да нагласимо да су проширењем ЕУ на 25 чланица, сада већ 27, укинути Пан-Европски коридори (на које се стално позивају представници ПзП-а) и у оквиру ЕУ сада се развија Транс-Европска Транспортна Мрежа, тзв. ТЕН-Т.

Конкретно, када је у питању регион земаља Западног Балкана (Црна Гора, Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија, Албанија и Косово), под окриљем Меморандума о разумијевању за развој основне регионалне транспортне мреже у југоисточној Европи и Европске Комисије, развија се тзв. Основна мрежа (Цоре Нетwорк).

У свим документима почев од 2004. године Основна мрежа, представља регионалну транспортну мрежу, која ће бити линк на ТЕН-Т, у моменту када земља постане чланица ЕУ. Почетком јуна 2008. године на састанку Пододбора за транспорт, представника Европске Комисије и Владе Црне Горе и ресорног министарства договорено је да се аутопут Бар-Бољаре уврсти на листу приоритетних пројеката у оквиру Вишегодишњег акционог плана 2009-2013 (Мулти Аннуал План-МАП) Меморандума о развоју основне регионалне транспортне мреже (Цоре Нетwорк) у југоисточној Европи.

Лансирање преговора од стране Европске Комисије, за будући Споразум за транспортну заједницу у региону Западног Балкана, у Бриселу 24. јуна 2008. године, је чињеница која посебно указује на веома завидан ниво сарадње и активности на Основној мрежи Црне Горе и земаља у региону. У будућности овим Споразумом се омогућава, да ако нека од земља Западног Балкана није у свим сегментима спремна да се интегрише у ЕУ, са апекта транспорта ће имати посебан третман и могућност да Основна Мрежа (Цоре Нетwорк) постане дио ТЕН-Т.

Читав овај процес се наравно спроводи у сарадњи са Секретаријатом за посматрање транспорта у југоисточној Европи (СЕЕТО), чија је улога техничке подршке и фасилитирања свих активности које се спроводе у оквиру Основне мреже (Цоре Нетwорк).

Из претходних навода јасно слиједи да је прича ПзП-а о вођењу исправне политике у области транспорта и потреби уврштавања коридора у ТЕН-Т потпуно безпредметна. То се наравно може приписати њиховој недовољној упућености и немогућности праћења врло прогресивних и динамичних активности које спроводе Министарство саобраћаја, поморства и телекомуникација и Влада Црне Горе.