Говор министра пољопривреде Милутина Симовића поводом отварања XXX САЈАМА ИСХРАНЕ у Будви

Поштовани излагачи, даме и господо!

Чини ми посебну част и задовољство да у име Владе Црне Горе отворим XXX јубиларни сајам исхране и да свим учесницима пожелим успјешан и пријатан боравак у Будви.

На овогодишњем јубиларном сајму учествује 129 излагача непосредно или преко својих представника. Непосредно наступа 37 привредника из Црне Горе, 23 из Србије, као и компаније из иностранства (БиХ, Хрватске, Македоније, Словеније, Бугарске, Италије и Индије). Такође, преко својих заступника на Сајму су представљени и производи из Мађарске, Њемачке, Аустрије, Грчке, Данске, Кине, Украјине.

Све нас радује да се Сајам успјешно одржава 30 година, а ове године и по први пут под знаком УФИ-ја (Међународне уније сајмова), што говори да је и Будвански сајам успио да се избори за мјесто у престижној међународној породици сајмова.

Шта је то што је ново у поређењу са прошлогодишњим сајмом?

Присуство произвођача из Црне Горе повећава се из године у годину. Представљени су бројни сектори прехрамбене индустрије, а посебно је запажен одзив месне индустрије која је у посљедње вријеме направила значајне искораке и у погледу повећања капацитета и у погледу производног асортимана којим се озбиљно намеће не само црногорском него и тржишту региона. За нас је охрабрење што су на Сајму и предузећа која су прошла кроз програм преструктурирања, као и нови прерађивачки капацитети који представљају нови производни програм који је до недавно у цјелости долазио из увоза.

Амбијент за бизнис у сектору пољопривреде и прехрамбене индустрије знатно је промијењен у посљедњих годину дана. Повећане су с разлогом царине на увоз пољопривредних производа. Ове измјене биле су нужне и представљале су одговор на оправдана очекивања домаће производње. Истовремено су укинути контингенти, који су предстаљали баријеру бизнису, а нијесу штитили домаћу производњу.

Радећи на стварању повољног амбијента прије свега за производњу оних производа који значе компаративне предности Црне Горе и чија производња истовремено значи и најбољи начин да се афирмише рурални развој, намјера нам је да пошаљемо јасну поруку да заштита домаће производње не може и неће значити заштиту било чијег монопола. Наши се произвођачи морају учити на тржишну утакмицу и усвајати стандарде, морају прихватати конкуренцију и ослобађати се свих баласта, сувишних трошкова и нерационалности. Само са јасном дугорочном визијом, добро осмишљеном маркетинг стратегијом и високим стандардима квалитета могу опстати на све пробирљивијем тржишту.

Али је наша порука још јаснија онима који се, у име некаквог само њима знаног либерализма, залажу за увоз хране без икакве заштите. Нема нити може бити домаће пољопривреде уколико би она била потпуно препуштена на милост и немилост тржишним условима са бројним елементима нелојалне конкуренције, какви, нажалост, владају у нашем окружењу. Бројни су примјери како земље познате по највишем степену економских слобода знају да штите и заштите домаћу производњу хране када је она угрожена од нелојалне конкуренције. Зашто би Црна Гора у томе била изузетак, а поготову ако се има у виду да производња хране чини више од једне четвртине њене укупне економије и да је она заједно са туризмом реална развојна шанса.

Потреба издавања ветеринарске и фитосанитарне сагласности при увозу проистиче из наше обавезе да бринемо о заштити здравља наших потрошача. Око тих ствари нема и не може бити погађања. Не може се увозити храна без испуњавања неопходних стандарда који су познати и који се примјењују широм свијета. Стога ми континуирано улажемо у нове лабораторије, обуку домаћег кадра, у промјену законске регулативе. У свему овоме имамо не само техничку него и финансијску подршку Европске уније.

Ова Влада ће наставити да води политику стварања повољног амбијента за производњу и промет хране и да афирмише извоз кроз туристичку потрошњу као најпрофитабилнији облик извоза. Ових дана припремљен је нацрт Закона о спољној трговини који ће се ускоро наћи у скупштинској процедури. Закон дефинише правни оквир за слободан међународни промет роба и услуга, али исто тако предвиђа и антидампинг и заштиту од прекомјерног увоза, као и процедуру издавања дозвола и све то потпуно у складу са принципима и правилима Свјетске трговинске организације.

Потезима које предузимамо желимо да поставимо прецизна правила која ће једнако да важе за све учеснике у промету хране. Зато користимо и ову прилику да позовемо наше партнере из свијета да Црну Гору не виде само као дестинацију за пласман њихових производа него и за пласман нових технологија које ће у комбинацији са очуваном природном средином стварати нову вриједност на задовљство свих.

Свим учесницима желим пуно успјеха и XXX САЈАМ ИСХРАНЕ проглашавам отвореним.