Одржана Конференција на тему "Зашто је пољопривреда различита"

Мр Милутин Симовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде
30. Јун 2004.
Уводно излагање на конференцији:

ЗАШТО ЈЕ ПОЉОПРИВРЕДА РАЗЛИЧИТА

Постоји мноштво карактеристика пољопривреде које дају јасан одговор на ово питање из наслова, а ја ћу указати само на неке:
* Пољопривреда је, како се то у народу обично каже, фабрика под ведрим небом. И поред напретка технике и технологије и њихове примјене у пракси, пољопривреда је још увијек зависна од бројних спољних чинилаца на које човјек не може да утиче. Довољно је поменути прошлогодишњу сушу која је захватила велики дио Европе и многе друге непогоде којима је пољопривреда свакодневно изложена.
* Билошки циклус производње је такође важан моменат. Пољопривреда у својој бити има билошке циклусе које није могуће мијењати. Тако на примјер, немогуће је битније скратити период од сјетве до жетве неке културе или вријеме да се неко грло стоке стави у пуно економско искоришћавање. Те биолошке особености одређују не само карактер производње него у значајној мјери утичу и на економски и друге аспекте појединих грана пољопривреде.
* Пољопривреда је дјелатност која обезбјеђује прехрамбену сигурност становништва ово је стратешки важно питање за сваку земљу. Док ово говорим присјећам се једне мисли која отприлике изгледа овако: човјек који не једе 24 сата осјећа глад; човјек који не једе 48 сати нервозан је, а човјек који не једе 72 сата почиње да се туче и отима. Дакле, земљу између мира и анархије дијеле само три дана без хране.
* Здравствени аспект је веома битан у пољопривреди. Здраве биљке и животиње услов су да се добију здравствено безбједни производи. Стога се улажу огромна средства у заштиту здравља биљака и животиња и контролу квалитета добијених производа (фоод сафетy) јер се тако штити здравље потрошача.
* Пољопривреда као привредна активност је битан сегмент у борби против сиромаштва. Посебно је то важно у земљама у транзицији, гдје је ова дјелатност и значајан социјални амортизер јер уз незнатна улагања може да понуди отварање нових радних мјеста и стварање нове вриједности.
* Сљедећа важна карактеристика пољопривреде јесте њена мултифункцио-налност. Значај и сврха ове гране није само у производњи хране као виталног артикла за људско друштво. Она је тијесно повезана са развојем сеоских подручја. Димензија руралног развоја све је присутнија у аграрној политици развијених земаља. Ако се проводи добра политика руралног развоја онда се тиме утиче и на регионални развој, односно на избалансиран начин се развијају подручја са неуједначеним природним, економским и другим развојним прет-поставкама. А таквих је подручја у Црној Гори много. Развојем села обезбјеђује се и очување и заштита природне околине. Пољопривреда усклађена са човјековом околином један је од основних принципа развоја и уопште дефинисања развојних циљева у пољопривреди. Кроз све ово обезбјеђује се и компонента одрживог развоја у ширем смислу.
* Када се говори о пољопривреди не може се заобићи ни њена повезаност са дугим гранама будући да за себе веже и генерише развој многих других дјелатности (индустрије, транспортних, занатских, трговачких и других врста услуга). За нас у Црној Гори је од посебног значаја комплементарност пољопривреде и туризма. Туризам је неспорно најуноснији вид извоза пољопривредних производа.
Ово су само неке од назнака, мада би се о специфичностима пољопривреде и њеном доприносу развоју државе и друштва у ширем смислу могло још много казати.
Има, међутим, мишљења која посматрају пољопривреду само калкулативно, другим ријечима кроз цијену пољопривредног производа, а да се при томе не узимају у обзир остале њене вриједности.
Тако се излази са тезом како нема потребе и није економски оправдано производити оно што се може купити јефтиније негдје другдје. Ова је теза одржива само на први поглед, само ако се посматра из те уске перпективе. Тачно је да се са стране може набавити готово све од поврћа, воћа, меса и месних прерађевина, млијека и мљечних производа, пива, вина, кондиторских производа и да не набрајамо даље. Умјесто уласка у анализу тог површног поимања улоге производње хране, можда је на овакву тезу боље одговорити постављањем неколико сасвим једноставних питања.
- Зашто тај механизам не примјењују много развијеније земље у чијем ГДП-ју пољопривреда учествује тек са неколико процената?
- Зашто те земље које имају довољно новца (ЕУ, САД, Јапан), вођене логиком профита, не улажу тај новац тамо гдје би се знатно боље оплодио умјесто што га разбацују на развој тих два или три процента њиховог домаћег производа (ГДП)?
- Или, каквом се то логиком воде једна Швајцарска или Норвешка, мале земље по величини популације, које у сусједству имају моћне пољопривреде земаља ЕУ и из којих би без икаквих потешкоћа могле да купе баш све и то по знатно нижој цијени од оне по којој могу саме произвести.
- Зашто то оне не примјењују ову, на први поглед, тако очигледну предност јефтиније куповине из комшилука?
Те земље раде нешто сасвим друго проводе такву аграрну политику која омогућује да свако парче земље буде на прави начин валоризовано. Када кажем на прави, прије свега мислим да поштују све оне принципе о одрживом коришћењу пољопривредног земљишта као виталног ресура. И за провођење такве политике улажу огромна новчана средства.
Често се у посљедње вријеме помиње Словенија као примјер земље која је успјешно савладала све лекције уласка у Европску Унију. Пољопривреда је била важна, ево да не кажемо најважнија, али лекција која је у погледу усклађивања законске регулативе учествовала са преко 40% у укупном словеначком пакету придруживања.
Пољопривреда Црне Горе, као сектор на који отпада преко 15% укупне црногорске економије, а са агроиндустријом чини њену четвртину, налази се пред бројним изазовима: повећање укупне производње и подизање квалитета добијених производа, повећање конкурентости домаћих производа, укрупњивања и модернизација производње, приступање Свјетској трговинској организацији, придруживање Европској Унији. Значајан број одговора на ове изазове понудиће Стратегија развоја пољопривреде за коју су се стекли неопходни услови и за чију израду је Министарство већ отпочело припреме. У израду те стратегије, поред домаћих стручњака, биће укључен и словеначки тим који је припремао њихову стратегију и који је био окосница преговарачког процеса са ЕУ. Циљ нам је да што боље имплементирамо принципе који важе у ЕУ у оквиру њихове заједничке пољопривредне политике, угледајући се управо на словеначка искуства.
Да је Министарство пољопривреде и до сада, при дефинисању програма подршке развоју пољопривреде, уважавало принципе и правила Свјетске трговинске, о којима ће данас вјерујем бити доста ријечи, показује анализа црногорског Агробуџета коју је тим Пројекта за приступање СТО, на челу са др Ким Ц. Хјорт, недавно сачинио.
Ја користим и ову прилику да им се захвалим на њиховом труду и подршци. Наводим дијелове њихове анализе:
''У циљу израде документа АЦЦ/4 за приступање СТО-у државне заједнице Србија и Црна Гора, као и у циљу испуњења нашег мандата у погледу прузања стручне подршке у вези са захтјевима СТО у пољопривредном сектору, наш Пројекат урадио је анализу пољопривредног буџета Републике Црне Горе за 2004. годину. Жељели бисмо да искористимо ову прилику да вам упутимо комплименте на јасној структури буџета и свеобухватним описима програма. Детаљи које садрже описи програма учинили су наш задатак класификације програма у жуто и зелено поље прилично једноставним. Даље, континуитет програма током посљедњих неколико година јасно показује да се програми не израђују ад хоц, већ су дио дугорочне визије положаја пољопривредној сектора у Црној Гори у сљедећим годинама.
Наша процјена буџета за 2004. годину спроведена је уз коришћење веома строгих критеријума да би се одредило да ли неки програм треба да се класификује као програм жутог или зеленог поља. Сваки програм који може имати утицај на цијене у текућој години, те дакле може реметити трговину, класификован је да припада жутом пољу. Драго нам је да приметимо да од 8,8 милиона евра алоцираних за програме у пољопривредном сектору (искључили смо програме у рибарству, програм стране помоћи, и резерве за неочекиване догађаје), 7,0 милиона евра (80%) алоцирани су за програме зеленог поља. Ови програми обухватају, на пример, сузбијање штеточина и болести (16 програма), пружање стручних и саветодавних услуга (7 програма), истраживачке активности (4 програма), маркетинг и промоције (4 програма), и тако даље.
Коришћењем наше веома строге класификационе шеме, 14 програма вредних 1,8 милиона евра (20%) припадају жутом пољу, а седам од њих садрже елементе који припадају зеленом пољу. Ових седам програма износе 1,1 милион евра, што своди вредност програма који ремете трговину на мање од 600.000 евра (мање од 7% укупних издатака).
Споразум о пољопривреди дозвољава чланицама (развијеним земљама) да потроше до пет процената вриједности производње одређене робе или групе роба без оспоравања (такозвана клаузула де минимис). Претпостављамо да би дати издаци, чак и уз укључивање поменутих седам програма који имају неке елементе зеленог поља, могли бити подведени под де минимис клаузулу.
Износ издатака за програме у пољопривредном сектору за програме који ремете трговину по глави становника износи од 2,78-0,91 евра, у зависности од класификације поменутих седам програма са елементима који припадају зеленом пољу. Ово је много мање него што друге земље у региону и велики пољопривредни произвођачи као што су Европска унија и САД троше на своје пољопривредне програме''
На самом крају замолио бих уважену господу из тима Пројекта за двије ствари:
- да буду и даље са нама у конципирању политике подстицаја, која ће до краја бити усклађена са принципима и правилима Свјетске трговинске оргнизације, очекујући да ћемо моћи уградити у нашу аграрну политику оне мјере и механизме које користе и високо-развијене земље.
- да нам помогну у презентирању структуре црногорског аграрног буџета према релевантним међународним финансијским институци-јама да га исте не тумаче просто као субвенције у пољопривреди него као максимално дозвољену подршку свим раније поменутим аспектима производње хране и руралном развоју у Црној Гори.