РЕАГОВАЊЕ на текст објављен у дневном листу "ДАН" 23.јула 2004. године под насловом "ОД СИДЕ ОБОЉЕЛО 20 КРАВА"

Објављени текст, својим насловом и садржајем, не указује на професионалност и добре намјере листа "Дан", већ већ представља покушај да се унесе немир међу становништво Црне Горе, нарочито у вријеме трајања туристичке сезоне, као што је био случај са сензационалистичким написима у неким медијима, типа "отровне змије на црногорском приморју, мишја грозница и сл.".
Стога Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РЦГ, саопштава:
Током редовне акције контроле здравственог стања говеда у Црној Гори у складу са Оперативним програмом здравствене заштите животиња у 2004.години, којим је између осталог предвиђено и дијагностичко испитивање говеда у циљу благовременог откривања и сузбијања ензоотске леукоза говеда, ветеринарска служба је на територији општине Улцињ у посљедње вријеме открила 21 грло говеда обољело од те болести.
Ради објективног информисања јавности и у циљу неутралисања неоправдане бојазни становништва које паушални, нестручни, нетачни и злонамјерни наводи у поменутом тексту изазивају, ово Министарство истиче:
Ензоотска леукоза говеда није високо опасна заразна болест. Још мање има било какве везе са обољењем познатим под називом СИДА код људи. Леукоза говеда је вирусно обољење распрострањено у свим земљама са високо развијеним говедарством, а присутна је у спорадичним случајевима и у Црној Гори. Сваке године, програмом мониторинга на ову болест у Црној Гори се открије неколико случајева обољења које се сузбија у складу са одредбама домаће законске регулативе. Значи, не ради се о првом појављивању те болести у Црној Гори, већ о болести која се годинама прати по Оперативном програму здравствене заштите животиња.
Ензоотска леукоза говеда је болест која постепено доводи до трајног смањивања продукције млијека, губитка тјелесне масе и стерилитета, те је стога држање заражених грла економски неоправдано. Значајно је истаћи да се обољење не преноси на човјека. Млијеко се након рутинске термичке обраде може користити за исхрану људи, а не, како је у поменутом тексту наведено, тек након 40 минута кувања. Месо животиња се након прегледа на кланици може користити у преради.
Различите земље имају различите мјере које користе у сузбијању овог обољења. Неке земље га не сматрају значајним и немају посебне програме сузбијања (нпр. САД). Црна Гора, с обзиром на веома мали проценат обољелих у односу на број грла, предузима ригорозне мјере сузбијања које подразумијавају уклањање обољелих грла и то: убијањем и нешкодљивим уклањањем у случају клиничке манифестације болести или економским искоришћавањем - принудним клањем у случају латентне (невидљиве) инфекције.
С обзиром на то да се у случају обољелих грла у Улцињу ради о латентној (невидљивој) инфекцији, надлежне ветеринарске службе су већ предузеле активности које се огледају у пописивању, обиљежавању и издвајању обољелих грла, која ће бити уклоњена, док ће се истовремено, урадити дезинфекција штала и дворишта, као и здравствени надзор над осталим грлима. Ове активности имају за циљ сузбијање даљег ширења инфекције, а власници тих грла ће у редовном и уходаном поступку добити накнаду настале штете по тржишним вриједностима. Стручне ветеринарске службе на терену већ предузимају уходане и рутинске мјере прописане Законом.
Стога, Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде посебно истиче да не постоји никаква опасност од "десетковања сточног фонда Црне Горе", како је наведено у тексту, и не пријети никаква опасност по здравље људи, те да ова институција не крије ништа од јавности. Министарство је отворено за информације и разговор са свим заинтересованима, те и овог пута позива новинаре листа "Дан" да се, ако им је циљ објављивање правовремене али тачне информације, обрате тој институцији.

БИРО ЗА ОДНОСЕ
С ЈАВНОШЋУ