Одржана годишња конференција за новинаре министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Милутина Симовића

Конференција за штампу

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Милутин Симовић

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде наставља праксу да црногорској јавности презентира оно што је обиљежило његов рад у претходној години.
Циљ је овог обраћања да са на једном мјесту прикажу активности и пројекти реализовани током године и најважнији резултати који су постигнути на тим пројектима.
Сектори овог министарства, поред своје разноврсности, имају и ту карактерситику да им резултати нијесу лако мјерљиви. Посебно је то случај у пољопривредној производњи која се у великој мјери одвија на малим приватним посједима, које су ван домашаја званичне статистике. Па и поред тога, настојали смо да прикажемо све оне резултате које је до овог момента било могуће сумирати.
Констатација која је изречена прошле године може се поновити и ове: Постигнути резултати у свим секторима охрабрују и гаранција су за нове успјехе и даље значајне искораке.
Слиједи преглед активности у области пољопривреде, шумарства и водопривреде.


И ) ПОЉОПРИВРЕДА
Када се говори о пољопривреди увијек се мора имати на уму да пољопривреда није само производња хране и да се стога она не може посматрати само кроз допринос економији и кроз њено учешће у укупном ГДП. Посматрана само кроз ту економску призму (учешће у ГДП преко 15%, а са агроиндустријом чини ¼ укупне економије), пољопривреда Црне Горе је и том случају једна од најзначајнијих грана укупне економије. Међутим, једна од њених најважнијих карактеристика је мултифункционалност, која се огледа у сљедећем:
Ř Пољопривреда за коначан резултат има храну, а сигурност у обезбјеђивању хране јесте стратешки интерес сваке земље;
Ř Улагање у пољопривреду истовремено значи и улагање у рурални развој, јер бројна искуства говоре да је немогуће очувати село уколико сеоско становништво нема могућност да се бави пољопривредом;
Ř Газдовање необновљивим природним ресурсима (пољ. земљиштем) на оптималан и дугорочно одржив начин значи и очување човјекове околине у најширем смислу;
Ř Пољопривреда је важна претпоставка за развој не само прехрамбене индустрије, као њеног природног наставка, него и за многе друге секторе: индустрију опреме, механизације и амбалаже, транспорт, бројне услуге и сервисе посебно туризам;
Ř Пољопривреда при коришћењу расположивих природних ресурса (ливада и пашњака) може уз релативно мале инпуте да створи значајну новостворену вриједност;
Ř Кроз развој одрживе пољопривреде утиче се и на балансирање разлика у регионалном развоју;
Ř Мултифункционалност значи и очување традиције и културног насљеђа;

Развојни циљеви у пољопривреди, као и ранијих година, остали су исти:
а) Обезбјеђивање прехрамбене сигурности, укључујући задовољење потреба домаћег становништва и туристичке тражње у Црној Гори,
б) Повећање конкурентности произвођача хране на домаћем и иностраном тржишту,
ц) Извоз специфичних црногорских производа,
д) Уравнотежен регинални развој ЦГ и стварање бољих услова за живот на селу, и
е) Укључивање у регионалне, европске и међународне интеграционе процесе.

Пољопривреда је, као приоритетна грана економског развоја ЦГ, нашла мјесто у Агенди економских реформи са 5 конкретних иницијатива:
1. Подстицајна политика,
2. Редефинисање мјера заштите домаће производње хране,
3. Реформе у политици кредитирања,
4. Изградња институција у пољопривреди (инспекцијске и стручне службе),
5. Изградња робне марке органске пољопривреде ЦГ.


ПОДСТИЦАЈНА ПОЛИТИКА - АГРОБУЏЕТ
Главни извор финансирања пољопривреде у овој години био је Агробуџет, који је износио 9,2 милиона еура. Тај је износ средином године ребалансом буџета смањен за 500.000.
Међутим, треба и овом приликом истаћи да је за динамичан развој пољопривреде потребно издвајати већи постотак укупног буџета. На то нам указују и искуства много развијенијих земаља. Улагања у пољопривреду вишеструко се враћају кроз стварање нове вриједности на бази сопствених ресурса, додатно запошљавање и кроз подизање квалитета добијених производа и, што је посебно важно, развојем пољопривреде утиче се и на развој руралних средина.
Буџетска средства се користе за финансирање програма од општег значаја и за подстицајне мјере у појединим секторима (сточарству, ветерини, пчеларству, рибарству, биљној производњи).
Структура буџета за развој пољопривреде и села је у току претходних неколико година устаљена, тако да већина програма који се у оквиру њега реализују добијају карактер дугорочних. То с једне стране говори о њиховој доброј осмишљености, а с друге омогућава да се сагледају ефекти улагања у тим областима.
Значајан дио аграрног буџета био је усмјерен у финансирање програма који имају општи, шири значај: лабораторије, стручне службе и сервиси, контрола квалитета пољопривредних производа, сјемена и садног материјала, земљишта, улагања у сеоску инфраструктуру, сервисирање социјалне сигурности пољопривредника и сл.


ПРОГРАМИ ОПШТЕГ ЗНАЧАЈА
СЕОСКА ИНФРАСТРУКТУРА
Програм изградње сеоске инфраструктуре био је и у 2004. један од најважнијих приоритета развоја пољопривреде и села. Министарство је у овој години издвојило 878.308 за финансирање бројних активности овог пројекта: пробијање, насипање и чишћење путева, изградњу сеоских водовода, бистијерни у безводним подручјима, као и заштиту од штетног дејства вода.
Као и претходних година, ова улагања била су подстицај да и сами мјештани у циљним подручјима дају сопствени финансијски допринос, као и за бројне домаће и стране донаторе.
Широм Црне Горе извршено је пробијање нових путних праваца у дужини од 25,2км, насуто је нових 65км путева и прочишћено и проширено 47,6км путних праваца. Из поменутих средстава која су утрошена у изградњу сеоске инфраструктуре, за изградњу нових водовода, бистијерни, и бушотина опредијељено је 282.092.
Изградња потребне инфраструктуре има немјерљив значај на развој пољопривреде и села, а досадашња улагања заједно са другим подстицајима већ дају сасвим конкретне резултате.
Развој сеоских подручја кроз улагања у изградњу инфраструктуре у комбинацији са другим видовима подршке представљаће приоритет и у наредном периоду.

ПРОГРАМ СТАРАЧКИХ НАКНАДА И МЛАДИ ФАРМЕРИ
Програм Старачке накнаде за пољопривреднике дефинисан је као буџетска линија у 2002. години. Број корисника сада износи 6433. До сада је у овој години извршено 11 мјесечних исплата у укупном износу од 2.111.460 .
Порука корисницима накнаде је сљедећа:
- ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА НИЈЕ САМО ЗАНИМАЊЕ НЕГО И НАЧИН ЖИВОТА,
- ПРОИЗВОДЕЋИ ХРАНУ ВИ СЕ НА НАЈЉЕПШИ НАЧИН ОДУЖУЈЕТЕ ДРУШТВУ,
- ВАША ЈЕ ЗАСЛУГА ШТО ЈЕ ОЧУВАН ЖИВОТ ЦРНОГОРСКОГ СЕЛА,
- СТАРАЧКА НАКНАДА ЈЕ САМО ДИО НАГРАДЕ ЗА ТО ВАШЕ ВЕЛИКО И ПЛЕМЕНИТО ДЈЕЛО.
Програм Млади фармери тече паралелно са старачким накнадама, са заједничким дугорочним циљем да се очува и подмлађује село.
Сврха је овог програма уплата доприноса за пензијско инвалидско осигурање за оне младе људе који су ријешили да се баве пољопривредом као основним занимањем и који су стекли право да имају статус осигураника пољопривредника. На тај начин стварају се повољнији услови да што више младих остаје да живи на селу и пољопривредом се бави као главним занимањем. То ће позитивно утицати на боље коришћење пољопривредних ресурса и на побољшавање старосне структуре активне радне снаге у пољопривреди. Програм ће бити настављен и у наредној години.
У току је уплата средстава за ову годину, а за оне младе фармере који су остварили то право Министарство ће вршити уплату доприноса за пензијско-инвалидско осигурање и у наредној години.
У складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању, Министарство је формирало Регистар пољопривредника који се осигуравају као пољопривредни произвођачи.
Од прошле године покренута је друга компонента програма Млади фармери у виду финансијске подршке у износу од 2.000 брачним паровима који су брак склопили у тој години, који живе на селу и пољопривредом се баве као основним занимањем.
С обзиром да је пријем документације по овом програму трајао до краја 2003., одабир кандидата и исплата средстава реализовани су у 2004. години. Пројекат је наишао на велико интересовање, тако да је за ова средства конкурисало 176 младих брачних парова. Комисија је на бази два најважнија критеријума: пасивности подручја и остварених резултата у пољопривредној производњи одобрила исплату за 67 младих брачних парова, углавном из општина сјеверног дијела Црне Горе.
Укупна вриједност овог пројекта и у 2004. години је 150.000 .




ПОДСТИЦАЈНЕ МЈЕРЕ ПО ОБЛАСТИМА
СТОЧАРСКА ПРОИЗВОДЊА
У структури средстава агробуџета по областима пољопривреде и даље је највеће учешће сточарства, као њене најважније гране. У сточарству се реализују бројни програми, а наводе се само најзначајнији.
Лабораторија за мљекарство наставила је своју најважнију активност - анализу узорака млијека за потребе плаћања произвођачима у складу са Уредбом о критеријумима и начину плаћања млијека у откупу, чија је примјена отпочела у јануару 2003. године. У ту сврху је у 2004. анализирано 64.871 узорака млијека (18% више него у 2003.), а за потребе Службе за селекцију стоке још око 15.000 узорака. Примјена Уредбе већ је показала пуни смисао њеног доношења, будући да све регистроване мљекаре достављају узорке и да је остварен видан напредак у побољшању квалитета млијека у откупу. Просјечан садржај мљечне масти износио је 4,04%, протеина 3,27%, а укупан број бактерија 5,15 милиона. Иако још увијек доста висок, број бактерија је знатно смањен (38,43%) у односу на 2003. када је износио 8,37 мил. Тако је повећано и учешће млијека екстра класе са 12% на 22% и прве класе са 18% на 22,5%, а смањено учешће најлошије треће класе са 46% на 30%. То јасно говори да су сами произвођачи осјетили предности оваквог концепта и да су отпочели да поправљају квалитет млијека, а досљедном примјеном Уредбе и радом Лабораторије омогућено је најбољима да остваре за 10% већу цијену на бази боље хигијенске исправности млијека.
Све то говори да је увелико заживио нови концепт вредновања млијека и успостављања јединствених стандарда за све произвођаче и прерађиваче, а што ће у крајњем значити квалитетнији производ за потрошача.
Поред анализе сировог млијека Лабораторија је захваљујући новој опреми отпочела и анализе готових производа. У току ове године покренута је процедура акредитације у складу са међународним ЈУС ИСО/ИЕЦ 17025 стандардом.
Служба за селекцију стоке наставила је са реализацијом редовних активности и проширила круг свог дјеловања. Резултати рада Службе су бројни: више од 15000 приплодних грла у говедарству обухваћено је разним видовима контроле, укључујући најквалитетнија млијечна грла на већим фармама и њихово потомство; реализује се у континуитету путем кредита квалитетан приплодни подмладак, у редовну контролу млијечности (праћење количине и квалитета млијека) до сада је укључено преко 2000 крава; реализоване су развојне премије; вршен је избор сјемена и редовна контрола спровођења вјештачког осјемењивања крава, а Служба је сарађивала и на реализацији међународних пројеката.
Ове је године Служба успјешно организовала четири регионалне изложбе приплодне стоке: у Подгорици, Никшићу, Пљевљима и по први пут за подручје Полимља у Беранама. Изложбе приплодне стоке, заједно са осталим активностима Службе, већ су иницирале и развиле такмичарски дух међу одгајивачима, тако да је све израженија тражња за квалитетним приплодним грлима и већ се све чешће чују захтјеви за додатни увоз висококвалитетних приплодних јуница.
Служба за селекцију стоке наметнула се досадашњим радом као незаобилазан чинилац укупног унапређивања и развоја сточарства.
Развојне премије у сточарству представљају једну од већих ставки у агробуџету (765.000 ). Овим премијама обухваћена су сва газдинства са више од 5 приплодних грла (крава и јуница) која су била ван зоне редовног откупа млијека. Премија износи 60 по грлу у сјеверном, а 50 у јужном дијелу Републике. Право на премије имају и сточари који у стаду гаје више од 40 приплодних оваца или више од 30 приплодних коза. Висина премије по приплодној овци или кози је 7 .
Овом мјером обухваћено је укупно 3182 газдинстава (4% више него у 2003.) од чега 1.739 у говедарству, 1.246 у овчарству и 197 газдинства у козарству. Служба за селекцију је у потпуности завршила обилазак терена и слиједи исплата средстава.
Развојне премије у комбинацији са другим програмима, прије свега успјешно организованим откупом вишкова стоке, дају конкретне резултате, јер је утврђено и у овој, као и претходној години, повећање броја грла све три врсте стоке. У односу на 2003. број крава на газдинствима за премије повећан је за 6%, број оваца за 7%, а број коза за 14%. Посебно охрабрује податак о повећању броја оваца у већим стадима, што говори да је дугогодишњи опадајући тренд броја оваца заустављен.
Подстицај робне производње у зони откупа млијека. Са циљем подстицања робне производње стимулисана је производња млијека на фармама већих коопераната мљекара. За те потребе опредијељена је додатна премија у висини од 2,5 центи по литру, али за количину преко 10.000 л млијека испорученог некој од постојећих мљекара. Премија за прву половину године у износу од 34.816 (4% више него у 2003.) је исплаћена, а остатак ће бити исплаћен након комплетирања евиденције за другу половину. Овом је мјером обухваћено 232 већа кооперанта регистрованих мљекара.
Одгајивачке премије, поред развојних, имају важно мјесто за унапређивање сточарства. Додјељују се сваке године за одгој квалитетних приплодних јуница, лиценцираних бикова и пастува. Овом мјером у 2004. години обухваћено је 360 бикова и 1200 најквалитетнијих јуница.
Вјештачко осјемењивање. Настављена је досадашња измјена расног састава говеда и унапређивање генетског потенцијала за производњу млијека и меса кроз учешће у финансирању вјештачког осјемењивања крава. Ова мјера за резултат има повећање броја вјештачки осјемењених плоткиња из године у годину, тако да је, на бази обрађених података за 10 мјесеци, тај број (25.831) већи за 10,5% у поређењу са истим периодом прошле године.
Остали програми у сточарству. Значајна је подршка производњи говеђег меса кроз реализацију програма пашног и шталског това јунади, са циљем да се повећа производња јунећег меса и тако смањи одлив новца за набавку меса са стране. Такође, подржан је и програм очувања генетских ресурса у сточарству.


ВЕТЕРИНАРСКА СЛУЖБА
Полазећи од чињенице да ЕУ у области ветеринарства поставља строге услове који до краја морају бити испуњени на путу придруживања, Министарство је посљедњих година врло озбиљно приступило раду на испуњењу тих услова, а у 2004. већ су видљиви и конкретни резултати.
За дјеловање и успјешност ветеринарске службе, која може да одговори захтјевима савременог држања животиња и производње хране животињског поријекла, битно је, између осталог, обезбиједити сљедеће претпоставке: одговарајуће прописе (закон, правилници...), добру организацију која је способна да изврши задатак у складу са прописима, стручне кадрове, потребну опрему и средства за рад теренске ветеринарске службе, лабораторије и инспекцијску службу.
Стога је Министарство дало пуни допринос позитивним промјенама у нормативном, институционалном и функционалном смислу у области ветеринарства. Тиме се постиже комплетно обједињавање свих сегмената ветеринарске службе кроз тзв. пирамидални облик организације, што је у складу са стандардима и принципима земаља ЕУ.
Први важан корак учињен је доношењем Закона о ветеринарству у фебруару ове године. Након дугог низа година, држава Црна Гора је у позицији да уређује сва питања из области ветеринарства користећи савремена искуства у борби против заразних болести животиња и зооноза како би обезбиједила заштиту здравља животиња, па тиме и људи, слободан промет животиња, производа животињског поријека и хране за животиње, те јасније дефинисала надлежности органа државне управе, права, обавезе и одговорности правних и физичких лица, у овој области.
Новим законом о ветеринарству, који је усклађен са одговарајућим прописима и стандардима ЕУ, обезбијеђен је правни основ за доношење специфичних подзаконских аката. Закон дефинише обавезни обим здравствене заштите животиња од заразних болести који се реализује средствима из Буџета Републике. Такође, предвиђен је и читав сет мјера које морају да испуњавају и спроводе сами произвођачи: обавеза увођења интерне контроле -ХАЦЦП (Програм анализе опасних и критичних контролних тачака) и ГМП (Програм добре произвођачке праксе) и сл.
Посматрајући у цјелини, Законом су створени предуслови да до потрошача дође здравствено безбједан производ животињског поријекла кроз праћење и обезбјеђивање читавог ланца ''од фарме до трпезе''.
У реализацију програма здравствене заштите животиња издвојено је укупно 814.325, кроз 12 појединачних мјера Оперативног програма и то: за сузбијање и искорјењивање туберкулозе-174.980, сузбијање и искорјењивање бруцелозе говеда, оваца и коза- 159.050, сузбијање и искорјењивање леукозе говеда-31.250, за превенирање и сузбијање класичне куге свиња-126.090, за превенирање и сузбијање бјеснила-202.455, за превенирање и сузбијање антраxа, шуштавца и парашуштавца, ензоотског побачаја оваца, ентеротоксемије оваца и дизентерије јагњади и атипичне куге живине укупно 27.130, за дијагностику болести пчела и накнаду при сузбијању америчке куге пчелињег легла-34.570. За учешће у изградњи нове ветеринарске лабораторије у 2004. издвојено је 100.000. Укупна средства намијењена за спровођење Оперативног програма ће бити увећана у 2005. години, што ће допринијети побољшању здравственог стања животиња, сузбијању зооноза -болести које се са животиња могу пренијети на људе и одржати задовољавајућу епизоотиолошку ситуацију на територији Црне Горе.
У септембру је Влада усвојила Посебан програм трансформације Јавне Ветеринарске установе са циљем да се што квалитетније и ефикасније врше послови од јавног интереса, као и остали послови из области ветеринарства у складу са Законом о ветеринарству.
У тржишним привредама ЕУ и других развијених земаља теренску ветеринарску дјелатност обавља приватни сектор, тако да се трансформација ЈВУ и приватизација овог сектора наметнула као неопходност. Тиме се жели постићи даље унапређивање ветеринарске службе и подстицај конкуренције, а све у циљу повећања ефикасности пословања и подизања обима и квалитета услуга, као и покривеност ветеринарским услугама читавог подручја Републике.
Ово је још један корак у јачању приватног сектора у ветеринарској пракси који доприноси бољој заштити здравља животиња на цијелој територији Црне Горе и омогућава квалитетније обављање послова од јавног интереса као и оздрављење финансијског пословања ветеринарске дјелатности кроз приватну иницијативу.
Тако ће приватизована теренска служба, заједно са одраније присутном приватном ветеринарском праксом, бити добар партнер Министарству у вршењу послова од јавног интереса прописаних Законом о ветеринарству и Оперативним програмом здравствене заштите животиња, а фармери и други држаоци животиња ће добити бржу и квалитетнију ветеринарску услугу.
У септембру ове године довршена је изградња новог објекта за ветеринарску лабораторију коју су финансирали ЕУ, преко ЕАР, (500.000) и Министарство (200.000), у оквиру пројекта: Јачање ветеринарске и фитосанитарне службе Црне Горе, а у октобру је одлуком Владе основана Јавна установа Специјалистичка ветеринарска лабораторија.
Основни циљ оснивања Специјалистичке ветеринарске лабораторије, која је у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, јесте организовање специјалистичке ветеринарске дијагностике у оквиру цјеловитог и јединственог система ветеринарске службе Црне Горе. Објективне потребе више захтијевају обављање специјалистичко-дијагностичких лабораторијских исптивања те је и реално опредјељење за оснивањем специјалистичке лабораторије, а уговорним односом ће Лабораторија регулисати научно-истраживачку сарадњу са Биотехничким институтом. Ово опредјељење садржано је у Програму новог концепта ветеринарске лабораторијске дијагностике којег је усвојила Влада у априлу 2004. године.
Лабораторија це обављати специјалистичко-дијагностичку и истраживачку ветеринарску дјелатност у циљу заштите и побољшања здравља животиња, заштите животиња од заразних и других болести, откривања и дијагностиковања болести животиња, спровођења програма здравствене заштите животиња, контроле ради обезбјеђивања здравствене исправности сировина, намирница и производа животињског поријекла, хране за животиње и воде за напајање, истраживачког рада, ветеринарске едукације и просвјећивања јавности и др.
У децембру је формирана Ветеринарска управа ради успостављања цјеловитог и јасног система одговорности у функционисању ветеринарске службе у складу са реформским захтјевима и процесима који су започети у нашој Републици.
Унутрашња структура Ветеринарске управе утврђена је с циљем обезбјеђивања рационалне организације рада и дјелотворног руковођења, извршавања послова на свим нивоима и правилног и цјеловитог извршавања закона и других прописа те остваривања адекватне сарадње са другим институцијама у Републици, као и сарадње са међународним ветеринарским, здравственим и другим институцијама (О.И.Е., СТО, Свјетска Здравствена Организација, Европска комисија, Цодеx Алиментариус).
У складу са Законом о ветеринарству, Ветеринарска управа обавља: управне и са њима повезане стручне послове који се односе на праћење и спрјечавање појаве, откривање, сузбијање и искорјењивање одређених заразних болести животиња, спровођење ветеринарске превентиве код животиња, производа животињског поријекла, сировина, отпадака, намирница животињског поријекла, хране за животиње, сјемена за вјештачко осјемењивање, јајних ћелија и оплођених јајних ћелија у унутрашњем промету и промету преко границе Републике Црне Горе, спровођење обавезног обима здравствене заштите животиња, обезбјеђивање вршења послова од јавног интереса, утврђивање испуњености ветеринарско-санитарних услова за обављање ветеринарске дјелатности и давање дозвола за обављање те дјелатности, вршење инспекцијског надзора у области ветеринарске дјелатности и друге послове утврђене законом.
Све ове активности, првенствено инициране од стране Министарства, у највећој мјери су изнијели управо ветеринари, како запослени у Сектору за ветерину инспектори и савјетници, тако и ветеринари из лабораторије, теренски ветеринари и сви остали, дајући свој допринос што бржој реализацији укупних активности, препознајући неопходност планираних промјена. Позитивне промјене у области ветеринарства добар су почетак на путу прилагођавања и испуњавања захтјева ЕУ. Стога се у 2005.години очекује наставак подршке Европске Уније, кроз пројекат идентификације и регистрације животиња.


ПЧЕЛАРСТВО
У 2004. години извршена је расподјела 1428 савремених типова кошница (19% више него у прошлој години), 4779 селекционисаних матица (17% више него у 2003.) и 1490 антиварозних подњача које су намијењене за спрјечавање ширења болести пчела и добијање квалитетнијих производа.
У циљу популаризације и презентације пчелињих производа, као и едукације пчелара, финансијски је подржана организацију више пчеларских манифестација (Сусрети пчелара Црне Горе у Плужинама, В црногорски пчеларски дани у Тивту, Подгорички дани меда, Дани меда у Беранама и Мирис липа и меда у Цетињу), као и обука пчелара у оквиру међународног скупа ЦЛИНИЦА ВЕТЕРИНАРИА, одржаног током јуна у Будви.
Суфинансирани су трошкови штампања часописа ''Пчеларство'', који у континуитету излази већ пету годину.
Ова година, са великом бројем кишних дана у току медобрања, није била наклоњена пчеларима, усљед чега је знатно смањен принос меда. Са друге стране било је присутно јако ројење пчела, формиран је велики број друштава која су уз велику ангажованост пчелара здраво и добро зазимила. Пчелари се надају да би сљедећа година уз повољне временске прилике могла по приносу бити једна од бољих.


СЛАТКОВОДНО И МОРСКО РИБАРСТВО
Настављена је реализација пројеката који су започети ранијих година.
Стручњаци са Природно математичког факултета-Одсјека за биологију завршили су израду Рибарске основе за слив Мораче до Скадарског језера. Исти факултет почео је активности на изради риболовне основе за слив Лима и Плавског језера. Тиме ће се створити претпоставке за побољшање рибљег фонда, спровођење адекватне заштите и боље газдовање овим важним ресурсом.
Пројекат формирања репроцентара за производњу млађи аутохтоних салмонидних врста риба настављен је порибљавањем Мораче и доњег тока ријеке Зете са 10.000 ком. млађи аутохтоне поточне пастрмке.
Порибљавање водотока, акумулација и језера, које се већ редовно дуги низ година спроводи, остварено је у предвиђеном обиму, уносом преко 200.000 комада млађи поточне и калифорнијске пастрмке.
Институт за биологију мора из Котора урадио је студију утврђивања аквакултурних потенцијала језера Шас. Утврђено је да, уколико се успостави активна и контролисана повезаност језерског система са ријеком Бојаном, на језеру је могуће примијенити неке системе узгоја, између осталих и кавезни узгој одабраних врста у монокултури.
У оквиру пројекта ''Подршка НВО у заштити рибљег фонда'' финансијски је подржано неколико риболовних друштава са циљем да им се помогне да што боље обављају заштиту ревира који су им дати на газдовање. Њихове идеје и акције, као и њихов напор да се стање на водама доведе у ред, тј. да се елиминише криволов, из дана у дан изазивају пажњу љубитеља природе и код грађана стварају мотив више да се и сами укључе у чување и заштиту.
У оквиру програма ''Процјена стокова срделе и инћуна у територијалним водама шелфа црногорског приморја'' Институт за биологију мора из Анконе заједно са Институтом из Котора обавио је током јула 2004. испитивање биомасе плаве рибе. Добијени резулати потврђују раније налазе о томе да је могућ годишњи излов од 30.000 т плаве рибе.
Институт за биологију мора из Котора је кроз реализацију програма ''Контрола демерсалних насеља на шелфу црногорског приморја'' обавио процјену биомасе демерсалних ресурса ради успјешног планирања развоја кочарског риболова. Резулати Института биће допуњени резултатима прве процјене обављене од експерата ангажованих у оквиру пројекта АдриМед, којем је Црна Гора приступила 2003.
У Будви је почетком октобра успјешно организован шести састанак Координационог комитета пројекта Адриа Мед. С наше стране показана је спремност и отвореност за сарадњу са свим земљама у региону па и шире. Међу главним темама било је и питање сарадње и квалитетне размјене података између чланица овог пројекта. Једнодушна је оцјена о неопходности наставка свих активности које су покренуте у оквиру овог пројекта.
Количине узгајане рибе и шкољака су ове године биле на нивоу прошлогодишњих и оне износе око 450 тона конзумне пастрмке, 20 тона бранцина и ораде и око 100 тона мушљи (дагњи).


БИЉНА ПРОИЗВОДЊА
РАТАРСКО ПОВРТАРСКА ПОИЗВОДЊА
Ратарско повртарска производња одвијала се, као и претходне године, уз добру обезбијеђеност инпутима (дјубриво, сјеме, средства за заштиту и др.) за ову производњу.
Производња сјеменског кромпира у овој години била је заснована на 90,5 ха на којима је укупно посађено 309 т висококвалитетног елитног сјемена. Посебна пажња посвећена је контроли производње сјемена у свим фазама ради побољшања његовог квалитета. У том циљу је за стручни и здравствени надзор над производњом опредијељено 25.000 , док је у виду партиципације за набавку елитног сјемена издвојено 60.000.
Програм коришћења обрадивих површина у брдско-планинском подручју Црне Горе реализује се већ другу годину. Тако је ове године бесплатно додијељено сјеме хељде, којом је засијано 51 ха (19% више него у 2003.), као и сјеме стрних жита (јечма и ражи), којим је само у јесењој сјетви засијано 120 ха.
Реализација овог програма има вишеструки значај: побољшава се структура коришћења пољопривредног земљишта, обезбјеђује се плодоред у производњи кромпира, афирмише се органски карактер производње и сл.
Развој пластеничке производње је пројекат који је отпочео у 2002., а настављен и у 2004.години. Овај пројекат реализује Дирекција за мала и средња предузећа, а до сада је монтирано 28.000 м2 пластеника, по израелској технологији. Реализација пројекта ће се наставити, а његовим довршетком производња поврћа ће моћи да у знатно бољој мјери одговори захтјевима тржишта. Ова производња представља једну од највећих компаративних предности Црне Горе, са знатним извозним потенцијалом.
Производња дувана већа је у овој години за очекиваних 64% у односу на претходну, површине на којима је расађен дуван веће су за 51%, а број произвођача за 44%. Министарство је за ову производњу обезбиједило подстицајна средства од 150.000 . Заједно са Дуванским комбинатом Министарство је, такође, финансијски подржало увођење у масовну производњу нових типова дувана: Берлеј и Мериленд, чији су просјечни приноси у овој години били већи од рода "Херцеговца" за око 58%.


ВОЋАРСКО-ВИНОГРАДАРСКА ПРОИЗВОДЊА
У циљу очувања специфичности црногорског виногорја, као и врхунског квалитета нашег аутохтоног грожђа и вина, настављен је програм ''Очување аутохтоних сорти винове лозе'' путем подјеле лозних калемова аутохтоних сорти винове лозе вранца и кратошије. За подјелу лозних калемова виноградарима са подручја барске, цетињске и подгоричке општине Министарство је обезбиједило средства у износу од 35.000.
У оквиру програма ''Развој маслинарства'' додијељено је око 1000 садница маслинарима са подручја Приморја. Покренут је пилот пројекат ''Испитивање квалитета маслиновог уља'' са циљем да се обезбиједи да овај специфичан црногорски производ буде препознатљив по високом квалитету.
Програм ''Прогноза појаве и заштита маслине од муве маслине'' има, такође, за циљ подршку развоју маслинарства путем благовремене заштите плода маслине прихватљивим методама. Захваљујући повољним временским условима, али свакако и правовременој заштити, овогодишњи је род маслина био одличан. Према подацима Удружења маслинара, род плода маслине износи око 5000 т, тако да се очекује принос од минимално 750 т маслиновог уља.
Додјела садног материјала, уз минимално учешће корисника, пројекат је којим су Министарство и агенција ЦХФ Монтенегро воћарима са подручја Андријевице, Берана, Колашина, Никшића и Даниловграда обезбиједили 6.000 садница више воћних врста (јабуке, крушке, вишње, трешње и брескве). У сврху ефикасног провођења овог пројекта организовано је узимање узорака земљишта и његова анализа у Биотехничком институту у Подгорици. Те су анализе за воћаре биле бесплатне. Такође, ЦХФ је у оквиру својих активности обезбиједио и 6.000 калемова винове лозе за виноградаре са подручја даниловградске општине.
Настављена је реализација програма ''Развој малинарства'' који има вишеструке циљеве: стварање робних пољопривредних произвођача, повећање запошљавања у планинском дијелу и искоришћавање земљишног потенцијала у средњем и сјеверном дијелу Републике. Остварен је принос на нивоу прошлогодишњег, од чега је око половину откупило предузеће ''Медуза Цооп'' из Бијелог Поља. Тиме су остварени значајни приходи за више од 400 домаћинстава на сјеверу ЦГ.







АГРОИНДУСТРИЈА И УНАПРЕЂИВАЊЕ ПЛАСМАНА
Бројни су резултати у сектору прерађивачке индустрије и значајни помаци на побољшању пласмана тржишних вишкова пољопривредних производа.
Највећи представници агроиндустрије остварили су добре резултате и у 2004.години: АД ''Плантаже'', пивара ''Требјеса'', АД ''Рада'' Б.Поље, пекара ''Александрија'' Херцег Нови, сектор месне индустрије (Горановић, Месопромет, Пантомаркет, Градина, Мартекс, Никсен траде), фабрика сокова Пиррела и др.
Настављена је модернизација месне индустрије, сектора који је већ препознатљив на домаћем тржишту, а остварује и охрабрујуће извозне резултате. Убрзано се ради на обнављању бјелопољске кланице која уводи модерне линије за клање стоке и живине и тако ствара неопходне претпоставке за извоз свјежег меса, првенствено јагњећег, гдје су евидентни суфицити у производњи. Отпочели су разговори око активирања кланице никшићког Месопромета, која би заједно са бјелопољском била од стратешког значаја за прихват и пласман тржишних вишкова ситне и крупне стоке.
Министарство у континуитету предузима активности на успостављању дугорочно одрживог репроланца у сектору производње меса кроз повезивање понуде и тражње и отклањање уских грла у производњи и преради. Будући да се нијесу били стекли технички услови за извоз јагњећег меса, којег Црна Гора има у суфициту, заједно са субјектима Месне индустије организован је откуп јагњади по прошлогодишњем моделу. На бази података добијених од откупљивача, ове је године откупљено преко 29.000 јагњади, а месо је под повољним условима испоручено Савезу пензионера, као првој циљној групи. Исти субјекти месне индустрије обавили су ове године и откуп понуђених тржишних вишкова крупне стоке.
Успјешно обављен откуп тржишних вишкова стоке имаће веома позитивне краткорчне и дугорочне ефекте. Краткрочни се огледају у рјешавању питања пласмана за више хиљада пољопривредних произвођача у изразито руралним подручјима, бољој снабдјевености тржишта квалитетним месом из домаће производње и јачању домаће месне индустрије, а дугорочни у успостављању чврстог репроланца и оријентацији прерађивача на домаћу сировину, супституцији увоза и смањење одлива новца за набавку меса и подстицају произвођачима да повећавају производњу и подижу квалитет те производње.
Подршка мљекарском сектору с циљем да произвођачи наставе да раде на унапређивању квалитета млијека, а прерађивачи да модернизују производњу како би се одупрли нелојалној конкуренцији која долази са стране, даје резултате. И поред честих натписа у штампи, о драстичном смањењу откупа млијека, вјероватно само на основу података Подгоричке мљекаре, мљекарски сектор показује знаке опоравка. Откуп млијека у три јесења мјесеца (септембар, октобар и новембар) ове у поређењу са прошлом годином био је већи за 3%. Будући да је и у Србији дошло до осјетног повећања откупне цијене, негативни ефекти нелојалне конкуренције су све мањи и црногорски мљекарски сектор ће, у случају да мљекаре међусобно сарађују, наставити раст продаје.
Поред евидентних проблема и потешкоћа које су поједини субјекти мљекарског сектора имали, на тржишту су све препознатљивији производи из домаћих погона. Знатно је проширена палета производа, тако се тржишу поред пастеризованог и УХТ млијека, затим кисело- мљечног програма, нуде и различите врсте сирева, од свјежег меког преко намазних до тврдих.
Настављена је реализација кампање МАДЕ ИН МОНТЕНЕГРО која ће имати позитивне дугорочне ефекте, јер се успјело указати црногорском потрошачу да домаћа пољопривреда и агроиндустрија нуди тржишту доста широку палету квалитетних производа. Поред осталих активности, организују се сусрети произвођача хране и представника туристичке привреде, са циљем да се кроз чвршће повезивање ових приоритетних грана оствари најповољнији вид извоза тзв. извоз на кућном прагу.
Министарство је заједно са Скупштином општине Подгорица и Националним удружењем пољопривредних произвођача Црне Горе и ове године учествовало у организацији ИИИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ САЈМА, на којем су се представили бројни домаћи произвођачи хране.
Као и ранијих година, наши су произвођачи и ове године учествовали на бројним сајмовима и побрали вриједна признања и награде за квалитет својих производа.


РЕДЕФИНИСАЊЕ МЈЕРА ЗАШТИТЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ ХРАНЕ
Адекватна заштита домаћих произвођача хране било је једно од најважнијих питања у раду овог Министарства. С обзиром да је у 2003. систем заштите редефинисан на начин да је дошло до корекција и повећања царинских стопа, токови роба се нормализују.
Мада је увоз хране и даље доста висок, уочавају се одређене позитивне промјене. Тако је увоз пољопривредно прехрамбених производа (прве 24 главе царинске тарифе) за 9 мјесеци износио 136,5 мил. , а извоз 38,7 мил.. Тиме се уочава да је покривеност увоза извозом 28,4%, док је она у 2000. била свега 8,3%.
Извоз пољопривредно-прехрамбених производа показује узлазни тренд, будући да је у 9 мјесеци ове године више него утростручен у односу на 2002. годину. У структури извоза највише учествују: пиво, вино, сладолед, печурке, пршут, грожђе и воће.
Доношењем Закона о спољној трговини, јасно су дефинисана три заштитна механизма: антидампинг, компензаторне царине и заштита од прекомјерног увоза. Министарство ће наставити да досљедно примјењује одредбе овог закона и када год се уочи проблем реаговаће на адекватан начин.
Раније су потписана два споразума о слободној трговини (са Македонијом и Босном и Херцеговином), а почетком ове године потписано је још 5 споразума о слободној трговини и то: са Хрватском, Бугарском, Румунијом, Молдавијом и Албанијом. Сви споразуми су током ове године ступили на снагу са прелазним периодом за смањење /укидање царина и смањење нецаринских баријера најкасније до 2007 године.
Због посебне осјетљивости пољопривреде у споразумима су трговинске повластице за ове производе знатно мање од оних за индустрију и углавном су ограниченог домета.


ИЗГРАДЊА И ЈАЧАЊЕ ИНСТИТУЦИЈА У ПОЉОПРИВРЕДИ
Настављено је јачање институционалних претпоставки за развој пољопривреде кроз опремање и модернизацију инспекцијских и стручних служби.
Републичка Савјетодавна служба у биљној производњи је току 2004. године имала низ запажених и од пољопривредних произвођача прихваћених акција.
Почетком јануара на подручју Боке организована је Зимска маслинарска школа у оквиру које су, на преко 20 округлих столова на подручју Тивта, Котора и Херцег Новог, едуковани уљари и маслинари овог краја о агро техници маслине, преради плодова и паковању уља.
У фебруару је организован Курс резидбе маслина који је похађало 45 полазника (просјек година 32) из свих општина црногорског приморја, који су након завршеног курса добили цертификате.
У оквиру прве фазе пројекта Унапређивање Савјетодавне службе обављена је едукација 15 пољопривредних стручњака у Институту за медитеранске културе у Барију. У другој фази реализације овог пројекта (у току 2005. године) у плану је едукација пољопривредних произвођача путем округлих столова, семинара, студијских путовања у Италију, и сл.
Средином године су, поред већ постојећа три регионална центра (Подгорица, Бар, Бијело Поље), основана још два (Никшић и Беране), чиме је знатно проширено подручје дјеловања Службе.
Како је основни задатак Службе едукација пољопривредних произвођача давањем савјета на терену, путем електронских или писаних медија, у току 2004. године стручни сарадници службе у пет наведених Центара су :
Ř обишли око 1500 домаћинстава широм Црне Горе,
Ř одржали или организовали око 50 округлих столова, практичних демонстрација на терену, савјетовања, предавања (из области воћарства, виноградарства, повртарства),
Ř за штампане медије (Побједа, Публика, Дан, Вијести, Еко Храна, Агрикултура, локални писани медији) написали су око 150 стручних текстова и савјета,
Ř за електронске медије дато је преко 100 стручних савјета, укључујући и локалне медије (Бар, Бијело Поље, Беране, Колашин, Мојковац, Цетиње)
Ř пружили велику помоћ приликом организовања рада Агробизнис Центра на Цетињу,
Ř дали преко 400 савјета путем телефона.
Поред ових активности, сарадници Службе били су активно укључени у реализацију програма Министарства пољопривреде, учествујући у разним комисијама.
Веома активно учешће Службе било је у програму Заштите маслина, прегледањем засада маслине, организацији и расподјели набављених хемијских средстава те у извођењу самог чина заштите маслина авионским путем.
У наредном периоду очекује се још већа ангажованост запослених у овој Служби, јер се њено оснивање показало као добар потез, а она сама постаје препознатљив и незаобилазан сегмент унапређивања биљне производње.

Настављена је сарадња и партнерски однос са бројним удружењима и рад на афирмацији организовања и повезивања произвођача.
Задругарство, заједно са удружењима, незаобилазан је облик организовања пољопривред-них произвођача. У овој години Задружни савез имао је низ активности, од избора пољопривредних рекордера па до реализације програма агробуџета: набавка селекционисаних матица, реконструкција кланице у Гусињу и др.
Задружни покрет и даље је оптерећен насљеђем из прошлости, тако да, поред задруга које су пребродиле тешкоће и успјешно се баве примарном пољопривредом, прерадом и пласманом, постоје и оне које практично и не функционишу.
Подржане су бројне манифестације које значе промоцију и афирмацију пољопривредне производње и живота на селу.
ПОЛИТИКА КРЕДИТИРАЊА
Поред подстицајних средстава, важну улогу у развоју аграра имала су кредитна средства. Извори тих средстава били су вишеструки.
У пољопривреду се пласирају средства обртних фондова од донација из претходних година, из програма Обнова, од донираних роба и сл.
Најзначајнија кредитна подршка пољопривреди и прехрамбеној индустрији у овој години била је кроз реализацију програма ''Легализација постојећих и отварање нових радних мјеста''. У оквиру пет кредитних линија (породичне фарме у сточарству, биљна производња, тов бројлера и производња живинског меса, излов плаве рибе и модернизација постојећих и изградња нових капацитета у агроиндустрији) позитивно су оцијењена 154 захтјева и банке су одобриле кредит у износу од 3.070,650. Кроз ове програме отворено је 280 нових радних мјеста.
Значајна је кредитна подршка била у оквиру програма подизање конкурентности месне индустрије Црне Горе, преко Дирекције за развој малих и средњих предузећа. До сада је за 5 субјеката одобрена кредитна подршка од 2,29 мил., од планираних 2,8мил..
Поред наведених кредитних линија, и поједине црногорске банке (Пљеваљска, Монтенегро и др) имају сопствене кредитне линије за развој пољопривреде, прије свега за набавку пољопривредне механизације.
Овоме треба додати и кредитну активност међународних невладиних организација и фондација које су током године улагале у програме из пољопривреде. Агроинвест је и у овој години додјељивао микрокредите за развој сточарства, ратарства, воћарства, производње поврћа у стакленицима, системе за наводњавање и сл. Кредитну подршку кооперантима беранске мљекаре ''Зора'' за набавку стеоних јуница обезбиједила је невладина организација Каритас.
Иако се из године у годину побољшавају услови за кредитирање и све је више кредитних средстава на располагању, још увијек су захтјеви за инвестирањем веома изражени. То говори да су многи предузетници препознали пољопривреду као сигурну област за реализацију својих идеја и да су спремни да улажу у пољопривреду и уопште у производњу хране.


ИЗГРАДЊА РОБНЕ МАРКЕ ПРОИЗВОДА ОРГАНСКЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Црногорска пољопривреда је, усљед смањене употребе синтетичких хемијских препарата у исхрани и заштити биља, у значајној мјери компатибилна са принципима органске или биолошке пољопривреде. Органска пољопривреда је велики изазов и развојна шанса, која се у потпуности уклапа у концепт Црне Горе као еколошке државе.
У току ове године интензивно је рађено на афирмацији органске пољопривреде и стварању услова да овај концепт заживи у Црној Гори. Посебно треба истаћи сљедеће:
- настављена је едукација произвођача и оспособљавање домаћих стручњака за будуће инспекторе за органску пољопривреду;
- реализован је пилот пројекат Развој органске пољопривреде на подручју Мораче,
- донесен је нови Закон о органској пољопривреди средином године;
- приводи се крају израда подзаконских аката, чиме се ствара законски оквир за производњу у складу са међународним стандардима;
- урађен је и промовисан знак (лого) производа органске пољопривреде Црне Горе, уз учешће УНДП и невладине организције ГЕА.
МЕЂУНАРОДНА ПОДРШКА ПОЉОПРИВРЕДИ
У 2004. години реализовано је низ пројеката који су резултат билатералне и подршке Европске Уније пољопривреди Црне Горе. Постављени циљеви пројеката били су вишеструки: директна улагања у пољопривреду, трансфер савремених технологија, јачање капацитета постојећих и успостављање нових институција у пољопривреди, јачање кадровских капацитета, упознавање са стандардима и законодавством ЕУ.
Пројекат ''Јачање капацитета ветеринарске и фито-санитарне службе Црне Горе'', представља подршку ЕУ, преко Европске Агенције за реконструкцију, у вриједности од 1,5 милиона еура. Овај пројекат је наставак подршке ЕУ јачању институција у функцији безбједности хране која је у претходним годинама реализована кроз Програм сигурности хране (ФСП) и Програм формирања савремене лабораторије за мљекарство. Веома су видљиви ефекти овог пројекта: изграђена и опремљена Специјалистичка ветеринарска лабораторија, набављена нова опрема за фито-санитарну лабораторију, успостаљена функционала пирамидална организација ветеринарске службе, извршене припреме за сличан модел организовања фито-санитарне службе.
''Развој мљекарског сектора у сјеверо-источном дијелу Црне Горе'' је пројекат који је прошао кроз завршну фазу у овој години. И поред низа потешкоћа које су биле резултат почетног позиционирања производа мљекаре ''Зора'' на тржишту, као и одређених техничких проблема и ограничених кадровских ресурса, пројекат је испунио очекивања и створио мљекарски капацитет који дугорочно треба да буде окосница развоја прозводње млијека на сјеверо-истоку Црне Горе. Остварењу тог циља ће свакако допринијети друга фаза овог пројекта која је најављена од Владе Великог Војводства Луксембурга и која ће трајати наредне двије до три године.
Пројекат ''Унапређивање производње сјеменског кромпира'' је подршка Владе Луксембурга, који је у овој години реализован у форми сужене интервенције у вриједности од 120 хиљада еура (набавка основног сјемена, дијела опреме за фито-санитарну лабораторију и техничка помоћ). У току је припрема пројектног документа за реализацију вишегодишњег и широко обухватног пројекта.
Влада Краљевине Холандије обезбиједила је реализацију пројекта: ''Унапређивање производње концентроване сточне хране у Црној Гори'' у вриједности од 200.000. Пројекат је реализован у сарадњи локалног партнера АБС из Никшића и холандских партнера Агриплан, Прицор и Отовангер. Пројекат је обезбиједио повећање капацитета фабрике АБС за 20%, успостављање система контроле квалитета и потребних стандарда квалитета произведених смјеша. Пројекат ''Унапређивање живинарства у Црној Гори'' реализује се, такође, у сарадњи локалног партнера АБС из Никшића и холандских партнера Абисан и Хибробиз. Циљ је пројекта, чија је вриједност 220.000, успостављање репро цјелине у живинарству (набавка родитељског јата, производња приплодних јаја и инкубаторска станица).
Пројекат ''Подизање конкурентске способности домаћих предузећа и производа'' је покренула Дирекција за развој малих и средњих предузећа у сарадњи са Министарством пољопривреде и њемачком организацијом за техничку помоћ и сарадњу ГТЗ. Постављени циљеви за предузећа из Месне индустрије били су: образовање особља, увођење стандарда, контрола квалитета, технолошки консалтинг, финансијска подршка, развој маркетинг функције и промоција. За пет предузећа је до сада обезбијеђена кредитна подршка у износу од 2.295.000 (планирано 2.800.000).
Пројекти УСАИД, које реализују ЦХФ у сјеверном, а ИРД у јужном дијели Црне Горе, настављени су и у овој години са запаженом активношћу у руралним предјелима. Ефекти су веома видљиви и огледају се кроз изградњу многобројних водовода, локалних путева и других инфраструктурних објеката. Посебно су важни пројекти економске ревитализације локалних заједница (еко-катун, подигнути засади, погони за прераду воћа, зелена пијаца). У обезбјеђивању финансијских средстава за ове пројекте партиципирало је и Министарство.
''Побољшање и технолошке иновације у мљекарству Црне Горе'' је пројекат који је финансирала Влада Републике Италије у вриједности од 342.000, а који је завршен средином године. У завршној фази пројекта обезбијеђено је 45 танкова за хлађење млијека за веће произвођаче и опрема за мужу оваца на фарми Пишче у саставу АД ''Б.Пивљанин''.
Пројекат ''Одрживи развој производње воћа и поврћа у области Балкана'' резултат је потписаног Меморандума са Владом Републике Италије и пољопривредним медитеранским институтом из Барија ЦИХЕАМ, и његова укупна вриједност износи 120.000. Основни је циљ пројекта јачање савјетодавних служби у земљама Балкана и имплементација техника за одрживи развој у производњи воћа и поврћа. Пројекат ће обезбиједити техничку помоћ кроз низ практичних курсева и демонстрација на терену.
Програм ТАИЕX (техничка помоћ и размјена информација) осмишљен је као вид краткорочне техничке помоћи земљама кандидатима и земљама западног Балкана у усклађивању њихових правних прописа са прописима ЕУ и у изградњи неопходне административне инфраструктуре. Већи број запослених у Министарству и стручњака Биотехничког института похађало је одговарајуће семинаре у другој половини 2004.године.
Пројекат Сееднет "Очување генетских ресурса пољоприврденог биља" чини мрежу од девет партнера у региону Македонија, Албанија, Хрватска, Косово, ентитети БиХ (Федерација и Република Српска), Словенија, Србија и Црна Гора, који су у јулу 2004. године потписали Уговор којим је започео СеедНет пројекат. Циљ пројекта је формирање радних група који ће радити на колекционисању генетских ресурса и успостављању националних програма за очување генетских ресурса. Предвиђена средства за Црну Гору износе 100.000 .
Средином године потписан је Меморандум о разумијевању са Министарством пољопривреде Републике Словеније, чији је циљ јачање сарадње и омугућавање директних контаката између партнера двије земље у области пољопривреде и прехрамбене индустрије.


ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА
Министарство је имало интензивне активности и на промјени законске регулативе у пољопривреди. У овој години донесени су нови закони:
и. Закон о ветеринарству,
ии. Закон о органској пољопривреди,
иии. Закон о дувану
У припреми су сљедећи закони:
и. Закон о вину, ракији, другим алкохолним пићима и етанолу,
ии. Закон здравственој заштити биља,
иии. Закон о пестицидима,
ив. Закон о сјемену пољопривредног биља,
в. Закон о садном материјалу
Сви поменути закони усклађени су са одговарајућим директивама ЕУ. Са измјеном законских прописа наставиће се и убудуће. Поменути закони, тамо гдје буде потребно, биће допуњени и одговарајућим правилницима.
У области измјене законских прописа и њиховог усклађивања са међународним стандардима, прије свега ЕУ и СТО, Министарство очекује интензивна активност. Такође, имплементација нових закона и процес придруживања СТО је у области пољопривреде врло захтјеван, тако да ће Министарство у периоду који долази максимално користити све расположиве кадровске ресурсе, уз неопходну помоћ експерата ван министарства.


СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ КАДРОВА
Кадровима, као једном од најважнијих ресурса у развоју друштва, поклањана је значајна пажња и у овој години.
Обезбјеђиване су студентске стипендије за дефицитарна занимања. Министарство је финансијски подржавало бројне појединачне одласке наших стручњака на усавршавања у друге земље, као и помоћ одређеним истраживањима и сл.
Формирањем нових лабораторија и служби, развојем и повећањем обима посла у инспекцијским службама стварају се услови за запослење квалитетних младих кадрова. Могућност за запослење агронома и ветеринара ствара се и отварањем модерних прерађивачких погона.


МЕДИЈСКА ПРЕЗЕНТАЦИЈА АКТИВНОСТИ У ПОЉОПРИВРЕДИ
Црногорски медији су и током 2004. редовно пратили активности у пољопривреди. Телевизијска емисија Агросазнање је и даље једна од најгледанијих ТВ емисија. Сталне слушаоце и добру популарност и даље одржава и емисија о пољопривреди на Радију Црне Горе.
Значај и актуелност пољопривреде и њених активности види се и по присуству обиља тема из пољопривреде у свим дневним новинама. Поред тога, црногорски дневни листови: Побједа, Дан и Република имају и редовне рубрике о пољопривреди.
Поред присуства тема из пољопривреде у постојећим писаним медијима, о пољопривреди се може прочитати мноштво занимљивости и у стручно популарним часописима: Пчеларство, Билтен Удружења ветеринара, Еко храна, Агрокултура и други.
Сви ови видови медијске презентације доприносе не само афирмацији пољопривреде и села, него позитивно утичу на потрошаче да се опредјелјују за домаће производе.


ШТА СУ ПРИОРИТЕТИ РАЗВОЈА ПОЉОПРИВРЕДЕ У 2005. ГОДИНИ ?
У области пољопривреде, и производње хране уопште, приоритет ће имати програми који су у протеклом периоду дали добре резултате, као и предузимање мјера које доприносе бржем развоју примарне производње и њеном чвршћем повезивању са прерађивачком индустријом. Наставиће се модернизација и подизање конкурентске способности произ-вођача у пољопривреди и агроиндустрији. У том смислу, Министарство ће наставити да иницира и реализује развојне пројекте, а посебно оне у којима је наглашена мултифункционалност пољопривреде. Такви пројекти значе дугорочно одрживу пољоприв-редну производњу усклађену са рационалним коришћењем расположивих ресурса, бржи рурални развој, стварање нове вриједности уз релативно мале инпуте, отварање нових радних мјеста и смањење сиромаштва у руралним срединама. Тиме ће се истовремено реализовати програми предвиђени Стратегијом развоја и редукције сиромаштва.
Аграрну политику карактерисаће:
· подстицајна политика из Агробружета заједно са средствима међународних пројеката, пројектима Диркеције за мала и средња предузећа и банкарским кредитима;
· подршка подизању конкурентске способности домаћих произвођача и повећања производње у циљу супституције увоза и повећања извоза, како би се смањио спољнотрговински дефицит ЦГ;
· стварање неопходних претпоставки за повећано коришћење расположивих природних ресурса кроз промјену структуре коришћења пољопривредног земљишта и путем повећања бројног стања стоке до пожељног оптимума;
· подстицај изградње и модернизације прерађивачких капацитета на бази домаће сировине и успостављање ефикасних репроланаца у свим важнијим секторима пољопривреде уз отклањање постојећих уских грла;
· наставак подршке рјешавању проблема пласмана тржишних вишкова пољопривредних производа;
· стварање повољног амбијента за домаће произвођаче хране и елиминисање нелојалне конкуренције кроз досљедну примјену инструмената из Закона о спољној трговини (заштита од прекомјерног увоза, антидампинг мјере и компензаторне царине за елиминисање извозних субвенција);
· јачање породичног бизниса у пољопривреди, укључујући увођење механизације у производњу и модернизацију радних процеса;
· подршка пласирању финансијског капитала банака и предузетника у профитабилне развојне пројекте у области производње хране;
· обезбјеђивање уравнотеженог регионалног развоја и стварање бољих услова за живот на селу;
· наставак изградње робне марке производа органске пољопривреде и рад на чвршћем повезивању понуде високовриједних и препознатљивх пољопривредних производа са туристичком тражњом;
· кадровско јачање и техничко опремање стручних и инспекцијских служби;
· модернизација лабораторија у циљу обезбјеђивања безбједности хране;
· изградња информационог система и уводјење регистра производјача;
· ускладјивање законске регулативе са стандардима ЕУ и принципима СТО.









ИИ) ШУМАРСТВО
У току 2004. године Министарство је дефинисало стратешки оквир за обликовање будућег развоја шумарског сектора у складу са праксом других европских држава, које су у посљедњих неколико година прерадиле или употпуниле своју шумарску политику и стратегију, како би се ускладиле с преузетим међународним обавезама и промјенама везанима за управљање овим значајним ресурсом.
Потписивањем и ратификовањем међународних споразума, Црна Гора потврђује своју преданост одрживом газдовању свим шумама којим уједно чини напоре у правцу отклона од традиционалног концепта одрживе производње дрвета и успостављању једнаког вредновања заштите животне средине и општекорисних вриједности шума.
Имајући у виду значај ресурса шума за Републику, као и бројне функције које проистичу из предузетих мјера на заштити и унапређивању, у тај међузависни однос укључени су бројни субјекти.
Управа шума ЦГ, као орган државне управе, газдује интегрално свим шумама и шумским земљиштем на цијелој територији Црне Горе. Управа је организована у 15 подручних јединица, од чега 14 на сјеверу Републике и једна на приморју.
Основни задатак Управе шума, која је почела са радом почетком 2002.године, јесте заштита и унапређивање постојећег шумског фонда у складу са Законом о шумама и другим подзаконским актима.
Управа шума је за 2004. годину извршила шумско узгојне радове на површини од 855 ха, што је у односу на претходну годину више за 9%, када је ниво извршених шумско узгојних радова обухватио површину од 787 ха.
У овој години засађено је 1.356.000 садница смрче, јеле, црног и бијелог бора и багрема, што је у односу на 2003. годину више за 67%.
Поред узгоја, Управа шума је у 2004. години учинила и значајне напоре на уређивању шума (израда општих и посебних основа) гдје је уређена површина од 54.002 ха, што је у односу на 2003.годину више за 77%.
У сегменту кошћења шума, остварена производња од 244.403м3 нето дрвне масе за 12 мјесеци 2004.године већа је за 5% у односу на остварену производњу за претходну годину. Све ове активности су условиле да се повећају и приходи по основу плћања концесионе накнаде која је увећана у односу на наплаћени приход из 2003.године за 12,5%. У 2004.години наплаћени приход износи преко 5.000.000 , а у 2003.години 4.343 247 .


РАСАДНИЧКА ПРОИЗВОДЊА
Подизањем шумског расадника на Жабљаку и ревитализацијом и проширењем капацитета расадника у Колашину, створени су услови за повећану расадничарску производњу у шумарству која би већим дијелом задовољила потребе за садним материјалом у Црној Гори. Све ове активности, су у складу са планским документом Програм пошумљавања голети, који је усвојила Влада а који ће значити квалитетну основу за већи обим радова на проширеној репродукцији у шумарству.




ЗАШТИТА ШУМА
Спровођењу активности на ефикаснијој заштити шума посвећена је посебна пажња, и то посебно на:
· физичкој или непосредној заштити шума,
· заштити шума од биљних болести и
· заштити шума од пожара.
Заштита шума у протеклом периоду спровођена је у складу са усвојеним Плановима рада и сарадњом инспекцијских служби, Управе шума и Министарства унутрашњих послова.
Бесправне сјече, иако их је било и у 2004. години (евидентирано 3.546 м3 дрвне масе на територији Републике), имају тенденцију значајног смањења у односу на претходни период, тако да се у овој години биљежи њихово смањење у односу на претходну за 31%.
Министарство је у току ове године преко инспекцијских служби и Управе за шуме предузело низ мјера на заштити шума од штетног инсекта губара (Лyмантриа диспар) који се јавио у проградацији посебно у јужном региону. Запослени у Управи шума су се кроз стручно оспособљавање у току одржавања два семинара упознали са мјерама које је неопходно предузети да би се ове појаве сузбијале. Доношењем Наредбе о спровођењу мјера заштите од инсекта губара, Министарство настоји да кроз превентивне мјере утиче да се ове појаве сведу на контролисану мјеру.
Заштити шума од пожара поклоњена је посебна пажња. Треба истаћи да у овој години на територији Црне Горе није било већих пожара, што је резултат предузетих мјера превентивне заштите али и повољних временских прилика у току љета.


ПОДРШКА ПРЕДУЗЕЋИМА ИЗ ОБЛАСТИ ШУМАРСТВА И ДРВНЕ ИНДУСТРИЈЕ
У сегменту коришћења шума, у 2004. години пројектована је подршка предузећима која се баве експлоатацијом шума (ШПАД Подгорица и Андријевица) и предузећа из области дрвопрераде ("Горњи Ибар"), која су у фази преструктурирања и приватизације у складу са Програмом преструктурирања предузећа и Санационо-развојним програмом шумарства и дрвне индустрије. Тим предузећима је помогнуто кроз набавку нове опреме, репарацију постојећих капацитета као и пружањем техничке помоћи и одговарајуће обуке.
Општи циљеви дефинисани Санационо развојним програмом шумарства и дрвне индустрије који је усвојила Влада РЦГ половином 2003. године показали су потпуне ефекте код приватизованих предузећа. У току ове године приватизована су сљедећа предузећа: ШПАД Никшић и "Јаворак" из Никшића, "Доња Брезна" и ШПАД Плужине.
Осјетно повећање производње у шумарству и дрвној индустрији остваривано је у току читаве године, и у поређењу са истим периодом претходне године, забиљежен је раст код примарне прераде и дијела финалних производа за 1,5 пута, што је јако значајно.
Предузећа дрвопрераде обухваћена Санационим програмом допремила су у своје погоне 82.440 м3 што је увећање за готово 2,3 пута у односу на исти период прошле године.
Овако представљени показатељи говоре да је у овој области остварен значајан напредак у готово свим фазама, од извршења физичког обима производње у сегментима коришћења шума, примарне прераде, као и појединим фазама финалне прераде дрвета.
У наредном периоду реално је очекивати да ће се укупни тренд раста производње у шумарству и дрвопреради наставити и извјесно допринијети укупним привредним кретањима у Републици, поготову што се, одређеном динамиком, наставља реализација процеса приватизације у: ШИП "Мојковац", ШИП "Бор"- Плав, ШПАД Андријевица, ШИП "Беране"- Беране, Корпорација "Јакић" Пљевља и "Горњи Ибар"- Рожаје, која би требала да консолидује ове значајне привредне субјекте и уједно обезбиједи уредно измирење концесионе накнаде Управи шума, што до сада није био случај.


СЕРТИФИКАЦИЈА ШУМА
Да би осигурало да се газдовање шумама у концесионим условима одвија на еколошки прихватљив, социјално стабилан и економски одржив начин, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је дефинисало задатак увођења ФСЦ стандарда у шумарству у Црној Гори.
Сертификат који се треба успоставити на националном нивоу, доказ је оријентације Црне Горе према одрживом газдовању шумским ресурсима.
За Акредитационо тијело које ће спровести поступак израде, усвајања и инплементације ФСЦ стандарда на међународом тендеру изабрана је организација Смарт Wоод- представништво за Европу организације Раинфорест Аллианце (Савјет за бригу о свјетским шумама). Реализација ове активности је започела крајем августа ове године.
Инплементацијом и развојем ФСЦ стандарда у Црној Гори очекује се одговорнији приступ газдовању шумама од стране свих субјеката који учествују у том процесу, као и лакши приступ захтјевним иностраним тржиштима.


МЕЂУНАРОДНИ ПРОЈЕКТИ У ШУМАРСТВУ
И у току ове године настављена је активност на значајним пројектима који ће се реализовати у шумарству и дрвној индустрији.
Напомињу се само значајнији;
а. Пројекат "Развој Црногорског шумарства" који подржава Влада Луксембурга (вриједност пројекта 3,1 милион ) и који ће помоћи развој шумарства и дрвне индустрије што ће унаприједити планирање у шумарству, сјеменску и расадничарску производњу, потом предузећа која се баве прерадом дрвета и што ће на крају створити услове за примјену националног стандарда (по ФСЦ методологији) у шумарству.
б. Пројекат Географско информациони систем (ГИС) у шумарству који подржава УНДП преко Финске владе са 400.000, која је уједно финансирала израду студије изводљивости овог пројекта за Црну Гору.
ц. Програм Санације и ревитализације рјечних токова Таре и Лима који је у завршној процедури код Свјетске Банке. Вриједност овог пројекта је 5 милиона . Програм ће резултирати бројним активностима на пошумљавању обешумљених подручја као и израду инфраструктурних објеката како би се регулисали токови ових ријека, заштитило пољопривредно земљиште и имовина људи на тим просторима.



ЛОВСТВО
Министарство је у току 2004. године радило на јачању институционалног оквира као предуслова за јачање и оспособљавање Ловачког савеза, који би требало да има значајну улогу за развој црногорског ловства.
Донесен је Програма развоја ловства који ће представљати основ за реформу ловства у Републици.
Припремљен је и нови Нацрт Закона о ловству. Предвиђено је да новим Законом буду дата већа овлашћења Ловачком Савезу Црне Горе, али исто тако то ће створити њихове веће обавезе и одговорности.

ПРОМОТИВНА ДЈЕЛАТНОСТ
У промотивној дјелатности и популаризацији шумарства и у овој години направљени су значајни помаци. Наставило се са издавањем ревије "Монтенегро Шуме", постављен web сајт и постављени пропагандни билборди на саобраћајницама који афирмишу заштиту шума.
У току ове године у организацији Ловачког Савеза изашла су два броја стручно популарног часописа Монте ловац на чијој је идеји и конкретизацији био ангажован значајан број сарадника што је дало почетне охрабрујуће резултате. У листу су биле заступљене веома интересантне теме лова, кинологије, балистике, националних паркова, шумарства и екологије, дакле свега онога што има везе са природом и животом у њој.



























ИИИ) ВОДОПРИВРЕДА
У области водопривреде у оквиру средстава опредијељених Буџетом Републике за 2004. годину (700.000 ), финансирана је изградња 37 водовода са пратећим објектима (каптаже, резервоари и др.).

Преглед реализације програма употребе средстава у водопривреди за 2004.годину
Општина Назив објекта Уплаћено,
ПОДГОРИЦА 1. Вод. Врањина2. Вод. Диноша 3. Вод. Кучи 25.00020.00020.000
УКУПНО: (1-3) 65.000
НИКШИЋ 1. Вод. Поклонци 2. Вод. Жупа 3. Хидрог.истраж.радови 7.200 20.00016.567
УКУПНО: (1-3) 43.767
ДАНИЛОВГРАД 1. Вод. Подвраће 2. Вод. Шобаићи 3. Вод. Баре Шуманов.4. Вод. Вучица 20.00025.00020.00010.000
УКУПНО: (1-4) 75.000
ЦЕТИЊЕ 1. Вод. Његуши 2. Вод. Друшићи 20.00020.000
УКУПНО: (1-2) 40.000
БАР 1. Вод.Дупило-Попратниц2. Вод. Бољевићи 3. Вод. Глухи До 20.00010.00010.000
УКУПНО: (1-3) 40.000
БЕРАНЕ 1. Вод. Полица2. Вод. Врбица3. Вод. Бубање4. Водовод Бор5. Мост на Врбичкој ријеци 50.00010.00010.00010.000 5.850
УКУПНО: (1-5) 85.850
БИЈЕЛО ПОЉЕ 1. Вод. Затон2. Вод. Краденак-Врбе 30.00020.000
УКУПНО: (1-2) 50.000
МОЈКОВАЦ Вод.Јушковића поток 56.318
УКУПНО: (1) 56.318
ЖАБЉАК 1. Вод. Нинковићи 20.000
УКУПНО: (1) 20.000
ПЛАВ 1. Вод. Машнице2. Вод. Крушево 3. Вод. Досудје 4. Вод. Брезојевица 10.000 4.000 9.000 4.000
УКУПНО: (1-4) 27.000
ПЉЕВЉА 1. Вод.Матаруге - Отиловићи 100.000
УКУПНО: (1) 100.000
РОЖАЈЕ 1. Вод. Ловница 2. Вод. Гуснице 5.000 5.000
УКУПНО: (1) 10.000
ШАВНИК 1. Вод. Милошевићи -Крушевица 2. Вод Баре ИИ 8.00010.000
УКУПНО: (1) 18.000
КОЛАШИН 1. Вод. Драговића поље2. Вод. Жирка Црквине 30.00010.000
УКУПНО: (1-2) 40.000
АНДРИЈЕВИЦА 1. Вод. Божићи2. Вод. Краље3. Вод. Ђулићи 10.000 5.000 4.000
УКУПНО: (1-3) 19.000
ПЛУЖИНЕ 1. Вод. Црквичко Поље 10.000
УКУПНО: (1) 10.000
СВЕУКУПНО: (1-16) 699.930

У складу са Програмом употребе средстава у водопривреди за 2005.годину, наставиће се активности на објектима за водоснабдијевање при чему ће приоритет бити дат наставку радова на већ започетим објектима.
Током ове године вођене су значајне активности у правцу валоризације значајних потенцијала воде за пиће.
Сходно међународном јавном позиву за додјелу концесије по БОТ аранжману за коришћење вода за флаширање у комерцијалне сврхе из јула 2003.године, са најповољнијим понудјачима у априлу ове године закључена су четири уговора о коришћењу вода са изворишта: Алипашини извори Плав, Врела Туњева Милојевићка врела Никшић, Врела Рожаје, Дједов извор Колашин.
Такодје, почетком новембра ове године, због даљег интересовања потенцијалних инвеститора расписан је међународни јавни позив за додјелу још шест концесија за коришћење воде за флаширање са изворишта: Буковичка врела и извориште Јеремија Колашин, Наја Подгорица, Вишка врела Даниловград, Крновска врела и Око Бијеле Шавник. У току је поступак избора најповољнијег понудјача за додјелу концесија са ових изворишта.
Значајна пажња посвећена је експлоатацији шљунка и пијеска из корита водотока. Током ове године је интензивирана инспекцијска контрола поштовања издатих водопривредних сагласности и због пропуста у раду појединих концесионара укинуто је шест водопривредних сагласности. Успостављено је боље партнерство између концесионара и мјесних заједница и реализовани су инфраструктурни објекти од интереса за локално становништво.
У децембру ове године Влада је донијела одлуку о оснивању Управе за воде у циљу успостављања потребног институционалног оквира за унапређивање водопривредне дјелатности у Црној Гори.