Будва: Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Милутин Симовић отворио XXXИИ сајам исхране

Мр Милутин Симовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади РЦГ

XXXИИ САЈАМ ИСХРАНЕ
Будва, 22-25.МАРТ 2006.

Поштовани излагачи, даме и господо!

Чини ми посебну част и задовољство да у име Владе Црне Горе отворим XXXИИ сајам исхране и да свим учесницима пожелим успјешан и пријатан боравак у Будви.

На овогодишњем Сајму присутно је близу 200 излагача, што довољно говори о масовности и значају ове манифестације. Директно је представљено 39 компанија из Црне Горе,29 из Србије, а ту су и компаније из других држава (БиХ, Хрватске, Словеније, Италије, Пољске и Румуније). Такође, преко својих заступника и ексклузивних дистрибутера на Сајму су и представници Мађарске, Њемачке, Француске, Данске, Бугарске, Грчке, Турске, Шпаније, Кине.

Додатно нас радује што се сајам успјешно одржава 32 године, а посљедње три под знаком УФИ-ја (Међународне уније сајмова). Мјесто у тој престижној међународној породици сајмова и масован одзив најбоља су захвалница Јадранском сајму организатору и домаћину ове манифестације.

Шта је то ново на овогодишњем сајму?

Присуство произвођача из Црне Горе повећава се из године у годину, како у погледу броја излагача тако и погледу асортимана изложених производа. И све то уз присуство иностраних кампања са дугом традицијоми свјетском репутацијом. Има ли боље потврде да Црна Гора не страхује од конкуренције и да не жели да се изолује него да се што више и знажније укључује у најоштрију међународну конкуренцију.

У конкретној тржишној утакмици, свако је овдје добро дошао. Али је за фер тржишну утакмицу посебно створити предуслове и јасно дефинисати правила игре. Управо у томе видимо улогу црногорске државе. Сталан и предани рад на изградњи тих правила у посљедње вријеме добија и нове димензије.

Црна Гора је одмакла на путу самосталног приступа у Свјетску трговинску организацију, чија су правила обавезујућа за све њене чланице и компаније које долазе из тих земаља.

Такође, Црна Гора самостално преговара о економским односима и будућој трговини са чланицама ЕУ у области производње хране. Слиједи даље обострано отварање тржишта, уз могућности коју ЕУ пружа Црној Гори да на дозвољен начин штити своје виталне секторе. Свакако да то неће бити производња пшенице нити шећерне репе, али хоће производња вина, маслиновог уља, раног поврћа, млијека, меса и других стратешких производа.

У сусрет интензивирању интеграционих процеса, донијели смо нову стратегију развоја пољопривреде која је на објективан начин представила наше досадашње резултате, указала на још неискоришћене развојне могућности и дефинисала основни концепт будућег развоја - то неће бити ни протекционизам нити потпуни либерализам, него концепт одрживог развоја пољопривреде који обезбјеђује потпуни баланс између економског раста, заштите околине и социјалне компоненте развоја.

Од основних развојних циљева, које дефинише Стратегија, овдје треба посебно нагласити: подизање конкурентности црногорских произвођача и безбједност хране. Не може и не смије да буде конфликта између ова два циља, а њихово остваривање подједнако је важно и за државу и за произвођаче. Потребно је, и то се с правом од државе очекује, да и она буде конкуретна у погледу стручне оспособљености и ефикасности њене администрације. Одговоран и професионалан однос државе у свим сегментима производње и промета хране сигурна је гаранција да ће потрошачи имати потпуно безбједан производ.

Подизање конкурентности и производња безбједне хране представљају примарне задатке и за саме произвођаче. Тежиште укупне контроле помјера се управо ка произвођачима. У том циљу, наше компаније убрзано уводе стандарде квалитета, као што су ХАЦЦП анализа ризика и контрола кривичних тачака у производњи, ИСО и други стандарди. Ти највиши мађународни стандарди најбоља су гаранција безбједности хране и истовремено улазница за велико европско и свјетско тржиште.

Стога је Влада прошле године у својој Агенди економских реформи увођење међународних стандарда дефинисала као један од приоритета за област производње хране, а Министарство је у агробуџету за 2006. предвидјело финансијску подршку до 50% трошкова за увођење ХАЦЦП и других међународних стандарда.

Подижући конкурентност и стварајући повољан економски амбијент на најбољи начин елиминишемо комплекса инфериорности и јачамо домаћу производњу тако битан стуб државне архитектуре Црне Горе. Треба ли подсјећати да само прије 5 или 6 годиан неки од сектора практично нијесу ни постојали, а данас се, као што је то месна индустрија, представљају у најбоље издању.

Црна Гора је потпуно посвећена изградњи дугорочно одрживог сектора производње хране у складу са међународним стандардима, знајући да нема готових рјешења, нити је могуће просто копирање туђих искустава.

Досадашње реформе и остварени резултати, окретање себи и својим људским и другим потенцијалима најбоља су гаранција успјеха на путу развоја и међународних интеграција.

На крају, свим учесницима желим пуно успјеха и XXXИИ сајам исхране проглашавам отвореним.