- Влада Црне Горе
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Будва: Излагање министра пољопривреде, шумарства и...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Будва: Излагање министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Милутина Симовића на отварању 33. Сајма исхране
Објављено: 14.03.2007. • 19:20 Аутор: Насловна страна
Будва: Излагање министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Милутина Симовића на отварању 33. Сајма исхране
Поштовани излагачи, даме и господо!
Чини ми посебну част и задовољство да у име Владе Црне Горе отворим XXXИИИ сајам исхране и да свим учесницима пожелим успјешан и пријатан боравак у Будви.
На овогодишњем Сајму присутно је 72 излагача. Представљене су 38 домаће компаније, а ту си и компаније из: Србије (19), Италије (6), Хрватске (4), Републике Српске (3), Мађарске (2).
Такође, преко својих заступника и ексклузивних дистрибутера на Сајму су и представници 82 фирме из Црне Горе,Србије, Словеније, Хрватске, БИХ, Македоније, Италије, Мађарске, Њемачке, Кине, Француске, Шпаније, Пољске, Турске и Тајланда, што довољно говори о масовности и значају ове манифестације.
Желим посебно да нагласим да се сајам 4 посљедње године одржава под знаком УФИ-ја (Међународне уније сајмова). Мјесто у тој престижној међународној породици сајмова и масован одзив најбоља су захвалница Јадранском сајму - организатору и домаћину ове манифестације.
Шта је то ново на овогодишњем сајму?
Црна Гора по први пут на овом сајму своје госте дочекује као самостална и међународно призната држава. У изградњи те пуне самосталности и обликовању државне архитектуре, важно мјесто имао је и сектор пољопривреде. Враћена је вјера у сопствене капацитете, кадровске и природне, и учвршћено увјерење о потреби даљег развоја и одрживог коришћења ресурса. Управо су сајмови једна од објективних оцјена наших домета на том путу.
Како даље у развоју пољопривреде и рибарства одговор нуде стратешки документи за ове секторе који су донесени прошле године.
Постављени су јасни циљеви дугорочно одрживог коришћења ресурса, подизања конкурентности и производње безбједне хране. Посебно мјесто има политика руралног развоја.
Паралелно са развојним циљевима, стратегије наглашавају потребу наставка и динамизирања реформи у законодавној области, аграрној политици и институционалном оквиру за развој пољопривреде. Први тест позитивног односа Владе према овим стратешким документима јесте знатно повећање (22%) буџетске подршке за пољопривреду и рибарство у 2007. години.
Прошла година била је година интеграција: завршени су преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ, преговори у оквиру новог спораузума ЦЕФТА-е, настављени преговори о приступању Црне Горе Свјетској трговинској организацији. У свим тим интеграционим процесима насложенија и најосјетљивија питања везана су управо за сектор пољопривреде.
У преговорима о Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ, представници Европске комисије максимално су уважили суштинске развојне интересе црногорске пољопривреде које им је наша страна предочавала у преговорима. Кроз дефинисање листа осјетљивих производа и постепено отварање црногорског тржишта за ЕУ производе и могућност царинске заштите за најосјетљивије производе пружа се могућност даљег јачања домаћих произвођача хране. Истовремено, отварањем ЕУ тржишта за наше производе, кроз укидање царинске заштите и добијање повољних квота за извоз вина (16.000хл), прерађевина од рибе (400 т) и јунетине (800 т), отвара се нова могућност за домаћу пољопривреду.
Такође, ЕУ нас кроз своје програме снажно подржава у јачању институционалних капацитета, подизању стандарда у производњи хране, како бисмо уклонили техничке препреке извозу и били конкурентни на том огромном тржишту од близу 500 милиона становника.
У преговорима о приступању СТО доносе се нови закони и усклађују постојећи чиме се успоставља потпуна примјена међународних стандарда која ће једнако важити за све на црногроском тржишту. Очекујемо финализацију преговора о дефинисању горњих обавезујућих стопа царинске заштите за пољопривредне производе које ће обезбиједити услове за фер конкуренцију.
Важно мјесто за Црну Гору и њену политку отворености има и ЦЕФТА уговор који дефинише односе у нашем региону и слободну трговину на тржишту од 30 милиона, тржишту на којем неки црногорски произвођачи већ остварују запажене резултате. Ми ћемо наставити да се придржавамо свих међународних принципа и обавеза које преузимамо кроз ове преговоре, али ћемо то тражити и од свих осталих потписника овог споразума. Јер ЦЕФТА споразум, поред тога што нуди либерализацију тржишта, елиминише мјере које нарушавају принципе слободног тржишта, као што су извозне субвенције, које су изнова увеле неке потписнице док се мастило на потпису ЦЕФТЕ још није осушило.
Дакле, Црна Гора ће наставити да досљедно примјењује међународна правила у трговини са нашим партнерима, јер смо максимално опредијељени да градимо отворено друштво и економију.
Све наше партнере још једном поздрављам и желим да и даље јачамо принципе слободног тржишта и учвршћујемо међусобно повјерење.
На крају, свим учесницима желим пуно успјеха и XXXИИИ Сајам исхране проглашавам отвореним.
Поштовани излагачи, даме и господо!
Чини ми посебну част и задовољство да у име Владе Црне Горе отворим XXXИИИ сајам исхране и да свим учесницима пожелим успјешан и пријатан боравак у Будви.
На овогодишњем Сајму присутно је 72 излагача. Представљене су 38 домаће компаније, а ту си и компаније из: Србије (19), Италије (6), Хрватске (4), Републике Српске (3), Мађарске (2).
Такође, преко својих заступника и ексклузивних дистрибутера на Сајму су и представници 82 фирме из Црне Горе,Србије, Словеније, Хрватске, БИХ, Македоније, Италије, Мађарске, Њемачке, Кине, Француске, Шпаније, Пољске, Турске и Тајланда, што довољно говори о масовности и значају ове манифестације.
Желим посебно да нагласим да се сајам 4 посљедње године одржава под знаком УФИ-ја (Међународне уније сајмова). Мјесто у тој престижној међународној породици сајмова и масован одзив најбоља су захвалница Јадранском сајму - организатору и домаћину ове манифестације.
Шта је то ново на овогодишњем сајму?
Црна Гора по први пут на овом сајму своје госте дочекује као самостална и међународно призната држава. У изградњи те пуне самосталности и обликовању државне архитектуре, важно мјесто имао је и сектор пољопривреде. Враћена је вјера у сопствене капацитете, кадровске и природне, и учвршћено увјерење о потреби даљег развоја и одрживог коришћења ресурса. Управо су сајмови једна од објективних оцјена наших домета на том путу.
Како даље у развоју пољопривреде и рибарства одговор нуде стратешки документи за ове секторе који су донесени прошле године.
Постављени су јасни циљеви дугорочно одрживог коришћења ресурса, подизања конкурентности и производње безбједне хране. Посебно мјесто има политика руралног развоја.
Паралелно са развојним циљевима, стратегије наглашавају потребу наставка и динамизирања реформи у законодавној области, аграрној политици и институционалном оквиру за развој пољопривреде. Први тест позитивног односа Владе према овим стратешким документима јесте знатно повећање (22%) буџетске подршке за пољопривреду и рибарство у 2007. години.
Прошла година била је година интеграција: завршени су преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ, преговори у оквиру новог спораузума ЦЕФТА-е, настављени преговори о приступању Црне Горе Свјетској трговинској организацији. У свим тим интеграционим процесима насложенија и најосјетљивија питања везана су управо за сектор пољопривреде.
У преговорима о Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ, представници Европске комисије максимално су уважили суштинске развојне интересе црногорске пољопривреде које им је наша страна предочавала у преговорима. Кроз дефинисање листа осјетљивих производа и постепено отварање црногорског тржишта за ЕУ производе и могућност царинске заштите за најосјетљивије производе пружа се могућност даљег јачања домаћих произвођача хране. Истовремено, отварањем ЕУ тржишта за наше производе, кроз укидање царинске заштите и добијање повољних квота за извоз вина (16.000хл), прерађевина од рибе (400 т) и јунетине (800 т), отвара се нова могућност за домаћу пољопривреду.
Такође, ЕУ нас кроз своје програме снажно подржава у јачању институционалних капацитета, подизању стандарда у производњи хране, како бисмо уклонили техничке препреке извозу и били конкурентни на том огромном тржишту од близу 500 милиона становника.
У преговорима о приступању СТО доносе се нови закони и усклађују постојећи чиме се успоставља потпуна примјена међународних стандарда која ће једнако важити за све на црногроском тржишту. Очекујемо финализацију преговора о дефинисању горњих обавезујућих стопа царинске заштите за пољопривредне производе које ће обезбиједити услове за фер конкуренцију.
Важно мјесто за Црну Гору и њену политку отворености има и ЦЕФТА уговор који дефинише односе у нашем региону и слободну трговину на тржишту од 30 милиона, тржишту на којем неки црногорски произвођачи већ остварују запажене резултате. Ми ћемо наставити да се придржавамо свих међународних принципа и обавеза које преузимамо кроз ове преговоре, али ћемо то тражити и од свих осталих потписника овог споразума. Јер ЦЕФТА споразум, поред тога што нуди либерализацију тржишта, елиминише мјере које нарушавају принципе слободног тржишта, као што су извозне субвенције, које су изнова увеле неке потписнице док се мастило на потпису ЦЕФТЕ још није осушило.
Дакле, Црна Гора ће наставити да досљедно примјењује међународна правила у трговини са нашим партнерима, јер смо максимално опредијељени да градимо отворено друштво и економију.
Све наше партнере још једном поздрављам и желим да и даље јачамо принципе слободног тржишта и учвршћујемо међусобно повјерење.
На крају, свим учесницима желим пуно успјеха и XXXИИИ Сајам исхране проглашавам отвореним.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?