- Влада Црне Горе
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Реаговање Министра пољопривреде, шумарства и водоп...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање Министра пољопривреде, шумарства и водопривреде мр Милутина Симовића поводом најава Удружења пекара Црне Горе о повећању цијене основне врсте хљеба
Објављено: 07.06.2008. • 02:14 Аутор: Насловна страна
Изненађен сам најавом Удружења пекара Црне Горе о повећању цијене основне врсте хљеба од 1. јула 2008. године, оправдавајући то поскупљење чињеницом да 30. јуна престаје да важи 0-та стопа ПДВ-а такође и растом цијена горива.
Поштујући трошковни принцип у формирању цијена хљеба, замолио бих Удружење да боље погледају Службени лист Црне Горе бр. 16/2007 у којем се јасно види да 0-та стопа ПДВ на хљеб важи до 31. јула ове године.
Такође бих их подсјетио на чињеницу да је већ сада цијена брашна, као основне сировине, у паду, а очекују се позитивни цјеновни ефекти нове жетве и даљи пад цијена брашна. Поред тога, цијена електричне енергије за пекаре смањена је за 7,5%.
Истовремено бих их замолио да сагледају своје калкулације и са аспекта рандмана - односно количина хљеба која се добија од 100 кг брашна, утрошка помоћних сировина, а нарочито да сагледају своју структуру производње и учешће специјалних врста хљеба и осталих пецива у укупној производњи.
Такође сматрам да је висина рабата од 20% и више на хљеб, као основну намирницу, неоправадана, а одговор на то питање треба свакако да дају и трговци и пекари. Подсјетићу да је уобичајени рабат на хљеб износио од 8-10%.
Поштујући трошковни принцип у формирању цијена хљеба, замолио бих Удружење да боље погледају Службени лист Црне Горе бр. 16/2007 у којем се јасно види да 0-та стопа ПДВ на хљеб важи до 31. јула ове године.
Такође бих их подсјетио на чињеницу да је већ сада цијена брашна, као основне сировине, у паду, а очекују се позитивни цјеновни ефекти нове жетве и даљи пад цијена брашна. Поред тога, цијена електричне енергије за пекаре смањена је за 7,5%.
Истовремено бих их замолио да сагледају своје калкулације и са аспекта рандмана - односно количина хљеба која се добија од 100 кг брашна, утрошка помоћних сировина, а нарочито да сагледају своју структуру производње и учешће специјалних врста хљеба и осталих пецива у укупној производњи.
Такође сматрам да је висина рабата од 20% и више на хљеб, као основну намирницу, неоправадана, а одговор на то питање треба свакако да дају и трговци и пекари. Подсјетићу да је уобичајени рабат на хљеб износио од 8-10%.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?