- Влада Црне Горе
Министарство правде Излагање министра правде Жељка Штурановића на Свје...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Излагање министра правде Жељка Штурановића на Свјетском самиту о транснационалном криминалитету у Монаку
Објављено: 14.10.2004. • 19:11 Аутор: Насловна страна

- Монако, 13 - 15 октобар 2004 -
Жељко Штурановић, министар правде у Влади Републике Црне Горе:
Поштовани предсједавајући,
Уважене даме и господо,
Желим прије свега да вас поздравим у име Владе Републике Црне Горе и да изразим своје задовољство што сам данас у прилици да на овом еминентном скупу изложим у најкраћем пресјек активности које ми у Црној Гори спроводимо на плану ефикасне борбе против трговине људима.
Борба против трговине људима или ропства модерног доба, како је неки називају, као специфичног вида организованог криминала изазов је практично за све земље у свијету, имајући у виду прије свега тежину посљедица овог кривичног дјела у односу на основна људска права и рекао бих данашње цивилизацијске вриједности. И Црна Гора се одлучно сврстала у фронт земаља које се енергично супротстављају овом друштвеном злу тим прије што је свјесна да њен геополитички положај представља интересантно транзитно подручје како за овај тако и за друге видове организованог криминала. Позната је чињеница да криминалитет уопште, а посебно неки његови видови, као што је трговина људима у последњих неколико година добијају нове облике и форме испољавања са изразито негативним утицајем на све поре друштва у цјелини па сходно томе Црна Гора веома интензивно ради на стварању нормативних и институционално организационих рјешења којима на адекватан начин одговора тим појавама. Свјесна чињенице да је борба против трговине људима изузетно тешка чак и за много богатије земље него што је наша, Црна Гора је отпочела да развија и веома интензивну билатералну, регионалну и мултилатералну сарадњу на овом плану имајући у виду да се овом феномену који осим националне несумњиво има и регионалну па чак бих се усудио рећи и глобалну форму испољавања једино на тај начин може адекватно одговорити.
Исто тако Влада Републике Црне Горе перманентно дјелује и на предузимању и спровођењу мјера као што су усвајање европских стандарда у овој области, пружање техничке и друге помоћи надлежним институцијама, јачање сарадње и размјене информација између релеватних институција као и на развоју оперативних механизама у складу са Европском Унијом и размјеном информација у циљу сузбијања ове врсте криминала.
Трговина људима као кривично дјело по први пут се у Црној Гори уводи у кривично законодавство кроз измјене и допуне тадашњег Кривичног закона које су усвојене јула мјесеца 2002 године. Крајем 2003 године Црна Гора је донијела нови Кривични законик којим је извршена својеврсна кодификација кривичног законодавства у Црној Гори и којим је између осталог предвиђено и кривично дјело трговине људима (члан 444), чија је дефиниција у потпуности усклађена са Протоколом из Палерма и покрива све облике ове врсте криминала. Такође, тим Закоником су прописана и кривична дјела трговине дјецом ради усвојења (члан 445), заснивање ропског односа и транспорт лица у ропском односу (члан 446) са запријећеним високим казнама затвора за учиниоца. Наиме, и овдје је као уосталом кроз читав текст Законика посебно третиран приступ према кривичним дјелима извршеним од стране више лица на организован начин прописивањем за та лица знатно строжијих казни као и кажњавање вође криминалне организације без обзира да ли учествује у вршењу конкретног дјела уз могућност одузимања имовине стечене и овом врстом кривичног дјела. Закоником је на прецизан начин обухваћена одговорност поводом свих активности везаних за трговину људима (подстракавање, помагање, покушај) као и одговорност свих лица која учине ово кривично дјело без обзира на њихов друштвени положај и статус.
Црна Гора, је такође донијела и свој Законик о кривичном поступку који према мишљењу домаћих и страних експерата садржи најзначајније измјене у овој области у последњих 50 година. Оно што је посебно значајно за нашу данашњу тему јесте да је тим Закоником предвиђен читав низ нових поступака и механизама у откривању и доказивању свих кривичних дјела извршених на организован начин, па тиме и трговине људима увођењем специјалних истражних метода и средстава, заштите жртава и свједока, посебно у односу на заштиту информација на анонимност свједочења, могућност свједочења преко видео-везе, саслушање свједока под псеудонимом или уз помоћ техничких уређаја итд.
Новим Законом о државном тужиоцу уведен је по први пут у наш правни систем институт Специјалног тужиоца или тужиоца за сузбијање организованог криминала на начин што је предвиђено да се при Врховном државном тужиоцу формира посебно одјељење за борбу против организованог криминала чијим радом руководи Специјални тужилац. Увођење ове институције је од изузетног значаја и за ефикасно сузбијање трговине људима имајући у виду чињеницу да се ово кривично дјело по природи ствари у највећем броју случајева врши од стране више лица на организован начин чиме директно подлијеже надлежностима управо Специјалног тужиоца. Прије неколико мјесеци је и изабран први Специјални тужилац у Црној Гори, који је дакле, почео са радом.
Посебно желим да истакнем да ће Црна Гора сљедеће недјеље добити и Закон о заштити свједока који је од изузетног значаја за ефикасну борбу против овог облика криминала имајући у виду прије свега да он између осталог дјелује и кроз застрашивање и елиминацију жртве односно свједока чијим би се давањем исказа то дјело лакше доказало. Овим законом се у потпуности обезбјеђује заштита свједока ван суда, док је заштита свједока на суду регулисана Закоником о кривичном поступку. Закон је урађен по свим међународним стандардима и његовим доношењем Црна Гора заокружује свеобухватну реформу у кривично-правној области којом је створила адекватан нормативни оквир за ефикасан одговор свим облицима кириминала.
Да Црна Гора борби против трговине људима придаје посебан значај, потврђује и чињеница, да је у Закону о амнестији лица за кривична дјела предвиђена републичким законом, који ће бити усвојен ових дана, предвиђено да се амнестија не односи на починиоце кривичног дјела трговине људима што је наишло на општу подршку јавности.
На практичном плану Црна Гора је у складу са својим међународним обавезама прије неколико година формирала Канцеларију Националног координатора за борбу против трговине људима, изабрала Националног координатора, кадровски екипирала Канцеларију и обезбиједила јој неопходну опрему са амбицијом да та Канцеларија координира све активности и иницијативе на плану ефикасне борбе против трговине људима. Исто тако, држава је у сарадњи са невладиним сектором (Црногорски женски лоби) обезбиједила склониште и прихват жртвама трговине људима чију активност финансира Влада Републике Црне Горе.
Све наведено и многе друге активности су предвиђене једним свеобухватним документом који је Влада донијела новембра мјесеца 2002 године за ефикасну активност у овој области под називом "Стратегија за борбу против трговине људима". Та Стратегија садржи конкретне задатке у овој области, одговорна тијела и појединце за спровођење комплетних мјера и рокове за њихово извршење. Стратегија између осталог садржи обавезу вођења евиденције о броју пресуда и казни за кривична дјела трговине људима, сарадњу са сусједним земљама у истрагама у кривичним гоњењима као и земљама поријекла и одредишта укључујући и екстрадицију одговарајућу заштиту жртвама, информисање и образовање становништва, а нарочито дјеце и рањивих група што укључује и Владину подршку и помоћ напорима невладиних организација и друго. Напомињем, да је у току израда посебне Стратегије за борбу против трговине дјецом, те активности су у завршној фази и одвијају се у тијесној сарадњи са г-ђом Хелгом Конрад. Формиран је посебан тим за имплементацију Стратегије за борбу против трговине људима који има обавезу да о резултатитима те имплементације периодично обавјештава домаћу и међународну јавност.
У протеклом периоду је због подизања свијести цјелокупне јавности одржано низ семинара и округлих столова са темом трговина људима и то како за учеснике у борби против трговине људима (полиција, тужиоци, судови), тако и за ширу јавност. Ови семинари и округли столови били су изузетно посјећени и са том праксом сталне едукације и стручног усавршавања у овој области наставићемо и убудуће.
Даме и господо,
Ми у Црној Гори смо дубоко свјесни чињенице да се криминал уопште па и трговина људима не може побиједити без адекватне подршке јавности. Поред невладиног сектора и цивилног друштва и медији имају кључну улогу у бољем сагледавању и поимању овог негативног друштвеног феномена. У том смислу наша Влада је кроз посебне облике и модалитете проширила сарадњу надлежних државних органа са медијима како би се, заједно са невладиним сектором и цивилним друштвом унаприједила друштвена реакција према свим облицима организованог криминала посебно трговине људима, олакшало њихово откривање и указивало на њихове изузетно штетне посљедице.
На крају желим да подсјетим на Препоруку Савјета Европе која се односи на криминалну политику у Европи у доба транзиције која каже да "ни једно друштво није имуно од криминалитета па главни циљ криминалне политике не може бити његово потпуно искорјењивање него ограничавање на најнижи могући ниво". Искрено, надам се да ће и овај Самит допринијети јачању свијести и ефикаснијој борби против трговине људима и другим облицима организованог криминала, а самим тим и смањењу криминала у циљу поштовања основних људских права и вриједности.
Хвала на пажњи.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?