Закључци и препоруке Конференције о презентовању Студије усаглашености права и праксе Црне Горе са Европском конвенцијом о људским правима и слободама

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ
КОНФЕРЕНЦИЈЕ О ПРЕЗЕНТОВАЊУ СТУДИЈЕ О УСАГЛАШЕНОСТИ ПРАВА И ПРАКСЕ ЦРНЕ ГОРЕ СА ЕВРОПСКОМ КОНВЕНЦИЈОМ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И СЛОБОДАМА

одржане 29. 30. октобар 2004. у Подгорици


1. Конференција је испунила свој циљ и обезбиједила квалитетну презентацију Студије компатибилности црногорског права и праксе са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама, њеним Протоколима и праксом Европским судом за људска права.
Студија компатибилности, у основи, представља коректан документ, даје објективан и избалансиран пресјек стања ове области у Црној Гори и указује на потребу даљег унапређења области људских права. Студија је почетни корак у процесу систематског и организованог праћења и развоја области заштите људских права у Црној Гори.

2. Израдом Студије, њеном презентацијом и идентификовањем даљих активности Црна Гора је, као држава чланица државе чланице СЦГ, испунила обавезу преузету, поред осталих, у процесу укључивања у Савјет Европе и у поступку ратификације Европске конвенције о људскима правима и основним слободама, а која Конвенција, евидентно, представља један од темељних докумената Европе и савремених европских интеграција.

3. Студија, на прегледан, децидан и стручан начин, показује да је црногорски правни систем и пракса, у доброј мјери, усклађен са Конвенцијом, али је, такође, указала својим препорукама и сугестијама на потребу даљег организованог и промишљеног рада свих државних органа у овој области, како би се обезбиједила потпунија компатибилност са стандардима Конвенција и са праксом Европског суда за људска права.
У том смислу, посебно је наглашена потреба што скоријих усвајања Закона о полицији, Закона о Агенцији за националну безбиједност и припрему и доношење закона у области прекршаја и својинских односа.

4. У предстојећој ревизији Устава Црне Горе потребно је посебну пажњу обратити на уређење и дефинисање нових рјешења и института или редефинисање постојећих, у циљу обезбјеђења и заштите људских права и основних слобода. То се, прије свега, односи на питања обезбјеђења новог концепта уставне жалбе или уставне тужбе, уставних гаранција одређених права странаца и другостепености у одговарајућим поступцима.

5. Сви државни органи, у оквиру својих надлежности, дужни су досљедно радити на поштовању препорука и сугестија датих у Студији о компатибилности, имајући у виду, с једне стране, чињеницу да је Конвенција ратификацијом постала дио унутрашњег правног система и, са друге стране, тежину посљедица које могу наступити уколико се то не обезбиједи, а које се односе, прије свега, на нарушавање угледа који Црна Гора и њене институције имају, што представља политички аспект, као и на одређене финансијско-материјалне издатке државе, по основу евентуалних одлука Суда у Стразбуру, што значи финансијски аспект.
Ово се, прије свега, односи на органе извршне и судске власти и то извршне власти, као доминантног носиоца законодавне иницијативе, да у предлозима закона обезбиједи имплементацију међународних стандарда датих у препорукама Студије, а судске власти да ефикаснијим поступањима у предметима максимално испоштује и обезбиједи имплементацију и праксу Црне Горе, сагласно стандардима Конвенције, а прије свега, право на суђење у разумном року.

6. Позивају се надлежни органи државне заједнице СЦГ да, у оквиру послова које врше, без одлагања, предузму мјере и активности ради испуњавања обавеза преузетих у поступку придруживања СЕ, а то се, прије свега, односи на доношење прописа о Агенту државне заједнице којим би се уредила питања његовог избора и прецизно дефинисали послови, у складу са Уставном повељом, с обзриом да су Законом о суду државне заједнице СЦГ, надлежности ове институције значајно проширене у односу на Уставном повељом одређене ингеренције суда државне заједнице СЦГ.

7. Потребно је наставити започети процес едукације судија, тужиоца и адвоката у области остваривања и заштите људских права и слобода, посебно промоције концепта, садржаја и механизама Европске конвенције о људским о правима и основним слободама, њеним Протоколима и праксе Суда у Стразбуру и проширити едукацију и на државне службенике.

Значајну новину у овом сегменту представља измјена Закона о правосудном испиту, у дијелу успостављања новог испитног предмета а то је "Европска конвенција о људским правима и основним слободама". Такав примјер треба да слиједе и други одговарајући прописи.
У овом дијелу носиоци обавеза су, прије свега, Центар за едукацију судија и Управа за кадрове, као новоконституисан орган државне управе који има задатак, између осталог, стручно образовање, едукацију и развој кадрова.

У Подгорици, 30. 10. 2004.


М И Н И С Т А Р Жељко Штурановић

ШЕФ КАНЦЕЛАРИЈЕ Владимир Ристовски