Саопштење Министарства правде

Непосредно након сазнања да се 29.10.2009. године у Заводу за извршење кривичних санкција догодила смрт осуђеника Алена Харовића, који је умро од посљедица тровања хероином, Министарство правде Црне Горе укључило се у расвјетљавање овог догађаја, чији је тешки и тужни епилог губитак једног младог живота.

С тим у вези, министар правде је нарочито инсистирао на спровођену дјелотворне и објективне истраге, у циљу прикупљања који ће свестрано расвијетлити догађај, у чију су истрагу, од самог почетка, били укључени: Управа полиције, Државно тужилаштво, Суд и управа Завода за извршење кривичних санкција, као и Министарство правде кроз контролу законитости и цјелисходности рада ЗИКС-а.

У току истраге прикупљени су релевантни докази, који несумњиво показују: да је уношење дроге извршило лице које је дошло у посјету једном од осуђеника; да је то осуђено лице дрогу дало на уживање другим осуђеницима, са којима је дијелило затворску собу; да је дрога при уношењу у затворски објекат била расута по шупљини шава фармерица, због чега се није могла запазити приликом претреса; као и да уношењу дроге није допринио било који службеник ЗИКС-а.

Међутим, утврђено је да су код затворског третмана преминулог Алена Харовића постојали пропусти службених лица, распоређених у Затвору Подгорица, који је један од организационих елемената ЗИКС-а. Ово због тога што је службеник, који је Харовића примио на издржавање казне, пропустио да региструје чињеницу да је, уз казну затвора, била изречена и мјера обавезног лијечења од наркоманије у установи за извршавање казне, због које преминули Харовић није смио бити смјештен на Полуотворено одјељење затвора и није смио боравити у соби са другим лицима која су склона уживању дрога. Ови пропусти, иако нијесу непосредни узрок трагичног догађаја, ипак са њим стоје у даљој узрочној вези.

Стога је сасвим извјесно да је управа ЗИКС-а оправдано покренула одређене дисциплинске поступке, уз адекватну индивидуализацију одговорности за учињене пропусте.

Министарство правде је у сазнању да је управа ЗИКС-а након трагичног догађаја интензивно радила на прикупљању релевантних чињеница, и да је дала пуни допринос да органи гоњења дођу до доказа који расвјетљавају кривичноправни аспект овог догађаја и покрену кривични поступак против лица која су непосредно допринијела његовом настанку.

У односу на директна питања неких медија, који су у својим текстовима пледирали на постојање одговорности директора ЗИКС-а Милана Радовића, Министарство правде обавјештава јавност да, на основу анализе прикупљених доказа, нема мјеста покретању одговорности директора ЗИКС-а Милана Радовића, јер околности у вези са настанком трагичног догађаја не упућују на то да је директор Радовић било којом радњом или пропустом томе допринио. Оваква оцјена је резултат, не само доказа прикупљених у истрази, већ и стања утврђеног инспекцијском контролом, коју је спровео овлашћени службеник Министарства правде.

Узевши у обзир околности: да је директор Милан Радовић за свега три мјесеца свог мандата предузео бројне активности на консолидацији система безбиједности у ЗИКС-у; да је у септембру и октобру дат отказ деветорици службеника; да настанку трагичног догађаја нијесу непосредно допринијели службеници ЗИКС-а; да је директор ЗИКС-а заједно са другим члановима управе дао пуни допринос свестраном разјашњењу догађаја и да је у оквиру својих овлашћења процесуирао одговорност службеника чији пропусти су у вези са догађајем - говоре да нема мјеста покретању његове одговорности.

Треба нагласити да је у задњих неколико година много рађено на унапрјеђењу затворских капацитета ЗИКС-а, какао када је ријеч о рјешавању питања пренатрпаности, тако и у погледу јачања система безбиједности у овој установи.

Ипак, будући период мора бити посвећен даљем унапрјеђењу затворских услова. Неопхподно је радити на проширењу смјештајних капацитета за лица лишена слободе, подизању нивоа безбједносних мјера кроз набавку додатне опреме, адекватном школовању лица која се примају на рад у Заводу за извршење кривичних санкција и увођењу већег степена контроле лица која улазе у затворске објекте, како би се могућност уношења забрањених предмета, на које нијесу апсолутно имуни ни најсавременије организовани затвори, свела на најмању мјеру.

Министарство правде ће, кроз измјене и допуне Кривичног законика, предложити да се код кривичног дјела промета дрогом предвиде његови квалификовани облици, са високо запријећеном казном радње дистрибуирања дроге у затворским установама, уз увјерење да такве радње и сада заслужују строжије казне приликом доношења судских пресуда.