Саопштење Министарства правде

Поводом бројних медијских извјештаја у којима се опсервира рад државних органа Црне Горе у случају поступања према Соковић Горану и Шекуларац Дејану, као и реаговања Министарства правде Србије истим поводом, Министарство правде Црне Горе издаје сљедеће


С А О П Ш Т Е Н Ј Е


Државно тужилаштво Црне Горе је након лишења слободе црногорских држављана Горана Соковића и Дејана Шекулараца, посредством Министарства правде Црне Горе упутило замолницу Тужилаштву за борбу против организованог криминала Републике Србије, тражећи да му се доставе информације и копије списа предмета којима располаже државнотужилачка организација Србије. То стога, што се имало у виду да су правосудни органи Србије јавно саопштили како су поменута лица обухваћена њиховом истрагом због кривичног дјела неовлашћена производња и стављање у промет опојих дрога, а тиме и да располажу подацима и доказима о постојању основане сумње да су ова лица извршиоци кривичних дјела.

Захтјев за међународну правну помоћ утемељен је на одредбама билатералних уговора закључених између Црне Горе и Републике Србије у мају 2009. године, који су од тада у примјени, а достављање информација, списа и доказа требало је да послужи Државном тужилаштву Црне Горе да одлучи о подизању захтјева за спровођење истраге, који мора бити заснован на доказима о постојању основане сумње да су наведена лица извршила кривично дјело. Таква одлука морала се донијети у року од 48 часова од момента одређивања притвора, како то налажу законски прописи.

У захтјеву за правну помоћ јасно је назначена чињеница да су Соковић и Шекуларац држављани Црне Горе, што представља апсолутну правну сметњу да се одобри њихово изручење Републици Србији. Постојање такве сметње несумњиво је познато правосудним органима обије државе, јер су и устави двије земље и међу њима закључени билатерални уговори увели забрану изручења сопствених држављана, која се примјењује у пракси, не само у процедури пружања правне помоћи између Црне Горе и Србије, већ и са другим државама. Овим поводом, а у осврту на наводе министрице правде Републике Србије Снежане Маловић, како су надлежни црногорски органи на основу потписаних билатералних уговора, а прије свега Уговора о изручењу, били, а и даље су у обавези да поступе по молби правосуђа Србије, што значи да донесу одлуку по том захтјеву и да је образложе, наглашавамо да је захтјев за изручење поменутих лица достављен Вишем суду у Подгорици да одлучи да ли постоје претпоставке за изручење. Посебно подсјећамо да је према члану 8 тог уговора децидно предвиђено да се неће одобрити изручење лица које је држављанин замољене државе.

Ипак, немогућност изручења није сметња да државе дају заједнички допринос обезбјеђивању услова да се према учиниоцима кривичних дјела поведе кривични поступак и примијени кривична санкција у држави његовог држављанства. На том плану, мултилатералне конвенције о пружању међународне правне помоћи, као и билатерални уговори између Црне Горе и Републике Србије, обавезују државе да, поштујући међусобно повјерење, размјењују обавјештења и достављају доказе, документа и списе у вези са кривичним поступком.

Управо, намјера Државног тужилаштва Црне Горе је била да од правосудних органа Републике Србије, које већ води истрагу која мора бити базирана на прикупљеним чињеницама и доказима, добије информације како би могло да донесе закониту одлуку о процесуирању предмета против наведених лица, и тиме обезбиједи услове да се расвијетли одговорност и оних актера који не могу бити изручени другој држави.

Правосуђе Србије је донијело одлуку да замолници може удовољити тек по правоснажном окончању поступка, што подразумијева дужи проток времена, чиме није показан позитиван однос према захтјеву Државног тужилаштва Црне Горе, како су то налагале преузете међународне обавезе и вјерујемо обострани интерес двије државе да учиниоци кривичних дјела не избјегну кривичну одговорност. Одлагање достављања података до правоснажности пресуде говори о томе да се за један дужи временски период не врши конкретна правосудна сарадња , а сасвим је извјесно да она може бити дјелотворна и имати очекиване ефекте само ако је предузета већ у раним фазама кривичне процедуре.

Недостављањем траженог метаријала, на коме се инсистира у одговору правосуђа Србије на замолницу, Државном тужиоцу Црне Горе је било онемогућено да у кратком временском периоду подигне законити акт о покретању поступка, који мора бити заснован на чињеницама и доказима који упућују на постојање основане сумње о извршеном кривичном дјелу, као почетној претпоставци за покретање кривичног поступка, због чега се лица лишена слободе нијесу смјела више задржавати у притвору.

Изражавамо очекивање да будућа правосудна сарадња неће бити оптерећена оваквим појавама и да ће правосудни органи међусобну правну помоћ остваривати уз пуно разумијевање и повјерење, уз поштовање опредјелјенја да је заједнички циљ држава борба против тешких облика криминала. У том смислу изражавамо очекивања и да ће државни органи Србије показати спремност да и у конкретном удовољи захтјевима за сарадњу који долазе од државних органа Црне Горе.