- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Излагање министра заштите животне средине и уређењ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Излагање министра заштите животне средине и уређења простора Бора Вучинића на Округлом столу на тему ''Заштита и валоризација слива ријеке Таре''
Објављено: 17.01.2005. • 18:25 Аутор: Насловна страна
Задовољство ми је да поздравим све учеснике Округлог стола "Заштита и валоризација ријеке Таре", који заједнички организују Министарство заштите животне средине и уређења простора, ЈП "Национални паркови Црне Горе" и Републички завод за заштиту природе. Такође, желим да се захвалим свима, који су у анализирању саме идеје о могућој градњи великог објекта какав је ХЕС "Бук Бијела", приоритетно пришли сагледавању тог питања са аспекта заштите животне средине.
Посебну захвалност дугујем представницима УНЕСЦО-а који присуством раду овог округлог стола, планираним обиласцима терена и контактима са заинтересованим субјектима несумњиво показују колику пажњу поклањају заштити подручја у Црној Гори који чини дио свјетске природне баштине.
Овај округли сто треба да буде још једна у низу корисних расправа о заштити и валоризацији ријеке Таре са посебним акцентом на могућу градњу ХЕС "Бук Бијела". Вјерујем да и овај скуп ће значити допринос бољем разумијевању међу субјектима који ће бити транспарентно инволвирани у процес одлучивања о евентуалној градњи хидроелектране. Када то кажем прије свега мислим на Владу и њене органе, локалне заједнице, стручну јавност, невладине организације и заинтересоване грађане.
Као што је познато, ријека Тара и околно подручје су због својих несумњиво изузетних природних, еколошких, амбијенталних и других вриједности заштићени националним законодавством. Дио канјона ријеке Таре који се налази у оквиру НП "Дурмитор" уврштен је у УНЕСЦО листу Свјетске природне баштине, а читав басен ријеке Таре уврштен је у УНЕСЦО програм "Човјек и био сфера", још 1977. године, управо на данашњи дан, који желим обиљежити одржавањем овог округлог стола.
Да подсјетим, међународна верификација овог подручја је урађена на иницијативу Црне Горе, са жељом да се оплемени свјетска природна баштина изворним богатством нетакнуте раскошне природе.
Но, с друге стране басен ријеке Таре није само еколошки драгуљ већ је то туристички, пољопривредни, водопривредни и енергетски ресурс. Стратешким развојним документима као што су Просторни план Републике и водопривредна основа Црне Горе одређени дио басена Таре планиран је, због изузетно повољних водопривредних и енергетских потенцијала и за изградњу хидроенергетских објеката. Могућност изградње ХЕС "Бук Бијела" дата је кроз оба документа, али та могућност не значи ни градњу ни забрану градње, већ само резервисање тог простора за планиране намјене. Уколико се након свих детаљних сагледавања та рјешења покажу економски и енергетски, а прије свега еколошки одржива онда се стварају потенцијални услови за њихову реализацију.
Више пута сам и раније износио став Министарства заштите животне средине и уређења простора да ХЕС "Бук Бијела" на ријеци Дрини чија би брана била 18 км. низводно од Шћепан поља, а њена акумулација би се протезала 10,5 км. канјоном ријеке Пиве до хидроелектране "Пива" и 15 км. ријеком Таром, не може бити грађена без сагласности Владе Републике Црне Горе.
Ово темељим прије свега на обавезујуће одредбе Закона о заштити околиша Федерације Босне и Херцеговине у који су уграђене обавезе о прекограничном обавјештавању.
Иза нас је вријеме када политичке или било које друге одлуке могу имати доминацију над поштовањем закона и мишљења стручњака.
Црногорско министарство заштите животне средине и уређења простора стоји на становишту да се прво мора урадити еколошки елаборат тј. Студија о процјени утицаја ХЕС "Бук Бијела" на животну средину, сагласно одредбама Закона о животној средини, а затим и техничка контрола у складу са Уредбом о процјени утицаја захвата на животну средину, па тек након тога тражити еколошка сагласност. Упознавање јавности са тим документом сагласно Уредби о процјени утицаја захвата на животну средину мора бити транспарентно уз широку јавну и стручну расправу.
У поступак расправе желимо да се укључе како домаћи, тако и међународни експерти прије свега они које нам препоручи или сугерише УНЕСЦО. Тек на основу тих релевантних експертских мишљења надлежно министарство би донијело одлуку о давању еколошке сагласности.
Било је за очекувати да овако аргументован приступ и заузимање става треба наићи на разумијевање заинтересоване јавности из области животне средине, али за разлику од тога одговор дијела те јавности је био априори одбијање без аргументације и квантификације последица које би биле нанијете животној средини.
И за такве ставове, наравно постоји разумијевање, посебно доживљавајући то као позитивно нарастање грађанске бриге и иницијативности за важна питања заштите животне средине. Оно у чему се нијесмо сложили или боље рећи разумјели, је редослед радњи које у поступку треба предузети да би се испоштовали важећи законски прописи, а прије свих Закон о животној средини и Уредба о процјени утицаја захвата на животну средину.
Такође, као што је већ изнијето у фази јавне и стручне расправе треба од УНЕСЦО-а тражити мишљење јер свакако да експерти које буду ангажовали, исто као и домаћи стручњаци нијесу спремни да износе ставове и доносе закључке без Студије о процјени утицаја односно без евидентирања и квантификовања свих могућих негативних импликација и анализирања предложених мјера за њихово смањење и ублажавање.
Овакав став базиран је на тумачењу параграфа 56 Конвенције о заштити свјетске културне и природне баштине да УНЕСЦО треба обавијестити "свакако прије него што се донесе било која одлука коју би било тешко промијенити, како би квалитет могао да пружи помоћ у тражењу одговарајућих рјешења са циљем да се осигура пуно очување вриједности подручја"
Користим прилику да и пред уваженим представницима УНЕСЦО-а поновим став који је Министарство заштите жиотне средине и уређења простора више пута саопштило јавности, а то је да ми који смо у име Државе Црне Горе најодговорнији за стање животне средине нећемо учинити ни један исхитрен потез у циљу реализације развојних пројеката који би био на штету Еколошке државе Црне Горе и могао угрозити статус њених међународно заштићених природних вриједности.
Да би сазнали да ли је неки пројекат одржив једини стручни и научно доказан начин је да се уради процјена утицаја и њена техничка контрола од чије оцјене зависи да ли ће се добити неопходна еколошка сагласност. Управо да није тако, више директива ЕУ које се баве процјеном утицаја, у заштићеним подручјима би декларативно забраниле односно препоручиле нереализовање оваквих захвата, а што као што знамо није случај.
Ово су дијелом и разлози које је Влада Црне Горе саопштила у мишљењу приликом недавног доношења Декларације о заштити ријеке Таре.
Који су други разлози због којих је Влада мишљења да поднијету Декларацију о заштити ријеке Таре није било потребно усвајати?
Прије свега због тога што већ постоји Декларација о еколошкој држави Црној Гори која у себи интегрише очување, заштиту свих природних а посебно највећих вриједности Црне Горе, да је кроз Устав Црна Гора себе декларисала као Еколошку државу и створила обавезу да надлежни органи прије свих мисле о очувању њених еколошких вриједности у процесу њеног одрживог развоја.
Дакле, дозволите да поновим Влада Црне Горе неће урадити ништа што није у складу са Законом прописаном процедуром и поштовањем стручних ставова и мишљења експерата, а што може на било који начин угрозити Тару и остале наше природне вриједности или учинити да се у наредном периоду доведе у питање њихово брисање са УНЕСЦО листе посебно заштићених добара.
С тога, бити из ових разлога против прихватања понуђене Декларације о заштити ријеке Таре никако не значи бити априори за градњу било каквог објекта који би могао значити њено трајно угрожавање. Понуђена Декларација је имала још један значајан недостатак, а то је да искључује могућност градње односно постојања било каквих објеката у басену ријеке Таре, а то значи и потпуно заустављање свих одрживих развојних пројеката било у циљу њене туристичке валоризације или у неком другом смислу.
Уважени учесници скупа вјерујем да ово моје кратко излагање може допринијети бољем разумијевању између оних који виде енергетске и економске разлоге могуће изградње ХЕС "Бук Бијела" и оних који, без обзира на то да ли и какве ће утицаје имати на животну средину желе сачувати Тару али и остале водотоке у Црној Гори у изворном облику.
Дакле, без демократског и толерантног дијалога тј. рационалног прилаза овом питању анализирано стручно са свих аспеката, али без емотивних набоја нећемо доћи до задовољавајућег рјешења.
И на самом крају желим да вас увјерим да Министарство заштите животне средине и уређења простора и Влада Црне Горе који су у обавези више од других да поштујући Устав, посебно штите оно што су највећи природни потенцијали и еколошке вриједности због којих је Црна Гора проглашена Еколошком државом, неће дозволити реализацију ни једног развојног пројекта без обзира на економске показатеље уколико он није и еколошки одржив и прихватљив за грађане Црне Горе.
Посебну захвалност дугујем представницима УНЕСЦО-а који присуством раду овог округлог стола, планираним обиласцима терена и контактима са заинтересованим субјектима несумњиво показују колику пажњу поклањају заштити подручја у Црној Гори који чини дио свјетске природне баштине.
Овај округли сто треба да буде још једна у низу корисних расправа о заштити и валоризацији ријеке Таре са посебним акцентом на могућу градњу ХЕС "Бук Бијела". Вјерујем да и овај скуп ће значити допринос бољем разумијевању међу субјектима који ће бити транспарентно инволвирани у процес одлучивања о евентуалној градњи хидроелектране. Када то кажем прије свега мислим на Владу и њене органе, локалне заједнице, стручну јавност, невладине организације и заинтересоване грађане.
Као што је познато, ријека Тара и околно подручје су због својих несумњиво изузетних природних, еколошких, амбијенталних и других вриједности заштићени националним законодавством. Дио канјона ријеке Таре који се налази у оквиру НП "Дурмитор" уврштен је у УНЕСЦО листу Свјетске природне баштине, а читав басен ријеке Таре уврштен је у УНЕСЦО програм "Човјек и био сфера", још 1977. године, управо на данашњи дан, који желим обиљежити одржавањем овог округлог стола.
Да подсјетим, међународна верификација овог подручја је урађена на иницијативу Црне Горе, са жељом да се оплемени свјетска природна баштина изворним богатством нетакнуте раскошне природе.
Но, с друге стране басен ријеке Таре није само еколошки драгуљ већ је то туристички, пољопривредни, водопривредни и енергетски ресурс. Стратешким развојним документима као што су Просторни план Републике и водопривредна основа Црне Горе одређени дио басена Таре планиран је, због изузетно повољних водопривредних и енергетских потенцијала и за изградњу хидроенергетских објеката. Могућност изградње ХЕС "Бук Бијела" дата је кроз оба документа, али та могућност не значи ни градњу ни забрану градње, већ само резервисање тог простора за планиране намјене. Уколико се након свих детаљних сагледавања та рјешења покажу економски и енергетски, а прије свега еколошки одржива онда се стварају потенцијални услови за њихову реализацију.
Више пута сам и раније износио став Министарства заштите животне средине и уређења простора да ХЕС "Бук Бијела" на ријеци Дрини чија би брана била 18 км. низводно од Шћепан поља, а њена акумулација би се протезала 10,5 км. канјоном ријеке Пиве до хидроелектране "Пива" и 15 км. ријеком Таром, не може бити грађена без сагласности Владе Републике Црне Горе.
Ово темељим прије свега на обавезујуће одредбе Закона о заштити околиша Федерације Босне и Херцеговине у који су уграђене обавезе о прекограничном обавјештавању.
Иза нас је вријеме када политичке или било које друге одлуке могу имати доминацију над поштовањем закона и мишљења стручњака.
Црногорско министарство заштите животне средине и уређења простора стоји на становишту да се прво мора урадити еколошки елаборат тј. Студија о процјени утицаја ХЕС "Бук Бијела" на животну средину, сагласно одредбама Закона о животној средини, а затим и техничка контрола у складу са Уредбом о процјени утицаја захвата на животну средину, па тек након тога тражити еколошка сагласност. Упознавање јавности са тим документом сагласно Уредби о процјени утицаја захвата на животну средину мора бити транспарентно уз широку јавну и стручну расправу.
У поступак расправе желимо да се укључе како домаћи, тако и међународни експерти прије свега они које нам препоручи или сугерише УНЕСЦО. Тек на основу тих релевантних експертских мишљења надлежно министарство би донијело одлуку о давању еколошке сагласности.
Било је за очекувати да овако аргументован приступ и заузимање става треба наићи на разумијевање заинтересоване јавности из области животне средине, али за разлику од тога одговор дијела те јавности је био априори одбијање без аргументације и квантификације последица које би биле нанијете животној средини.
И за такве ставове, наравно постоји разумијевање, посебно доживљавајући то као позитивно нарастање грађанске бриге и иницијативности за важна питања заштите животне средине. Оно у чему се нијесмо сложили или боље рећи разумјели, је редослед радњи које у поступку треба предузети да би се испоштовали важећи законски прописи, а прије свих Закон о животној средини и Уредба о процјени утицаја захвата на животну средину.
Такође, као што је већ изнијето у фази јавне и стручне расправе треба од УНЕСЦО-а тражити мишљење јер свакако да експерти које буду ангажовали, исто као и домаћи стручњаци нијесу спремни да износе ставове и доносе закључке без Студије о процјени утицаја односно без евидентирања и квантификовања свих могућих негативних импликација и анализирања предложених мјера за њихово смањење и ублажавање.
Овакав став базиран је на тумачењу параграфа 56 Конвенције о заштити свјетске културне и природне баштине да УНЕСЦО треба обавијестити "свакако прије него што се донесе било која одлука коју би било тешко промијенити, како би квалитет могао да пружи помоћ у тражењу одговарајућих рјешења са циљем да се осигура пуно очување вриједности подручја"
Користим прилику да и пред уваженим представницима УНЕСЦО-а поновим став који је Министарство заштите жиотне средине и уређења простора више пута саопштило јавности, а то је да ми који смо у име Државе Црне Горе најодговорнији за стање животне средине нећемо учинити ни један исхитрен потез у циљу реализације развојних пројеката који би био на штету Еколошке државе Црне Горе и могао угрозити статус њених међународно заштићених природних вриједности.
Да би сазнали да ли је неки пројекат одржив једини стручни и научно доказан начин је да се уради процјена утицаја и њена техничка контрола од чије оцјене зависи да ли ће се добити неопходна еколошка сагласност. Управо да није тако, више директива ЕУ које се баве процјеном утицаја, у заштићеним подручјима би декларативно забраниле односно препоручиле нереализовање оваквих захвата, а што као што знамо није случај.
Ово су дијелом и разлози које је Влада Црне Горе саопштила у мишљењу приликом недавног доношења Декларације о заштити ријеке Таре.
Који су други разлози због којих је Влада мишљења да поднијету Декларацију о заштити ријеке Таре није било потребно усвајати?
Прије свега због тога што већ постоји Декларација о еколошкој држави Црној Гори која у себи интегрише очување, заштиту свих природних а посебно највећих вриједности Црне Горе, да је кроз Устав Црна Гора себе декларисала као Еколошку државу и створила обавезу да надлежни органи прије свих мисле о очувању њених еколошких вриједности у процесу њеног одрживог развоја.
Дакле, дозволите да поновим Влада Црне Горе неће урадити ништа што није у складу са Законом прописаном процедуром и поштовањем стручних ставова и мишљења експерата, а што може на било који начин угрозити Тару и остале наше природне вриједности или учинити да се у наредном периоду доведе у питање њихово брисање са УНЕСЦО листе посебно заштићених добара.
С тога, бити из ових разлога против прихватања понуђене Декларације о заштити ријеке Таре никако не значи бити априори за градњу било каквог објекта који би могао значити њено трајно угрожавање. Понуђена Декларација је имала још један значајан недостатак, а то је да искључује могућност градње односно постојања било каквих објеката у басену ријеке Таре, а то значи и потпуно заустављање свих одрживих развојних пројеката било у циљу њене туристичке валоризације или у неком другом смислу.
Уважени учесници скупа вјерујем да ово моје кратко излагање може допринијети бољем разумијевању између оних који виде енергетске и економске разлоге могуће изградње ХЕС "Бук Бијела" и оних који, без обзира на то да ли и какве ће утицаје имати на животну средину желе сачувати Тару али и остале водотоке у Црној Гори у изворном облику.
Дакле, без демократског и толерантног дијалога тј. рационалног прилаза овом питању анализирано стручно са свих аспеката, али без емотивних набоја нећемо доћи до задовољавајућег рјешења.
И на самом крају желим да вас увјерим да Министарство заштите животне средине и уређења простора и Влада Црне Горе који су у обавези више од других да поштујући Устав, посебно штите оно што су највећи природни потенцијали и еколошке вриједности због којих је Црна Гора проглашена Еколошком државом, неће дозволити реализацију ни једног развојног пројекта без обзира на економске показатеље уколико он није и еколошки одржив и прихватљив за грађане Црне Горе.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?