Извјештај Међународне мисије о посјети Националном парку Дурмитор и басену ријеке Таре - Србија и Црна Гора, и о посјети Босни и Херцеговини

ИЗВЈЕШТАЈ МЕЂУНАРОДНЕ МИСИЈЕ О ПОСЈЕТИ НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ ДУРМИТОР И БАСЕНУ РИЈЕКЕ ТАРЕ - СРБИЈА И ЦРНА ГОРА, И О ПОСЈЕТИ БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

РИЈЕЧИ ЗАХВАЛНОСТИ

Чланови мисије се искрено захваљују властима Србије и Црне Горе, као и властима Републике Српске и Босне и Херцеговине, на подршци, доступности и помоћи коју су прижили мисији.

Посебну захвалност мисија упућује министру заштите животне средине и уређења простора (МЖСУП) Републике Црне Горе, господину Бору Вучинићу, затим директору Националног парка Дурмитор, господину Тому Пајовићу, који је члановима мисије пружио помоћ у прикупљању релевантних чињеница, Директору Завода за заштиту природе Републике Црне Горе, господину Златку Булићу, као и Виктору Суботићу, који је као контак особа пратио мисију током цијелог њеног рада.

Такође желимо да се захвалимо на великом интересовању које су различити актери показали за локацију Свјетске баштине и УНЕСЦО-ов Резерват биосфере, пружајући нам вриједне информације о ситуацији кроз дуготрајне састанке и презентације. Изузетно смо захвални за подршку коју су нам пружили УНДП Регионална канцеларија за координацију и посебно господин Гаррет Танкосић Келлy, Шеф канцеларије, и госпођица Александра Шегец, Асистент за информације и резидентску координацију, особље УНЕСЦО-ове канцеларије из Сарајева, господин Синиша Сесум, као и господа Јован Ћирилов, Предсједник УНЕСЦО-ове Националне комисије за Србију и Црну Гору и професор Божидар Ћурчић, Предсједавајући МАБ комитета за Србију и Црну Гору.

САЖЕТАК И КЉУЧНЕ ПРЕПОРУКЕ

Заједничка мисија УНЕСЦО-а и ИУЦН-а посјетила је Србију и Црну Гору и Босну и Херцеговину у периоду од 16. до 21. јануара 2005. Мисија је предузета на захтјев Генералног директора УНЕСЦО-а и на позив националних власти обје државе. Програм, састав тима који је спровео мисију и Пројектни задатак мисије дати су као прилози овог извјештаја.

Мисија је успјешно завршила техничку оцјену ситуације на основу посјете локацији и опширне документације и састанака са релевантним заинтересованим актерима. Мисија подноси овај детаљни извјештај Генералном Директору УНЕСЦО-а, Комитету Свјетске баштине и МАБ савјетодавном комитету. У поглављу 4 овог извјештаја садржане су детаљне препоруке, а кључне препоруке су:

Национални парк Дурмитор

Мисија је закључила да би предложени пројекат хидроелектране Бук Бијела представљао потенцијалну опасност по локацију Свјетске баштине у Националном парку Дурмитор (Оперативне смјернице за имплементацију Конвенције о Свјетској баштини, јул 2002. године, параграф 83 (ии) б), будући да би њиме биле угрожене вриједности и интегритет због којих је локација уписана на Листу Свјетске баштине 1980. године.

Мисија подсјећа да је Комитет Свјетске баштине већ 1985. године разматрао претходне пројекте хидроелектрана чија је изградња била планирана на истој локацији у контексту стављања локације на Листу угрожених мјеста Свјетске баштине.
Мисија је надаље регистровала одређени број других питања везаних за конзервацију земљишта, која су садржана у поглављу 3.4 овог извјештаја.

Басен ријеке Таре као Резерват биосфере
Мисија је регистровала да би сјеверни (низводни) дио басена ријеке Таре као Резервата биосфере био потпољен предложеним пројектом хидроелекратне Бук Бијела (ПХББ) и дала низ препорука везаних за саму локацију у контексту регионалног развоја. У суштини, главни потенцијал Резервата биосфере у смислу измирења захтјева заштите (концентрисане углавном у зонама строге заштите) са захтјевима локалног развоја (у заштитним и прелазним зонама) није на прави начин размотрен у овом случају; велики био-регионални оквир који је створен проширењем Резервата биосфере није праћен одговорајућим координираним јединицама за управљање подручјем нити јединственим интегралним планирањем коришћења ресурса.

Остале препоруке

Мисија је регистровала да предложени пројекат ХББ треба да буде оцијењен у прекограничном контексту, од стране држава чланица УНЕСЦО-а, Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе. Мисија је посебно нагласлила да су обје државе Чланице Конвенције о Свјетској Баштини, и да се члан 6.3 Конвенције посебно односи на овај конкретни случај: Свака држава Чланица ове Конвенције обавезује се да неће предузимати било какве намјерне активности које би директно или индиректно могле да оштете културну и природну баштину лоцирану на теритироји друге државе Чланице ове Конвенције. Уз то, у овом случају важе и други међународни уговори, укључујући и Конвенцију о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу ријеке Дунав (ДРПЦ енглеска скраћеница од: Данубе Ривер Протецтион Цонвентион или Конвенција о заштити Дунава).

1.ПОЗАДИНА МИСИЈЕ

Локација Национланог парка Дурмитор уписана је на УНЕСЦО-ову Листу Свјетске баштине 1980. године на основу природног критерија Н (ии), (иии) и (ив). Комитет Свјетске баштине је већ једном (1985. године) разматрао опасност коју пројекат хидроелектране представља по саму локације:

Територије природе идентификоване за могуће укључивање на Листу угрожених локација Свјетске баштине, Национални парк Дурмитор, Југославија: ова локација је била угрожена изградњом бране на ријеци Тари; међутим, због притиска јавности како из саме Југославије тако и извана, овај предлог је одбачен. Комитет је нотирао своје задовољство чињеницом да је ова опасност сада отклоњена, и честитао југословенским властима на најбољем могућем коришћењу Конвенције како би се потпомогли напори да се заштити ова територија.

Послије даљих разматрања овог и других питања, Комитет је 1992. године затражио мисију која би оцјенила ситуацију. Мисија је спроведена 1996. године, а њен извјештај је презентиран на двадесетој сједници Комитета Свјетске баштине децембра 1996. године. Комитет је прихватио препоруке мисије, а земља Чланица је само дјелимично спровела тражене пропратне мјере.

Током састанка одржаног 19. децембра 2004. године у сједишту УНЕСЦО-а, Генерални Директор УНЕСЦО-а и Предсједник Србје и Црне Горе господин С. Маровић разговарали су о предложеној изградњи бране која би била направљена на територији Босне и Херцеговине и која би могла утицати на локацију Свјетске баштине у Националном парку Дурмитор и на басен ријеке Таре као Резерват биосфере. Генрални директор се сложио са захтјевом да се пошаље експертска мисија која би оцијенила ситуацију. Надаље, на састанку одржаном 10. децембра 2004. године у Тирани, Албанија, Предсједник Босне и Херцеговине господин Б. Паравац и Генерални Директор УНЕСЦО-а такође су разговарали о ХББ пројекту и сложили се да предложена мисија за Србију и Црну Гору такође треба да се сретне и са релевантним властима и организацијама у Босни и Херцеговини.

Званичним писмом од 16. децембра 2004. године, држава Чланица Србија и Црна Гора је и формално позвала међународну експертску мисију.

2.НАЦИОНАЛНА ПОЛИТИКА ЗА ЗАШТИТУ И УПРАВЉАЊЕ ТЕРИТОРИЈОМ СВЈЕТСКЕ БАШТИНЕ И РЕЗЕРВАТОМ БИОСФЕРЕ

Област Дурмитора је правно заштићена као национални парк од 1952. године. Поред тога, канјон ријеке Таре је 1967 проглашен резерватом и спомеником природе (Рјешење 1/12/1977, Републички Завод за заштиту природе). Ово је представљало правни основ за оба УНЕСЦО-ове проглашења: Резерват биосфере 1977, и номинација и упис локације на Листу Свјетске баштине 1980. године.

У Уставу Републике Црне Горе (чл.1) ''Црна Гора је демократска, социјална и еколошка држава, што значи да се посвећује висок приоритет природним вриједностима. У односу на ову претпоставку, успостављен је систем заштићених подручја који укључује 4 национална парка: Скадарско језеро, Биоградска гора, Дурмитор и Ловћен. Такође, Просторним планом подручја посебне намјене за Национални парк ''Дурмитор'' предвиђено је проширење Националног парка ''Дурмитор''.

Такође, треба узети у обзир да се читав басен ријеке Таре налази у оквиру Дунавског сливног подручја. СЦГ и БиХ имају обавезу да упућују извјештаје о развоју и било каквим промјенама које се дешавају у региону Дунавског слива. Такође, треба да се формира и Комисија за басен ријеке Саве. Без обзира на ове међународне обавезе чланови Мисије нису упознати да је било шта рађено у оквиру Дунавске конвенције по питању ријеке Таре.

3. ИДЕНТИФИКАЦИЈА И ПРОЦЈЕНА ПРОБЛЕМА

3.1 Предлог пројекта Хидроелектрана Бук-Бијела

Мисија је информисана о пројекту Хидроелектрана Бук-Бијела из различитих извора и са различитих састанака гдје је присуствовао велики број различитих учесника, укључујићи дискусију са округлог стола ''Заштита и валоризација ријеке Таре'' које је организовало Министартсво заштите животне средине и уредјења простора Републике Црне Горе, ЈП ''Национални паркови Црне Горе'' и Завод за заштиту природе, 17 јануара 2005.год.

Мисија је била у могућности да изврши ревизију на Студију процјене ''Хидроелектрана Бук Бијела и Србиње''-Анализа процјене утицаја Хидроелектране (Београд, март 2000).

Мисија је примјетила да историја овог пројекта почиње од 1957.год. са предлогом пројекта који је урадио ''Енерго пројект'' из Београда. Упркос преопознавању Таре као резервата биосфере (1977) и Националног парка ''Дурмитор'' као Свјетске баштине (1980) и одлуке Комитета за свјетску баштину (1985 и наредна сједница), активности су даље настављене у 1988.год. са Електропривредним компанијама из Црне Горе и Босне за изградњу Бук Бијела. Затим је услиједила пауза од 1990 до 1998год.У 1998.год.потписан је Меморандум црногорских власти са њиховим партнерима и 1999.год. финансијска студија је била комплетна. Од 2000.год. до 2002.год. водјене су дискусије за расписивање тендера и процес је завршен 30.априла 2004.год. у двије фазе (20.децембра 2002.год. до 17 марта 2003 год. и 17. марта 2003.год. до 30.априла 2004.). Тада су достављене три понуде, али ниједна одлука није донесена. Министар привреде Републике Црне Горе обезбиједио је мисији копију Споразума о сарадњи измедју Републике Српске и Републике Црне Горе о изградњи и коришћењу заједничког хидроенергетског ситема Бук Бијела (Бук Бијела и Србиње), који је потписан од стране Републике Српске и усвојен од стране Републике Црне Горе, али не и потписан. Медјутим, недовршени процес ратификације обје стране (ратификација од стране Прарламената РЦГ и БИХ), значи да овај Споразум нема легални статус.

Мисија је информисана да на основу горе поменутог Споразума, Црна Гора и Република Српска би требало да подијеле електричну енергију на 26% и 74% од укупне производње енергије. Према томе, Црна Гора би била у обавези, да не преусмјерава воде из Таре у Морачу.
Медјутим, мисија је констатовала да око 80% од сливног подручја и плављеног подручја налази се на територији Црне Горе и само 20% у Босни и Херцеговини.

Мисија је већ информисана да Влада Републике Црне Горе је позвала Републику Српску као партнера да формирају заједничку комисију (која укључује по 10 представника из сваке земље) да изврше ревизију Студије процјене утицаја на животну средину (ЕС, верзија из 2000.год.). Састављена од независних експерата, владиних тијела и представника невладиног сектора (један из Црне Горе и један из Републике Српске), ова Комисија ће дати извјештај о њиховим крајњим проналазцима и препорукама до фебруара 2005.год.

Паралелено са овим институционалним развојем, активној кампањи НВО сектора и подршци јавности (локално становништво обје стране и као и страна лица) прикупљено је преко 10.000 потписа да би се подржала ''Декларација о Тари'' и презентовала црногорским властима; декларација је разматрана и усвојена у Парламенту Црне Горе 14. децембра 2004.год. У додатку, Национални Комитет МАБ-а припремио је Декларацију о питањима ријеке Таре'', која је усвојена од стране УНЕСЦО РОСТЕ 9. новембра 2004.год. Као што је већ напоменуто од стране различитих НВО-а које смо упознали током мисије, ова кампања се и даље наставља, обзиром да немају јасног одговора Владе РЦГ, у смислу да ли ће бити дата дозвола за градњу бране, са посљедицом поплава ријека Пиве и Таре.

С тим у вези, Министар заштите животне средине и уредјења простора Црне Горе изјавио је на Округлом столу на Жабљаку, ''да се неће предузети било какви кораци који би угрозили друштвене услове и услове у животној средини у региону, прије него све студије не буду завршене и од јавности консултоване, укључујући и УНЕСЦО-ов став.

У складу са процјеном Хидроелекртране Бук Бијела, мисија се позвала на Директиву 97/11/ЕЦ о процјени утицаја на животну средину јавних и приватних пројеката и ЕУ Директиву која регулише учешће јавности у припремању нацрта програма и планова (ЕЦ 85/337/ЕЕЦ) о заштити животне средине; додатне препоруке из Архуске конвенције (1998) иако још ни Србија и Црна Гора и БИХ нису њене потписнице.

Осим тога, нови легални оквир за Процјену утицаја и расписивање тендера је у процедури усвајања у БИХ, у циљу хармонизације процедуре са медјународним стандардима, и наро~ито је урадјен протокол за област ријеке Саве и заједни~ке активности.
Еколошка студија о процјени утицаја на животну средину у форми у којој је званично представљена Мисији, не може бити прихваћен као одговарајућа, ни као Процјена утицаја на животну средину, ни као Студија о процјени утицаја на животну средину. Мисија је нагласила да се стиче утисак да је елаборат копија претходних процјена које су се радиле за раније пројекте изградње хидроелектарана (из 1970 и 1980.година); сви ови претходни пројекти, на истој локацији, били су стопирани усљед снажних протеста јавности и осталих околности. У Студији се понављају грешке из претходних елебората о процјени утицаја на животну средину, што показује недостатак научне подлоге. Као што је истакао предсједавајући Националног Комитета МАБ-а, на Округлом столу који је одржан на Жабљаку, чак и термин басен ријеке Таре није прецизиран и преклапа се са ''планином Таром'' и Националним парком ''Тара''. Према томе, било какав утицај на флору и фауну који је поменут у овом дијелу студије не односи се на подручје које је предвиђено да буде потопљено усљед изградње ХЕ ''Бук-Бијела''.

Подаци који се односе на дужину ријеке Таре и подручја које треба да буде потопљено, такође варирају и крећу се од 12-18 км канјона ( од локације бране) и да постоји бојазан да су ове неподударности веће. Приликом прегледа мапа, Мисија је примијетила да би подручје ријеке Таре као споменика природе било потопљено, обзиром да се налази близу сјевероисточне границе Националног парка ''Дурмитор''. Надаље, дио басена ријеке Таре као резервата биосфере (који се поклапа са граничним дијелом) до мјеста гдје се граничи са ријеком Пивом, јужно, би био поплављен.

Мисија је примијетила да је, кроз усвајање различитих правних аката, Република Црна Гора заштитила читав канјон ријеке Таре све до спајања са ријеком Пивом; примијећено је, да је долина Пиве, такође, природни резерват, у оквиру кога се налази неколико културних споменика. Надаље, сливно подручје на коме је предвиђена изградња ХЕ ''Бук-Бијела'' , простире се на читаву област која представља Свјетску баштину и резерват биосфере. Упркос овим чињеницама, Република Црна Гора је, у свом постојећем Просторном плану (који је усвојен 1997.године) назначила могућност изградње електране на ријеци Тари и заједничке ХЕ '' Бук-Бијела''. Ово указује, да би у складу са Просторним планом, могла бити дозвољена изградња неколико хидроенергетских постројења.

Прије разматрања изградње било какве бране, власти Црне Горе и Босне и Херцеговине би требало да узму у обзир извјештај Свјетске комисије о бранама (из новембра 2000.године) и ИУЦН Стратегију о бранама, и да пажљиво размотре било какав утицај на биодиверзитет и животе локалног становништва, и коначно да узму у обзир претходна искуства (као што је случај Плужина), како би се, убудуће, слични проблеми спријечили.

Основна питања и бриге која су покренута од стране различитих учесника након процјене пројекта и његових могућих утицаја, укратко су наведена доље;


а) Утицаји на животну средину

Утицај изградње ХЕ ''Бук-Бијела'' директно се односи на геолошке, хидролошке, климатске вриједности и на флору и фауну потенцијално угроженог подручја. У Еколошкој студији се наводи да би нарушавање природних предјела било минимално (страна 77), да су пољопривредне површине и шуме овог подручја ниског квалитата и да постојећа флора и фауна не би биле угрожене влажношћу, ниским интензитетом магле, као и да би оштећења настала усљед акумулације, била сведена на минимум предузимањем анти-ерозивних радова. Мисија је информисана о постојању различитих студија, које су показале могућност климатских промјена за око 2,5 степена, угроженост ендемских врста канјона Таре и нестанак главних карактеристика дивље ријеке са малим водопадима и импресивним погледом ( са дубином од 1300 м, сматра се да је ово један од најдубљих канјона у свијету). Брана Бук-Бијела ће пресјећи природни водени ток и миграторне путеве аутохтоних рибљих врста ријеке Таре. У том смислу, у Еколошкој студији се предлаже да се пастрмке чувају у специјалним воденим резерватима у циљу спречавања њиховог истребљења. Мисији су показани специјални рибњаци у којима се врши вјештачка репродукција ендемских врста како би се касније пренијеле у водени резервоар који се налази иза бране.

Мисија је испитала ове чињенице, које се заснивају на искуствима везаним за брану Пива, гдје је риболов био забрањен због високих осцилација ( планираних 5м, у стварности је било 80м, а у екстремним случајевима чак и 100м, према изјавама локалних власти). С друге стране, ријечно корито низводно од бране Пива је често потпуно суво и рибља популација не може да преживи, нема ни других облика биолошких активности.

Мисија жали због губитка људских живота, као и истребљења животињских врста у Републици Српској усљед високих осцилација и прекида у воденим токовима, са муњевитим поплавама за вријеме максималне производње струје.

За вријеме дискусије која је вођена у оквиру Округлог стола, одржаног на Жабљаку, постављена су питања која се тичу функционисања бране, посебно, очекиване годишње производње од 1350 МW-а што је у супротности са капацитетом резервоара који се налази иза постојеће бране Пива у Црној Гори, и што је изузетно ниско упркос нормалним количинама падавина у протеклих неколико година. Узимајући у обзир ово, мало је вјероватно да нова брана може радити са више од 50% свог пуног капацитета, слично као брана Пива. Мисија није упозната са детаљном студијом одрживости, финансијским анализама, анализама трошкова и расподјелом финансијских средстава за изградњу ауто-пута, села и осталих инфраструктурних објеката. Ипак, Мисија је званично информисана да су на дијелу који се граничи са предвиђеном локацијом изградње бране ''Бук-Бијела'' у Републици Српској , конструкцијски радови на измијештању трасе пута Сарајево-Подгорица већ почели.

б)Социо-економски утицаји

Канјон Таре је један од највећих извора прихода, посебно за сиромашније општине као што су Жабљак и Плужине (Република Црна Гора) и општина Фоча (Босна и Херцеговина). Канјон представља атракцију за многе стране и домаће посјетиоце, затим рафтинг и остале активности на води, планинарење (које организују локални тур-оператори који имају приход кроз релативно високе таксе од 20-55 еура по особи у оквиру Националног Парка. Ове активности су у складу са циљевима управљања Парком. Годишњи приход од туризма представља главни извор прихода за читав регион, из кога произилазе и остали (као нпр. смјештај, ресторани и остале услуге) Све ове активности биле би озбиљно угрожене поплавама и промјеном воденог тока, што би спријечило овакав вид авантуристичког туризма.

Мисија је била заинтересована за проблеме са којима се сусријеће Општина Фоча, обзиром да је локално становништво потенцијално угроженог подручја већ једном расељено 1970.године, и никакве активности нису биле дозвољене на овом подручју, јер је земљиште експроприсано и пољопривредне површине су подлегле правилима о сукцесији. Никакве развојне активности не могу бити планиране, укључујући инфраструктуру, као и оне које се односе на главни ауто-пут између Сарајева и Подгорице, који је озбиљно снижен. Људи зову овај период ''30 година агоније''.

ц) Дугорочни економски развој

Иако се у Еколошкој студији о процјени утицаја на животну средину истиче да ће изградња бране и радови на пројектима ХЕ ''Бук-Бијела'' и ''Србиње'', допринијети отварању нових радних мјеста, ови радови би могли бити спроведени од стране ограниченог броја људи обзиром на постојање високе механизације и аутоматског управљања и контроле опреме. Стога се не очекују позитивни ефекти којима би се надокнадио губитак радних мјеста у области туризма, пољопривреде и шумарства.

д) Пријетња вриједностима и интегритету подручја Свјетске баштине и значај за УНЕСЦО-ов
резерват биосфере

Национални парк Дурмитор је уписан у складу са природним критеријумом посебно због његових геоморфолошких и геолошких процеса, његове сценске љепоте и биодиверзитета. Било каква промјена у читавом систему ријеке Таре утицала би на подручја која се налазе узводно од предложене локације за изградњу бране ''Бук-Бијела'' и утицала би на природне вриједности због којих је ово подручје и уписано на листу Свјетске баштине. Ријека Тара представља кључни елемент због кога је њен канјон проглашен најдубљим у Европи, као један од најљепших и најспектакуларнијих на свијету. Он илуструје геолошку еволуцију и текући геоморфолошки процес. Поред канјона Таре налазе се густи четинари у којима су скривене различите ендемске врсте флоре и фауне.

Даље, имајући у виду интегритет подручја Свјетске баштине (параграф 44.б Оперативних смјерница), поплава би утицала на доњи ток ријеке Таре, који, са горњим током представља интегрални дио Свјетске баштине. Услови који се односе на интегритет (параграф 44. б) такође се, односе на ''оближња сливна и низводна подручја који су повезани као цјелина у циљу очувања естетских квалитета подручја''.

У погледу граница, услови интегритета су јасно наведени (параграф 44.б) тако да подручја ''треба да обухвате и области које се налазе у близини мјеста која посједују истакнуте универзалне вриједности'' У том смислу, Мисија је препоручила да би проширење на постојећа подручја требало да буде предвиђено.

Према предлогу садржаном у Просторном плану за подручје регије Националног парка ''Дурмитор'', проширење Националног парка је већ препоручено. У том циљу, мисија је препоручила јачање сарадње са Босном и Херцеговином у циљу рјешавања бројних питања, укључујући и координацију активности са обје стране канјона Таре, заједничке активности на заштити басена ријеке Таре, које су постале прекограничне у доњем току ријеке Таре; сарадња у циљу могућег будућег проширења Свјетске баштине на Национални парк ''Сутјеска'' (БИХ) и Национални парк ''Биоградска гора'' у циљу стварања прекограничног заштићеног УНЕСЦО подручја;иницијативе које се односе на проширење Националног парка ''Сутјеска'' до границе са резерватом биосфере, су промовисане од стране државних органа Републике Српске до ријеке Таре, и заштита планинског вијенца уз ријеку Тару, формирајући широко прекогранично заштићено подручје са централном зоном коју чине два Национална парка и контактном зоном заштићеног подручја УНЕСЦО-а.

е) Утицаји на културну баштину и измијештање становништва

Плављење дијела ријеке Таре (на подручју Општине Плужине), утицало би на постојећа насеља, објекте културне баштине, локалне традиције које се односе на природну баштину и пољопривреду. У Еколошкој студији се помиње 14 мањих насеља и 120 домаћинстава, која броје 550 лица, који би били измјештени, као и 15 домаћинстава са имањима која би била директно погођена. Мисија је примијетила да су нека измијештања становништва већ била спроведена прије 30 година, у Општини Фоча, те да су стога бројеви наведени у Еколошкој студији нетачни. Такође, локална инфраструктура, укључујући путеве, била би потопљена.

У вези са културном баштином, црква Шћепаница, два гробља и насеље које је остало у Шћепан Пољу били би потопљени. Надаље, измијештање становништва било би погубно имајући у виду културни идентитет и традицију људи који би били измијештени.

Чланови Мисије су се срели са локалним становништвом и градоначелницима Општина које би биле потенцијално угожене, који су изразили мишљење да би ово представљало ''жртвовање важније вриједности у корист мање''. Ова питања су разматрана у свијетлу искустава са претходним поплавама долине Пиве, западног дијела Националног парка ''Дурмитор'', гдје је стари град Плужине потопљен 1974. године, и гдје би дугогодишњи негативни утицаји могли сада бити детаљно процијењени.

Мисија је закључила да садашња Еколошка студија није складу са неким основним захтјевима, посебно у смислу разматрања могућих алтернатива пројеката, одговарајуће процјене читавог низа утицаја (еколошких, економских, социо-културних), већег укључивања јавности у процес доношења одлука. У случају да Владе Републике Српске и Црне Горе намјеравају да израде адекватну Студију о процјени утицаја на жиовтну средину (ЕИА), она би требало да буде израђена у складу са прихваћеним међународним стандардима и научним процедурама, узимајући у обзир и ЕУ Директиве којима се регулише израда Студија о процјени утицаја на животну средину (ЕИА), посебно изградњу великих хидроелектрана (са акумулацијом од преко 10мил. М3 ) у прекограничом контексту. Сви правни аспекти требало би да буду у складу са постојећим националним законодавствима у земљама, као и са релевантним међународним споразумима.

ф) Спремност у случају ризика

Мисија је примијетила да је ситуација озбиљна у доњем току ријеке Пиве који се налази иза бране ХЕ ''Пива''. Основни проблем представља варирање нивоа воде. Рибља популација не може да преживи у случајевима великог варирања нивоа воде у кратким временским интервалима (4 сата) и у сувим ријечним коритима, што изазива тоталну деградацију било каквих живих врста у овом дијелу ријеке Пиве. Изненадни водени ток, такође, представља сталну пријетњу за људе и сточни фонд, са константним губитцима живота. Требало би предузети хитне мјере на рјешавању ових питања, укључујући и израду планова у случају ризика и лекције научене из претходних искустава прије започињања било каквих пројеката који се односе на изградњу брана.

г) Просторни план за национални парк ''Дурмитор'' и његова веза са пројектом хидроелектраном
У складу са Просторним планом Републике Црне Горе (који је донешен 1984.год.) ријека Тара је размотрена као дио заштићеног природног подручја. Специфичне препоруке на њен медјународни режим заштите су дате као сљедеће: Басен ријеке Таре је укључен у Свјетску мрежу резервата биосфере, УНЕСЦО-ов Програм ''Човјек и биосфера'' од 1977.год. и Национални парк ''Дурмитор'' (са дијелом канјона ријеке Таре) је уписан на Листу свјетске баштине од 1980.год. Медјутим, упркос горе наведеном, Просторни план Републике Црне Горе укључује и могућност градње хидроелектране на средину ријеке Таре и изричити помиње заједничку електрану Бук-Бијела. У складу са овим, Просторни план за национални парк ''Дурмитор'' (Сл. Лист РЦГ 20/97), разматра да Просторни план РЦГ је применљив за читаво подручје (Дио И, 7.4-електроенергетска инфраструктура); ово се може интерпретирати као дозвола за планирање и изградњу хидроелектране у региону националног парка ''Дурмитор''. Просторни план националног парка ''Дурмитор '' је правно обавезујући документ за управљање заштићеним подручјима.

3.2 Учешће јавности и питања која се односе на управљања

У процесу доношења одлука која се тичу главних градјевина, учешће јавности је загарантовано. У случају изградње хидроелектране Бук Бијела, процедура прихватања ће се надгледати, упркос чињеници да ни СЦГ ни БИХ нису потписнице Архуске конвенције. Мисија је информисана да још у току конципирања пројекта, није било одговарајућег учешћа јавности у доношењу одлука. Ово је била једна од брига НВО-а, као и протесне кампање, водјене сакупљањем потписа за подршку ''Декларацији о Тари'' која је презентована у црногорском Парламенту. Три главна догадјаја су организована од јесени 2004.год.и то: Округли сто ''3Е за Тару'' (који је заједнички организовало Министарство заштите животне средине и уредјења простора и НВО Зелени Црне Горе, у Подгорици) и Округли сто ''Заштита и валоризација ријеке Таре'' одржан 17. јануара 2005.год. (које су заједнички организовали Министарство заштите животне средине и уредјења простора, ЈП ''Национални паркови Црне Горе'' и Завод за заштиту природе који је одржан у општини Жабљак).

Упркос изузетним организацијским напорима горе поменутих јавних административних тијела, на овим округлим столовима потпуно учешће јавности није размотрено у вези изградње Хидроелектране Бук Бијела и његов социо-економски утицај и утицај на животну средину. Ови догадјаји не нуде могућност да учесници презентују различите ставове и документацију. Поврх тога, учешће јавности у Комисији за ревизију Еколошке Студије укључује 10 чланова, са једнаким бројем представника из Републике Црне Горе и Републике Српске, а лимитиран број представника три НВО-а ( ''Зелени Црне Горе'' и двије невладине организације из Републике Српске) и због тога учешће јавности није потпуно укључено.

3.3 Управљање и менаџмент планови

У децембру 2004.год.усвојен је Менаџмент план за национални парк ''Дурмитор''. План је заснован на правном документу ''Просторни план подручја посебне намјене за Дурмитор (Сл.лист РЦГ бр.20/1997), као и другим службеним документима, укључујући Закон о националним парковима, који дефинише систем зонирања и укључује све податке о природним условима (геоморфологија, хидрологија, геологија, клима, као и културне и људске факторе). Овај документ такодје обезбедјује специфичне циљеве за очување биодиверзитета, на основу којих се развијају годишњи планови, нуди конкретне водиче за планирање који ће третирати очување природе, укључујући регулацију дивљих врста, шума (специфична лимитирања за експлоатацију шума за локално становништво), инфраструктура, едукација. Управљање парком је предмет свеобухватне координације којим управља Јавно предузеће ''Национални паркови Црне Горе'' (основано за сва четири национална парка у Црној Гори) и Национални парк ''Дурмитор'', лоциран у Жабљаку (укључује директора и 40 запослених, укључујући чуваре парка).

У складу са садашњим Менаџмент планом, сјеча шума и лов су забрањени у централној зони националног парк (постоји један изузетак који се зове ''санитарна сјеча'' и дрва које користи локално становништво за огријев, као и контрола популације дивљачи).Али ипак, мисија је информисана (са фотографском документацијом) да је било сјече шуме у и централној зони националног парка. Директор националног парка ''Дурмитор'' је увјерио мисију да ове активности везано за сјечу шума постепено се смањују последњих година и данас су заустављене. Из истих разлога, пилана која је у власништву парка није у функције и очекује се да ће се у кратком времену уклонити. Чувари парка свакодневно патролирају заштићеним подручјем, мада понекад се јаве случајеви криволова и сјече шума и с тим у вези подстичу се законске обавезе. Мисија је примјетила да управљачка тијела имају минималну моћ да заштите негативне утицаје које су везане за активности изградње (урбана проширења) у националном парку и транзитним зонама. Евидентно је и да се закони не спроводе. Као главни извор прихода за управљање националног парка долази од сјече шума и туризма (таксе за услуге и спортске активности, нарочито рафтинг, рибарење). Један од разлога за ово ''приморано'' само-финасирање је недостатак извора за едукацију и обуку запослених, као и потребу за повећањем техничке опреме. Коначно, горе наведени Менаџмент план такодје форсира могућност проширења граница националног парка.

3.4 Развој зимских спортова и искључење Жабљака из зоне захвата националног парка ''Дурмитор''
1996.год. мисија УНЕСЦО је примјетила да изградња главних спортских капацитета, резиденцијални развој, представљају додатни притисак на подру~је.
У складу с тим, препоручено је да се град Жабљак искључи из Парка. УНЕСЦО-у о томе није достављена карта и Комитет није донио одлуку о томе. Међутим, мисија је била обавјештена да је то узето у обзир у Просторном плану подру~ја посебне намјене и у сада важећем плану зонирања. Директан резултат тога је смањење централне зоне Националног парка чиме се утиче на циљеве консервације природе.

До обезбјеђења одговарајуће документације за Wорлд Херитаге Центре на којој ће бити приказане тачне границе Националног парка, треба спријечити даље смањење територије парка, као и негативне утицаје урбаног развоја, како од стране Парка тако и од општине. Безправна градња без икаквог урбанистичког плана угрожава интегритет локације како са еколошког (одлагање отпада, отпадне воде, и др.) тако и са пејзажног аспекта. Ове активности очигледно умањују вриједност цјелокупног подручја и треба их забранити. Хитна припрема и брзо усвајање урбанистичког плана је неопходно, укључујући рушење илегалних грађевина и санирање цјелокупног подручја у близини скијашких објеката. Не треба дозволити даље проширивање скијашких терена. Искључивање подручја Жабљака из централне зоне мора бити компензовано проширивањем граница Националног парка у складу са предлогом датим у Плану посебне намјене из 1997. године.

3.5 Други фактори који утичу на имовину Свјетске баштине

Мисија је утврдила додатне факторе који утичу на локацију Свјетске баштине, укључујући сјечу, лов, илегалну градњу, јаловишта. Будући урбани развој општина у оквиру Парка, посебно Жабљака, треба хитно регулисати кроз одговарајуће планове, узимајући у обзир и рехабилитацију цјелукупне територије, нарочито инфраструктурне објекте као и канализациони и систем за одлагање отпада који морају бити у складу са међународним еколошким стандардима.

План управљања обрађује проблеме илегалног лова, риболова и сјече. Међутим, мисија предлаже спровођење побољшаног система правног санкционисања како би се ублажиле постојеће претње.

Јаловиште олова и одлагалиште опасног отпада, лоцирано 32 км узводно од граница Националног парка, које је било утврђено и мисијом из 1996, је дио новог пројекта сарадње са компанијом из Чешке чији је циљ санација јаловишта и рехабилитација деградираних подручја. Рудник олова и цинка у Мојковцу је радио у периоду од 1976. до 1991. године. Отпад који је сакупљан на површини од 19 хектара (укупно око 2 милиона м3 ) је пречишћаван, али послије престанка рада предузећа, опрема за флотацију и јаловину није више у функцији, па је с тога је данас ситуација опаснија за животну средину, а посебно за ријеку Тару, у поређењу са временом када је рудник радио. Данас јаловиште садржи 20% олова, 30-40% цинка, 10% бакра, 4-5% гвожђе и 10-12% сумпора, са траговима кадмијума, антимона и живе. Канализациони систем Мојковца завршава у јаловишту као и отпадне воде са главне улице и бензинске пумпе, односно локалитет се данас користи као отворено одлагалиште отпада. Према пројекту "Побољшање и санација јаловишта олова и цинка Мојковац" (30.12.2004), санирање би могло да се заврши за 23 мјесеца, али због климатских услова, захтјевано је да то буду четири календарске године (двије фазе). Укупни трошкови су процјењени на око 7.5 милиона Еура, што превазилази могућности Црне Горе и захтјева међународну финансијску помоћ.

3.6Проблеми везани за резерват биосфере

Резерват биосфере басена ријеке Таре (ТРБ БР) покрива површину од 1820 км2 и обухвата територије Дурмитора и Националног парка Биоградска Гора, као и оба централна и заштитна подручја, док се транзиционо подручје протеже до границе са Босном и Херцеговином. Мисија је била обавјештена да не постоји специјално управљачко тијело надлежно за цјелокупно подручје резевата биосфере и да активности планирања обављају оба два поменута заштићена подручја и одговарајуће општине. Упркос чињеници да се резерватом биосфере управља различитим планским документима, од националних (Просторни план Црне Горе, Правци развоја Црне Горе еколошке државе) до неких врло локалних (планови уређења општина, развојни планови за оба заштићена подручја), нема доказа о имплементацији специфичних активности везаних за основне функције резервата биосфере (мониторинг, истраживање, еколошко образовање).

Мисија је била информисан да је транзиционо подручје сјеверног дијела резервата биосфере проглашено 1967. године за Споменик природе. Дио овог подручја био би потопљен акумулацијом хидроелектране Бук Бијела. У том смислу, у закључном одељку Периодичног Прегледа ("Извјештај о стању басена ријеке Таре као резервата биосфере" 1997.г.), Влада је поменула предлог изградње хидроелектране на ријеци Тари и навела да ће "ефекти на животну средину бити разматрани у складу са прописом о процјени утицаја на животну средину".

Потенцијал основних функција резервата биосфере (заштита, логистичка подршка и одрживи развој на локалном нивоу) је недовољно добро искоришћен. Посебно, непостојање било каквог облика координације управљања цјелокупним резерватом биосфере занемарује усвајање процедура за интегралним планирањем територије што би било корисно за свеукупни биорегион басена ријеке Таре.

Свих пет општина региона Дурмитора треба да осигурају најви{е еколо{ке стандарде, наро~ито у погледу третмана отпадних вода, одлагања чврстог отпада, саобра}аја и сли~но и да остварују одредјену добит од природних ресурса региона.

Даље, Владе Црне Горе и Републике Српске треба па`љиво да прегледају постоје}е енергетске стратегије, уључујући преглед потрошње енергије (губици), обновљиве изворе енергије и приходе по тим питањима.

Прекогранични контекс

Оргинална идеја иза проглашавања Таре као резервата биосфере УНЕСЦО-а је била да се овај простор посматра у јединственом оперативном оквиру. У свом доњем току, ријека Тара је и природна граница измедју СЦГ и БиХ. Мисија је схватила чињеницу да власти Црне Горе и Републике Српске користе концепт резервата биосфере за остваривање прекограни~не сарадње. Такодје је испитиван и могући развој еколошког коридора измедју Дурмитора и Националног парка Сутјеска у БиХ.

Одговарајући органи СЦГ и БиХ се охрабрују да испитају потенцијал прекограничне сарадње проширивањем постојећих заштићених подручја и стварањем већег прекограничног резервата биосфере. Мисија је нагласила могући утицај УНЕСЦО-а и ИУЦН Регионалне канцеларије у Београду по овом питању. Овдје се може размишљати о могућем упису НП Сутјеска на Листу подручја свјетске баштине, као и проширивању НП Дурмитор и стварању јединственог еколошког коридора.

Мисија је такодје примјетила да се функције резервата биосфере не имплементирају у пуној мјери у транзиционој зони. У складу са тим, требало би одредити орган за координацију, а принцип одрживог коришћења земљишта би требао бити проширен на читав резерват биосфере.

Закључци и препоруке

Општи закључци који се односе на Србију и Црну Гору, Босну и Херцеговину, одговарајуће органе у Црној Гори и орган за управљање заштићеним подручјем

Мисија снажно подржава јачање сарадње измедју Републике Црне Горе, Србије и Црне Горе и Босне и Херцеговине на многим пољима, укључујући координацију активности на обије стране канјона Таре, заједничку заштиту басена Таре, сарадњу на подручју потенцијалног будућег подручја на Листи свјетске природне баштине, који би укључио Национални парк Сутјеска и национални парк Биоградска Гора као прекогранично и медјународно заштићено УНЕСЦО подручје, заштиту планинског вијенца уз обале ријеке Таре, чиме би се формирало широко подручје прекограничне заштите, са два национална парка као централном зоном и широком контактном зоном подручја свјетске природне баштине.

Препорука у вези ХЕ Бук-Бијела

У случају наставка процедуре око изградње ХЕ Бук-Бијела и непредузимања конкретних активности прије 29. сједнице Комитета за свјетску баштину, Мисија претпоставља да би Национални парк Дурмитор могао бити расправљан сагласно ставу 83. Оперативних смјерница: Планирани развојни пројект и инфраструктура могу угрозити вриједности подручја, јер се локација бране Бук-Бијела налази низводно од ријеке Таре и изазива утицаје који угрожавају подручје.

Мисија је закљу~чла да постоји Потенцијална угроженост за поручје са Листе за критеријуме проглашавања ии, иии и ив, и потребна је одговарајућа акција Комитета за свјетску баштину у циљу стављања подручја на Листу подручја свјетске баштине у опасности.

Мисија препоручјује да Владе Црне Горе и Републике Српске пажљиво прегледају постојеће енергетске стратегије, уључујући преглед потрошње енергије (губици), обновљиве изворе енергије и приходе по тим питањима.

Препоруке које се тичу подручја са Листе свјетске баштине, зонирања и контакних зона

Мисија препоручује имплементацију свих препорука мисије УНЕСЦО-а из 1996. године укључујући достављање мапа са ревидованим границама НП-а које показују да је подручје општине Жабљак искључерно из зоне захвата парка.

Узимајући у обзир могуће проширивање подручја свјетске баштине, избор нових локација захтијева пажљиву евалуацију, јер би евентуално проширење могло укључити подручја која не одговарају статусу заштићеног УНЕСЦО подручја. Мисија снажно препоручује разматрање идеје проглашавање еколошког коридора са БиХ.

Мисија препоручује да власти хармонизују различите просторне планове на подручју НП Дурмитор и подручја са Листе свјетске природне баштине УНЕСЦО-а.

Мисија препоручује да се у разматрање узме могућност проширења постојећих граница заштићених области у ширем регионалном оквиру, укључујући и Прекогранични резерват биосфере односно стављање шире територије под исту управљачку јединицу како би се поспјешио локални и регионални одрживи развој кроз коришћење вриједности и ресурса заштићених подручја.

Налази мисије се такође тичу чињенице да се функције Резервата биосфере не имплементријау у потпуности у прелазној зони; сходно томе, мисија препоручује да се именује једно право координационо тијело и да се пракса одрживог коришћења земљишта прошири на цијелу територију Резервата биосфере.

Мисија препоручује да своје налазе пренесе Савјетодавном комитету програма Човјек и биосфера (МАБ).

Препоруке везане за управљање и стање конзервације локације

Мисија препоручује да се власти снажно охрабре да разријеше широк спектар питања управљања подручјем како би се избјегао потенцијални губитак интегритета и осигурало ефикасно имплементирање различитих развојних и управљачких планова на координиран начин.

Одговарајућу докумнетацију која показује тачне границе тренутног Националног парка треба доставити Центру Свјетске баштине до 1. фебруара 2005, а у исто вријеме треба зауставити даље искључување области из територије парка док НП и Оштина треба да се баве и питањима спречавања негативних утицаја урбаног развоја на Парк. Мисија је примијетила да нелегална градња као и одсуство било каквог урбанистичког плана евидентно умањују вриједност цијеле области и да би такав развој требало забранити. Такве активности доводе у опасност интергитет локације и са становишта животне средине (одлагање отпада, отпадне воде) и са аспекта очувања пејсажних вриједности. Мисија се снажно залаже за припрему и брзо усвајање урбанистичког плана, укључујући уклањање нелегално саграђених објеката и рехабилитацију цијелог терена у близини ски центра. Не треба дозволити даљи развој ски терена. Изузимање Жабљака из зоне строге заштите треба компензирати проширењем граница Националног парка према предлогу садржаном у Плану подручја посебне намјене из 1997.

Сваки урбани развој у општинама које се налазе у оквиру Парка, а посебно у Жабљаку, треба хитно регулисати кроз адекватне планове, имајући у виду потребу рехабилитације цијеле области, посебно у погледу инфраструктуре као што су канализациони систем и систем одлагања оптпада, који треба да буду у складу са међународним стандардима.

Даље, Мисија предлаже да се ојача систем санкционисања у подручју нелегалне сјече и лова, да би се избјегле пријетње по заштићено УНЕСЦО подручје.

Мисија препоручује Влади Црне Горе да потражи финансијску подршку за санирање јаловишта у Мојковцу, која је процијењена на 7,5 мил. еуро.

Мисија препоручује да свих пет општина региона Дурмитора треба да осигурају највише еколошке стандарде, нарочито у погледу третмана отпадних вода, одлагања чврстог отпада, саобраћаја и слично и да остварују одредјену добит од природних ресурса региона.

Препоруке у вези учешћа јавности

Мисија снажно препоручује широко учешће јавности у циљу процјене пројекта изградње ХЕ Бук-Бијела, то знаћи да јавне дебате требају да улкјуче највећи број учесника, у циљу расправе о алтернативним рјешењима. Приступ јавним документима у вези могућег утицаја пројекта на животну средину мора бити осигуран у обије државе. Тендерска процедура у вези пројекта и његових алтернатива мора бити подвргнута транспарентном мониторингу уз учешће медјународне јавности.


Узимајући у обзир напријед наведене препоруке и детаљне техничке резултате Мисије, сљедећи Нацрт Одлуке ће бити прослиједјен Комитету за свјетску баштину за његово 29-то засиједање у Дурбану, Јужна Африка, јул 2005. године:

Национални парк "Дурмитор" (Србија и Црна Гора).

Комитет за свјетску баштину,

1.Позивајући се на претходне расправе и на Одлуку са 9-тог засиједања (Париз 1985. године), и члан "Природне вриједности идентификоване за могуће укључење на листу свјетске баштине о опасности", "Национални парк Дурмитор, Југославија: ово подручје је угрожено изградњом бране на ријеци Тари, медјутим, због притиска јавности унутар и изван Југославије, реализација овог пројекта је обустављена. Комитет изражава задовољство, јер је пријетања добру отклоњена и упућују честитке Влади Југославије на успјешној примјени Конвенције о заштиту свјетске културне и природне баштине у циљу очувања овог подручја", као и расправе на наредним засиједањима Комитета (11-то, 12-то, 13-то и 16-то),

2.Изражава захвалност Генералном директору УНЕСЦО-а, због тренутног упућивања експертске мисије у Босну и Херцеговину и СЦГ, у циљу прегледања предложеног пројекта изградње ХЕ "Бук-Бијела",

3.Уважава резултате Мисије УНЕСЦО-а и у ИУЦН-а и детаљан извјештај чланова Мисије,

4.Захтјева од власти Босне и Херцеговине пуно поштовање Конвенције о заштите свјетске културне и природне баштине, нарочито члана 6.3. који обавезује државу потписницу да не предузима било какву активност, која може угрозити вриједност и интегритет заштићеног УНЕСЦО подручја на територији друге државе потписнице Конвенције,

5.Веома охрабрује обије стране потписнице ( БиХ и СЦГ) да имплементирају у пуној мјери препоруке медјународне експертске Мисије и захтијева од Владе Црне Горе (СЦГ) да предузме мјере да минимизира и уопште елиминише све директне и индиректне пријетње заштићеном УНЕСЦО подручју,

6.Закључује да презентована Студија о процјени утицаја не задовољава медјународне стандарде,

7.Охрабрује обје државе потписнице да ратификују друге релевантне медјународне споразуме, као што су Архуска конвенција и Дунавска конвенција,

8.Захтијева од обије стране потписнице да прослиједе УНЕСЦО Центру за свјетску баштину иновирани извјештај, укључујући све одлуке везане за пројекат изградње бране и друге развојне пројекте, као и прекограничну сарадњу до 01. фебруара 2006. године,

9.Одлучује да укључи подручје на Листу свјетске баштине у опасности у складу са чланом 83 (ии) б, уколико се настави са реализацијом пројекта изградње ХЕ "Бук Бијела", као потенцијалној опасности за универзалне вриједности подручја, уписаног на Листу свјетске природне баштине под "природним критеријумима (ии, иии, ив)", као и интегритету ријеке Таре, као споменика природе и УНЕСЦО резервату биосфере, који су у контактној зони подручја УНЕСЦО свјетске баштине, а који би били потопљени изградњом бране,


10.Веома охрабрује обје стране потписнице да сарадјују на тражењу алтернативних извора енергије и да се придржавају Конвенције о заштити свјетске културне и природне баштине и Оперативних смјерница у заштити Националног парка "Дурмитор", као подручја са Листе свјетске природне баштине УНЕСЦО-а и другим заштићеним подручјима у региону.


Агенда посјете Мисије УНЕСЦО-а Црној Гори
16 21. Јануар 2005 године.


Недјеља, 16 Јануар 2005 г.

Долазак чланова Мисије
Смјештај у Хотелу "Црна Гора"


20.30 - Коктел


Понедјељак, 17 Јануар 2005 г.

07.00 - Одлазак чланова Мисије на Жабљак


11.00 - Округли сто "Заштита и валоризација ријеке Таре" -Сала СО @абљак

Уторак, 18 Јануар 2005 г .

10.0010.30 - Састанак са градоначелником СО Жабљак Исаилом Шљиванчанином


10.30-12.00 - Састанак са г-дином Радем Греговићем, директором ЈП 'Национални паркови Црне Горе" Томом Пајовићем, директором НП Дурмитор Златком Булићем, директоромЗавода за заштиту природе Луком Митровићем, директором ХМЗ-а

12.30-14.00 - Пауза за ручак

14.00-16.00 - Састанак са НВО: НВО ''Мост'' ( Синиша Стевовић), НВО ''Греенхоме''(Дарко Пајовић), НВО ''Брезница'' ( Милорад Митровић),
НВО'' Дру{тво пријатеља Таре'' (Мирослав
Шљиваначанин), НВО ''Друштво пријатеља Дурмитора'' (Сретен Лазаревић), НВО "Центар за развој Дурмитора'' ( Дарко Стијеповић


Сриједа, 19 јануар 2005 г.

Посјета НП Дурмитор

Четвртак, 20 јануар 2005 г.

Посјета БиХ

Петак, 21 Јануар 2005 г.

11.00-12.30 - Завршни састанак у Министарству заштите животне средине и уредјења простора: Боро Вучинић,министар заштите животне средине и уредјења простора, Дарко Ускоковић, министар економије, Милутин Симовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Предраг Ненезић, министар туризма, Раде Греговић, директор ЈП "Национални паркови Горе", Златко Булиће, директор Завода за заштиту природе.


У мисији су учествовали:

шеф мисије Др. Мецхтилд Росслер, шеф Одјељења Центра за свјетску баштину УНЕСЦО-а за Европу и Сјеверну Америку,
вДр. Гиоргио Андриан, представник УНЕСЦО РОСТЕ иа Венеције,
Марија Зупан~и}-Ви~ар, представник ИУЦН Интернатионал и
Маја @иткови}, представник ИУЦН Регионалне канцеларије из Београда.

Опис радног задатка

Основа
НП Дурмитор је уписан на Листу свјетске природне ба{тине УНЕСЦО-а 1980. гоидине, док је ријека Тара на Листи резерваста биосфере од 1977. године. Комитет за свјетску баштину УНЕСЦО-а је на свом 15. засиједању ве} расправљао о пројекту изградње ХЕ "Бук-Бијела" и изразио забринутост да би потапање канјона ријеке Таре угрозило квалитет вода. Ова забринутост је поновљена и на наредим засиједањима, укључујући и 1998. годину.

Генерални директор УНЕСЦО-а је у сусрету са предсједником државне заједнице СЦГ Светозарем Марови}ем разговарао о могућој изградњи бране и њеном утицају на НП Дурмитор као подручју са Листе природне баштине УНЕСЦО-а, као и о утицају на басен ријеке Таре. Такодје, сложио се са захтјевом да УНЕСЦО упути мисију да прегледа ситуацију. На састанку у Тирани са предсједником БиХ г-дином Паравцем, Генерални директор УНЕСЦО-а је разговарао о пројекту изградње ХЕ "Бук-Бијела" и сло`ио се да се чланови мисије сусретну са одговарајућим представницима из Републике Српске.

Званично позивно писмо из СЦГ за долазак мисије је пристигло у УНЕСЦО, са датумом 16. децембар 2004. године.

Циљеви и задаци мисије:

а)Прибавити балансирану оцјену предложеног пројекта бране Бук Бијела прегледом свих релевантних докумената, на основу доступних информација (укључујући и Студију о процјени утицаја), научних доказа, и консултација са релевантним организацијама и заинтересованим актерима на националном и локалном нивоу;
б)На основу прегледа информација о пројекту и посјета локацији, утврдити и описати било који стварну или потенцијалну пријетњу вриједностима НП Дурмитор која га чине локалитетом Свјетске баштине, имајући у виду Конвенцију о Свјетској баштини (1972) и Оперативне смјернице за имплементцију Конвенције о Свјетској баштини (верзија из јула 2002);
ц)Осврнути се на било какав стварни или потенцијални утицај на УНЕСЦО Резерват биосфере у басену ријеке Таре на основу Севиљске стратегије (1995) и Статутарног оквира за свјетску мрежу резервата биосфере (1996);
д)Припремити практичне препоруке на основу синтезе резултатата из тачака а) и ц), ради њихове презентације Владама којих се тичу; позвати Националне комитете МАБ-а којих се тичу ове препоруке да поднесу извјештај Савјетодавном комитету МАБ-а за резервате биосфере о ситуацији у басену ријеке Таре као Резервату биосфере;
е)Презентирати резултате мисије и њене препоруке Генералном Директору УНЕСЦО-а и Комитету Свјетске баштине на његовом 29-ом засиједању (Дурбан, Јужна Африка, јул 2005).

Листа присутних на састанцима Мисије у току боравка у Црној Гори

Исаило Шљиванчанин, Предсједник општине Жабљак
Боро Вучинић, министар заштите животне средине и уредјења простора,
Милена Живковић, секретар министарства заштите животне средине и уредјења простора
Нада Мугоша, помоћник министра заштите животне средине и уредјења простора
Илија Радовић, начелник одељења за заштиту животне средине,
Виктор Суботић, Министарство заштите животне средине и уредјења простора,
Драгана Бјелобрковић, Министарство заштите животне средине и уредјења простора,
Драгутин Гргур, Министарство заштите животне средине и уредјења простора,
Дарко Ускоковић, министар економије
Никола Поповић, министар туризма,
Дјордје Лајшић, министар привреде, енергетике и развоја Републике Српске
Велизар Војиновић, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде
Томо Пајовић, директор НП''Дурмитор''
Златко Булић, директор Републичког Завода за заштиту природе
Никола Јаблан, директор Сектора за развој и инжењеринг Електропривреде ЦГ
Раде Греговић, директор ЈП Национални паркови Црне Горе
Александар Дрљевић, извршни директор НВО Зелени Црне Горе
Синиша Стевовић, предсједник НВО Мост
Проф.др Вукић Пулевић, акедемик ДАНУ,
Ана Мишуровић, директор ЈУ ЦЕТИ,
Мр Лука Митровић, директор ХМЗ,
Ондреј Визи, директор Природњачког музеја Црне Горе,
Владан Дубљевић, директор Завода за геолошка истраживања,
Зоран Мрдак, директор НПСкадарско језеро
Војислав Влаховић, директор Туристичке организације Црне Горе,
Мијушко Бајагић, предсједник општине Плужине,
Радоман Гогић, предсједник општине Пљевља,
Милета Булатовић, предсједник општине Колашин,
Милисав Ћорић, предсједник општине Мојковац
Здравко Крсмановић, начелик Општине Фоча,
Проф.др Бранислав Дјордјевић,Градјевински факултет, Београд,
Данило Грубач, директор Тара тоурс
Др. Метцхилде Росслер,Wорлд Херитаге Центер Парис
Др. Марија Жупанчић-Вичар, ИУЦН Репресентативе
Др. Гиорго Андриан, УНЕСЦО РОСТЕ Венице
Маја Житковић, ИУЦН Бироу Белграде
Хрусто Тупековић, Министар за просторно уредјење, градјевинарство и екологију Републике Српске
Јован Ћирилов, предсједник Комисије СЦГ за сарадњу са УНЕСЦО-ом,
Божидар Чурчић, предсједник МАБ комитета за СЦГ.
Гаррет Танкосић-Келлy, Хеад оф УНДП Office ин Монтенегро
Дубравка Регнер, Члан Комитета МАБ-а
Невенка Бајковић, Члан Комитета МАБ-а
Др Ранко Пренкић, Члан Комисије СЦГ за сарадњу са УНЕСЦО-ом
Љиљана Жижић, Члан Комитета МАБ-а
Ненад Вуковић, Члан Комисије СЦГ за сарадњу са УНЕСЦО-ом
Дарко Пајовић, предсједник НВО Греенхоме
Милорад Митровић, предсједник НВО Брезница'',
Мирослав Шљиванчанин, предсједник НВО Друштво пријатеља Таре''
Сретен Лазаревић, предсједник НВО Друштво пријатеља Дурмитора ''
Дарко Стијеповић, предсједник НВО Центар за развој Дурмитора
Представник Министартва иностраних послова
Проф. Др Бранко Радоји~И}


Декларација о заштити ријеке Таре

- Полазећи од чињенице да је црногорска јавност путем медија обавијештена о постигнутом Споразуму Владе Републике Црне Горе са Владом Републике Српске о изградњи хидроелектране "Бук Бијела" на ријеци Тари, што би довело до промјена на територији канјона Таре, који је под заштитом УНЕСЦО-а, кроз програм: "Човјек и биосфера", а од 1980. године, канјон ријеке Таре је заштићен и као мјесто свјетског насљедја УНЕСЦО-а;

- Имајући у виду цивилизацијска достигнућа, оличена у еколошким правима као основним људским правима, Декларацију УН о човјековој околини из 1972. године, Конвенцију о заштити свјетске природне и културне баштине из 1972. године, Свјетску повељу о природи из 1982. г. и Рио декларацију о животној средини и развоју из 1992. године;

- Руководећи се Уставном Републике Црне Горе, који у свом члану 1, Црну Гору дефинише као: "демократску, социјалну и еколошку државу", а низом својих чланова обезбједјује механизме за остваривање ових права;

- Будући демократија подразумијева обезбједјивање могућности да градјани, преко својих представника у парламенту, као и непосредно, на референдуму, учествују у поступку доношења одлуке о најважнијим питањима која се њих тичу (на основу Устава, Закона о државној управи и Закона о локалној самоуправи);

- Будући Агенда економских реформи Владе Републике Црне Горе, као један од основних циљева у области животне средине, прокламује: "успостављање модерног система заштите животне средине који ствара основ за развој Црне Горе као еколошке државе и осигурава одрживи развој уз заштиту виталног екосистема", уз указивање на "недостатак учешћа јавности и разумијевања питања која се односе на животну средину", и предлагање спроводјења активних мјера за информисање и учешће јавности;

- Будући Агенда економских реформи као основни циљ у сектору туризма средину има стварање одрживог туристичког производа кроз одржив развој који штити животно и културно насљедје, а имају}и у виду слоган кампање црногорског туризма "Монтенегро Wилд беаутy", у оквиру кога нетакнути канјон Таре представља дио јединствене туристичке понуде у свијету;

- У складу са Агендом економских реформи која за сектор енергетике предвидја: промовисање штедње енергије и коришћење обновљивих ресурса, пројекат "мини електрана", соларне енергије и енергије вјетра су начин који, због природних предуслова Црне Горе, могу обезбиједити довољну количину електричне енергије, што осигурава коегзистенцију човјека и природе;

- Будући право Европске Уније, чије стандарде и Црна Гора управо уноси у свој правни систем, гарантује учествовање јавности у разним фазама поступка одлучивања у области стратешке процјенеутицаја захвата на животну средину, као и процјене утицаја захвата на животну средину;

-На основу Конвенције Уједињених Нација о процјени утицаја на животну средину преко државних граница.

Скупштина Републике Црне Горе, на _____________сједници____редовног засиједања у 2004. години дана__________2004. годионе, донијела је


ДЕКЛАРАЦИЈУ О ЗАШТИТИ РИЈЕКЕ ТАРЕ

1.Развој Црне Горе мора бити еколошки условљен.
2.Изградња хидроелектране "Бук Бијела", као и евентуални други захвати дуж читавог тока ријеке Таре представљали би реметилачки фактор, не само у дијелу канјона предвидјеном за потапање, већ у цијелом региону развојно наслоњеном на канјон.
3.Извори електричне енергије који неће нарушавати природну раванотежу, уз драситчно смањење комерцијалних губитака, представљају рјешење за будућност.

Скупштина Републике Црне Горе, поштујући наведене принципе, одбацује било какве захвате у канјону ријеке Таре.Као градјани, свјесни смо да је Тара наша будућност и препознатљивост. Било какав покушај да се Тара мијења захтијева слободно изјашњавање свих градјана Црне Горе и једино праведно доношење одлуке о судбини ријеке би било на референдуму, како данас, тако и у будућности.

Апелујемо на Владу Републике Црне Горе, Владу Босне и Херцеговине, Владу Републике за БиХ да учине све што је у њиховој надлежности да спријече девастацију ријеке Таре.




КОМИТЕТ "ЧОВЈЕК И БИОСФЕРА" (МАБ)

Декларацијао неодложеној заштити канјона ријеке Таре и његове шире околине

Утврдјивање заштићених региона дуго времена је подразумијевало само цјелокупну заштиту и "преношење" појединих дјелова природе будућим генерацијама, док је читава преостала природа немилосрдно експлоатисана и, често неповратно, уништавана. У овом трећем миленијуму човјечанство је престало да размишља на овакав начин. данас очување означава управљање, уживање и обнављање не скривање у тами изблиједјелих успомена о свијету какав је некад био, већ неагресивно коришћење невјероватне способности типичне за нашу врсту да дјелујемо на средину у којој живимо.
Још увијек има очуване природе у свијету. У канјону ријеке Таре и на оближњем масиву Дурмитора (Црна Гора, Србија и Црна Гора), напримјер, можемо и данас да се изгубимо у шуми, да лутамо "каменим морем" карста, да се попнемо на највише врхове (још увијек нетакнуте људском руком) и да пливамо у глацијалним језерима. Не због тога што човјек још није успио да колонизује сваки кутак наше планете, већ зато што је схватио да мора да очува оно што није могуће повратиити и за то је одредио поједине регионе у свијету: националне паркове, резервате природе и заштићене области различитих типова и нивоа значаја. Често се дешава да национални парк буде основан да би се заштитио један феномен, животињска врста којој пријети истријебљење или, једноставно, љепота изузетног предјела. Но, сваки од ових јединствених аспеката мора бити посматран заједно са осталим, па често значај заштићене области превазилази њене, често уске, границе. Заједничко им је то што су их створили они који су јасно сагледали биолошку разноврсност и јединственост баш таквог мјеста на Земљи; разновсност коју је требало очувати интеракцијом читавог човјечанства.
И други елементи, не мање значајни, могу увећати вриједност заштићене области. Прје свега, туристички: типичан ефикасан парк располаже свим структурама за прихватање туриста и пружање информација. У њему су такодје обезбиједјени смјештај, од хотела до скромних и обичних заклона, стазе или друге могућности за кретање по парку да би се видјели најважнији дјелови, посматрала фауна, ботанички вртови, музеји, али и особље за контролу пратњу туриста. У многим земљама са развијеном традицијом у заштити животне средине, годишњи број посјета националним парковима често је већи од укупног броја становника те земље.
Имајући у виду да значај природне и културне баштине превазилази границе појединих земаља, 150 земаља чланиа УНЕСЦО усвојило је 1972. године, Конвенцију о заштити свјетске културне и природне баштине, познатију као Конвенцију о свјетској баштини. Према томе, и власти као и локалне заједнице имају сасвим одредјене потребе, али и апсолутну одговорност за потпуну заштиту свих таквих богатстава, која немају цијену.
На падинама Комова извире водоток који се стрпљиво, милионима година, ваља преко древних стијена Црне Горе у долину. Тај ток је ријека Тара, која тече 150 километара од свог извора до градића Шћепан-поља гдје се састаје са Пивом, стварајући трансбалканску ријеку Дрину. Ријека Тара је издубила бројне долине цијелим својим током, али њено ремек дјело је канјон Таре чија је највећа висинска разлика, мјерено од нивоа ријеке, 1.300 метара.
Дубоке пећине и оштећења подсјећају на рушевина затвора, на замкове са грудобранима и утврдјеним зидовима, или на цркве са звоницима и шиљцима, нише и рефугијуме који нуде фантастичне призоре људском оку. Канјон Таре је, уистину, једно од свјетских чуда.
Ова област представља колијевку многобројних цивилизација, прошлих и садашњих, од којих је свака имала своју визију свијета и природе. Трагови палеолитског човјека мијешају се са гробовима из бронзаног доба и сасвим другачијим остацима насеља Римљана, Илира и прото-Словена, чија је религија захтијевала савршени склад са силама природе. Данас је неопходно артикулисати начин управљања средином у канјону Таре и његовој околини и примјенити све мјере заштите овог непроцјењивог блага.
Канјон Таре је 1977. године, укључен у УНЕСЦО-ову Листу свјетске баштине под покровитељством Програма "Човјек и биосфера". У складу са тим, читав слив ријеке Таре и Националног парка Дурмитора проглашени су свјетском културном и природном баштином 1980. године. У овом заштићеном подручју данас живи око 24 хиљаде људи. Сама ријека Тара, са преко 100 букова и преко 100 извора представља драгуљ над драгуљима на глобалном нивоу. Читаво подручје се одликује веома израженим биодиверзитетом, што говори о јединственом аутохтоном развоју генофонда од непроцјењиве вриједности.
Током 2004. године, власти Црне Горе су постигле (официјелни?) договор са властима Босне и Херцеговине Републике Српске о изградњи хидроелектране "Бук Бијела" и "Србиње Фоча". Пројектом је предвидјено потапање 12 км најљепшег дијела канјона Таре, читавог канјона ријеке Пиве и Националног парка "Сутјеска", чиме би се драматично нарушили геоморфолошки, геолошки, климатолошки, педолошки, хидролошки и еколошки услови; другим ријечима, канјон Таре и околна подручја би били у највећој мјери уништени. Неповратни поремећаји природне равнотеже у споменутом простору довели би до читаве серије непредвидљивих ретроградних промјена у систему јужних Динарида у Црној Гори; ово тим прије, што је по процјенама угледних стручњака нерационално и опасно градити велике хидроенергетске системе у зони холокраста, гдје припада и канјон Таре са околином.


Сходно пројекту за изградњу хидроелектране "Бук Бијела", евидентно је да је она удаљена 9 км од града Фоче, док је хидроелектрана "Фоча Србиње" удаљена око 900 м од истоименог насеља. Јединствени систем обје електране имао би снагу од 505 МW и просјечну годишњу производњу од око 1400 ГWх. По споразуму Црне Горе и БиХ Републике Српске, свега једна трећина енергије и снаге припадала би Црној Гори упркос томе што се готово сва енергија на профилу "Бук Бијела" ствара на територији Црне Горе.
Еколошки, евентуалном изградњом наведеног хидроенергетског система (горња кота на 500 м надморске висине) био би девастиран читав заштићени регион са својом широм околином; безбједоносно, могла би бити угрожена сва подручја низводно од "Бук Бијеле", а нарочито сливна подручја ријека Дрине, Саве и Дунава.
На основу свега изнијетог, Национална Комисија Србије и Црне Горе и њен Комитет "Човјек и биосфера", на основу многобројних консултација са компетентним и свјетски признатим стручњацима нарочито истичу:
- Не препоручује се изградја хидроенергетског система "Бук Бијела", јер би таква активност довела до несагледиве еколошке девастације канјона Таре и Националног парка "Дурмитор" (и области које гравитирају заштићеном региону), а безбједоносно и до могућих драматичних поремећаја у зони низводно од тог хидросистема (сливови Пиве, Дрине, Саве и Дунава). Канјон Таре, дакле мора се у потпуности заштити од сваког неадекватног понашања које не поштује медјународно признате нормативе и стандарде.
По схватању Националне Комисије Србије и Црне Горе за сарадњу са УНЕСЦО и њеног Комитета "Човјек и биосфера", морају се учинити сви могући напори у правцу широке едукације о искључиво намјенском коришћењу простора и природних ресурса и утврдјивања Стратегије одрживог развоја Канјона Таре и сусједних области.
- С обзиром да је оближња ХЕ "Пива" (такодје у Црној Гори) својевремено градјена као вршена електрана за енергетски систем раније Југославије (при чему вршна енергија у систему вриједи 3-10 пута више но ван система), предлажемо да се државе насљеднице СФРЈ дипломатским путем договоре о уводјењу ХЕ "Пива" у постојећи заједнички енергетски систем; тим би све потребе Црне Горе за електричном енергијом биле вишеструко испуњене, и то само кроз енергетске ефекте ХЕ "Пива". Уколико би овим договором биле обухваћене и државе читавог региона југоистичне Европе, увелико би било олакшано рјешење проблема електроенергетских потреба Црне Горе.
У том смислу, неопходно је такодје да се изврши припрема и реализација објеката и преносне мреже на Европску синхорну зону, јер је то основни предуслов снабдијевања Црне Горе потребном количином електричне енергије.
Необично цијенимо заинтересованост и помоћ УНЕСЦО-а и УНЕСЦО-РОСТЕ у очувању свјетске баштине на територији Србије и Црне Горе.
Комитет "Човјек и биосфера" Националне Комисије Србије и Црне Горе за сарадњу са УНЕСЦО-м још једном изражава своју пуну заинтересованост и спремност да својим стручним, научним и едукативним потенцијалима помогне свим заинтересованим институцијама, невладним организацијама и локалној заједници у смислу разрјешења насталог проблема, а све у функцији препорука и мишљења УНЕСЦО-а.

У Београду, 09.11.2004.
Предсједник Комитета "Човјек и биосфера" Националне Комисије Србије и Црне Горе за сарадњу са УНЕСЦО-ом Проф.др Божидар Ћурчић

Изводи из одлука Комитета за свјетску баштину које се тичу НП "Дурмитор", СЦГ Комитет за свјетску ба{тину, 8. сједница
Буенос Ајрес, Аргентина, 29. октобар-2 новембар 1984. године


"ИУЦН је обавијестио Комитет да су три југословенске републике планирале да изграде брану за хидроелектрану којом би се потопио велики дио канјона ријеке Таре у НП Дурмитор, и да изградња постројења за обраду олово пријети да загади област. Посматрач из Југославије је потврдио да ове пријетње још постоје и да се у Југославији одржавају састанци којима се покушава ријешити овај проблем. Комитет је захтијевао од Секретаријата да позове југословенске власти да обавјештавају о ситуацији и да извијесте Биро на његовој наредној сједници."

Девета сједница Комитета Свјетске баштине
Сједиште УНЕСЦО-а, Париз, 2 6 децембар 1985

"Природне територије идентификоване за могуће укључивање на Листу угрожених локација Свјетске баштине НП Дурмитор, Југославија: Овој територији је пријетила опасност од изграње бране на ријеци Тари. Овај предлог је, међутим, отказан због притиска јавности како из саме Југославије тако и извана. Комитет је нотирао своје задовољство чињеницом да је та опасност сада отклоњена, и честитао југословенским властима што су на најбољи начин користили Конвенцију да би помогли напоре за очување ове локације."

Петнаеста сједница Комитета Свјетске баштине- Картагина, Тунис, 9 13 децембар 1991

"Комитет је забринут због предлога о изградњи хидро-електране на ријеци Тари чијом браном би се потопио канјон Таре и утицало на квалитет воде у ријеци. Велико постројење за производњу асфалта које је лоцирано узводно већ узрокује загађење ријеке. Комитет препоручује да југословенске власти доставе информације о плановима за изградњу бране на ријеци Тари и извјештај о статусу асфалтне базе, као и опис њихових утицаја на животну средину."

Шеснаеста сједница Комитета Свјетске баштине
Санта Фе, САД, 7 14 децембар 1992

"Комитет је примијетио да су власти одговорне за управљање овим локалитетом доставиле Секретаријату неколико извјештаја о потенцијалним утицајима предложене изградње хидро-електране на ријеци Тари и о загађењу ријеке проузрокованом великом асфалтном базом која је смјештена узводно дуж ријеке. Комитет је информисан да су црногорске власти мишљења да су два горе поменута проблема имала минималан утицај на стање конзервације НП Дурмитора и да се предузимају мјере за ублажавање ових утицаја. Сагласно препорукама Бироа, Директор парка је, у складу са жељом коју је Биро изнио на претходној сједници, позвао заједничку мисију УНЕСЦО-а и ИУЦН-а да посјети локалитет и сложио се да ће на лицу мјеста извијеститии о статусу предлога за изградњу бране и о проблемима са загађењем.

Комитет је такође био забринут око скорашњих извјештаја који се тичу извјештаја о брани која се налази уз Тару, чији би слом довео до испуштања великих количина токсичних материјала у ријеку. Комитет је дао инструкције Центру да сарађује са Заштитним снагама Уједињних нација (УНПРОФОР-ом) како би се организовала експертска мисија која би посјетила мјесто и направила извјештај о пријетњама по интегритет локалитета Свјетске баштине са предлогом потребних мјера за ублажавање тих опасности. Извјештај би био поднесен сеадамнаестој сједници Бироа.


Седамнаеста сједница Комитета Свјетске баштине -Карагена, Колумбија, 6 11 децембар 1993

"Биро је подсјетио да је Комитет на својој последњој сједници примијетио да су власти одговорне за управљање подручјем биле мишљења да предложена изградња хидроенергетске бране на ријеци Тари и загађење ријеке асфалтном базом смјештеном узводно имају минималне утицаје на конзервацију НП Дурмитор. Биро је поменуо чињеницу да су црногорске власти позвале УНЕСЦО/ИУЦН да посјете локалитет и да би ова мисија требала да се организује што је прије могуће како би се осигурала конзервација подручја Свјетске баштине. С обзиром на Резолуцију 757 Савјета безбједности УН-а, УНЕСЦО-ов Центар Свјетске баштине још није у могућности да организује УНЕСЦО/ИУЦН мисију за НП Дурмитор."

Двадесета сједница Комитета Свјетске баштине
Мерида, Мексико, 2 - 7 децембар 1996

"Биро је на својој ванредној двадесетој сједници нотирао мисију Центра Свјетске баштине локалитету које је на Листу подручја Свјетске баштине уписан 1980.г. Мисија се осврнула на стање конзервације подручја као и на штету која је настала на згради управе НП у Жабљаку током пожара из 1995.г., који је уништио библиотеку и колекцију материјала. Зграда је од тада реконструисана, скоро у потпуности опремљена и у функцији је.

Мисија је примијетила брзо непланско ширење насеља Жабљак и сусједних објеката, као и то да је добијена међународна помоћ за санацију опасности које је по дио канјона ријеке Таре који се налази на Листи свјетске баштине представљало јаловиште са земљаном браном смјештено у области подложној поплавама и земљотресима:
Биро је (а) похвалио напоре да се обнови зграда управе НП до функционалног нивоа и да се осигура депонија јаловине у канјону ријеке Таре. Међутим, Биро (б) изражава своју забринутост због брзог ширења градског језгра у границама локалитета као и због недостатка инвестиција у инфраструктуру Парка; Биро (ц) је затражио појашњење о могућим промјенама граница о којима се размишља; Биро (д) разматра могућу пројектантску процјену радова на брани јаловишта; и коначно, Биро је (е) позвао земљу Чланицу да охрабри управу Парка да учествује у активностима умрежавања и обуке са осталим менаџерима локалитета Свјетске баштине у региону."

Двадесетдруга сједница Комитета Свјетске баштине-Кјото, Јапан, 30 новембар 5 децембар 1997

"Биро је на својој двадесетдругој сједници информиан да је у току припрема мапе којом би се издвојило 40 хектара површине Парка. Управа Парка је Савезном Министарству за заштиту животне средине (СМЗЖС) прослиједила остале информације које је Биро тражио у новембру 1997. Биро је примијетио да постоји глобални режим заштите за ријеку Тару и њен канјон. Центар је затражио од Сталне делегације земље Чланице при УНЕСЦО-у да прибави документацију коју је управа Парка доставила СМЗЖС. Даља инофрмација није добијена од стране земље Чланице. Биро је препоручио земљи Чланици да до 15 априла 1999.г. достави Центру мапу којом се приказује 40 хектара за изузимање из територије парка како би се Бироу омогућило да ту мапу размотри на својој двадесттрећој сједници. Биро је затражио од Центра да настави са напорима како би се дошло до информација које је управа Парка прослиједила СМЗЖС. Биро је надаље одлучио да усвоји званично УН име земље Чланице како слиједи: Савезна Република Југославија."