Саопштење:20. септембар - 14 година еколошке државе Црне Горе

Црногорско друштво је током претходне деценије, иако суочено са политичким и безбједносним искушењима и изазовима у региону Балкана, смогло снаге да, и у таквим условима, дефинише основне постулате о очувању животне средине, који су уткани у Декларацију о Црној Гори као еколошкој држави. Таква једна визионарска идеја добила је своју материјализацију у Уставу Републике Црне Горе, у чијем је првом члану записано да је Црна Гора "демократска, грађанска и еколошка држава".

Међутим, спровођење тог уставног начела, због сплета политичких и економских разлога, није текло жељеним интензитетом. Па ипак, у деценији која је иза нас, спроведене активности представљају чврсту подлогу за успјешно суочавање са институционалним и законодавним реформама, на бази европских стандарда. Те активности омогућавају интеграцију животне средине у развојне процесе и креирање концепта одрживог развоја, који постаје саставни дио дијалога и значајно средство у процесу одлучивања.

Влада Црне Горе је, у циљу реализације те уставне норме, изразила спремност за успостављање система одрживог развоја, што је резултирало усвајањем документа Правци развоја Црне Горе као еколошке државе и учешћем на Свјетском самиту о одрживом развоју у Јоханесбургу 2002. године, на којем је она потврдила одлучност на спровођењу концепта развоја Црне Горе као еколошке државе.

У циљу креирања политике у области животне средине и стварања услова за извршавање обавеза које проистичу из међународних документа, Влада је основала Савјет за одрживи развој Црне Горе, као савјетодавно тијело које пружа Влади подршку у развоју законодавства, креирању политике и мјера одрживог развоја. То тијело има запажену улогу и код припреме и мониторинга међународних споразума и конвенција, као и рјешавања проблема који се могу јавити приликом укључивања опредјелјенја из области животне средине у развојне процесе и секторске политике.

С обзиром да је успостављање регионалне сарадње значајно средство у процесу јачања политичке и економске стабилности и да се кроз регионалне иницијативе и дјеловање ствара чврста подлога за укључивање читавог региона у европске интеграционе процесе, Министарство заштите животне средине и уређења простора поклања посебан значај успостављању сарадње са бројним међународним институцијама и организацијама које дјелују у области заштите животне средине, планирања и уредјења простора и стварања услова за одрживо коришћење природних ресурса.

Такодје, Министарство координира бројне активности на јачању изградње ефикасног оквира компатиболног са законодавством Европске Уније, којим се стварају услови за успјешно спровођење наведених активности и испуњавање обавеза које проистичу из бројних међународних уговора и конвенција.

У оквиру пројекта који финансира Финска Влада, урађена су три законска акта: о процјени утицаја на животну средину, о стратешкој процјени утицаја на животну средину и о интегрисаном спрјечавању и контроли загађења животне средине. Тим законима, уз већ постојеће о заштити животне средине, о заштити природе, морском добру и националним
парковима, омогућава се трајно очување и заштита природних ресурса. Поред тога, у фази израде су и закони о заштити од јонизујућег зрачења и нуклеарне безбједности, о еко фонду, о ваздуху и о управљању хемикалијама, који се усвајају након јавне расправе и који обезбјеђују имплементацију најважнијих директива ЕУ у области животне средине, односно заштите природе.

У Црној Гори се тренутно реализују пројекти који имају за циљ рјешавање и санацију кључних проблема - тзв. хот-спот тачака у животној средини, које могу значајније да угрозе изузетне природне вриједности црногорског простора. У том контексту урађен је пројекат санације и рекултивације јаловишта Рудника олова и цинка у Мојковцу, који је годинама био проблем и кључно питање развоја тог града. Влада РЦГ је финансирала израду Главног пројекта, а допунским истраживачким радовима отпочела је прва фаза, чији се наставак очекује након 30.септембра, до када је отворен јавни позив за надметање.

Биодиверзитет и заштићена подручја су, такође, значајан потенцијал Црне Горе. Објектима заштите природе, законодавсто је обухватило око 7.14% укупне површине Црне Горе, док се просторним планом предвидја да због изузетних природних, естетских и рекреативних вриједности, режимом посебне заштите природе издвоје нови објекти површине 261.300 ха, што са досадашњим заштићеним подручјима чини 359.870 ха, или 26% површине Црне Горе.

Медјународном заштитом природе на подручју Црне Горе обухваћено је 7.2% ( 99.400 ха).

На подручју НП "Биоградска гора" већ четири године се реализује пројекат еколошког и туристичког развоја уз подршку Владе Аустрије. На подручју НП "Скадарско језеро" у току је реализација изузетно значајног пројекта "Интегрално управљање екосистемом Скадарског језера", који финасира ГЕФ, а који се реализује у сарадњи са Свјетском банком као имплементационом агенцијом. Тим пројектима омогућава се очување јединствених биолошких вриједности тих резервата природе и њихова валоризација, уз поштовање принципа одрживости и међународних прописа.

Управљање природним ресурсима и превенција њихове прекомјерне експлоатације, у основи су тежња ка развоју Црне Горе као еколошке државе. Основно полазиште и кључна развојна претпоставка, при томе, су равномјерна и праведна расподјела користи и трошкова коришћења природних ресурса и животне средине, како у регионалном (односно георгафском) смислу, тако и медју припадницима различитих интересних група и различитих генерација. Имајући у виду проблеме са којима се Црна Гора суочава, у настојању да спроведе структурне реформе и покрене нови развојни циклус, захтјеви одрживог развоја представљају велики изазов за црногорско друштво у цјелини.

Министарство заштите животне средине и уређења простора сматра да ће Црна Гора, заједничким снагама и уз помоћ медјународних институција и организација, тај изазов успјешно савладати. То је наша одговорност и обавеза према сљедећим генерацијама, као и према остатку глобалног еко-система чији смо мали али вриједни дио, и према љепоти и богатству природе у којима живимо.