Говор министра заштите животне средине и уређења простора Бора Вучинића на отварању међународне радионице Међународно одређивање Скадарског језера за територијални развој

Даме и господо,

На почетку желим да поздравим све учеснике уваженог скупа, предсједнике Влада Црне Горе и Албаније, представнике медјународних институција иницијативе Динарског лука-УНДП, УНЕСЦО, ИУЦН, WWФ и Савјета Европе, затим општина и институција из наше двије државе, у име Министарства заштите животне средине и уредјења простора Црне Горе и своје лично име.

Задовољство ми је што се данас налазимо на самој обали Скадарског језера, као једног од најзначајнијих природних ресурса, које је истовремено и прекогранично подручје измедју Црне Горе и Албаније, и самим тим изварендна природна платформа за сарадњу наше двије државе. Зелим да нагласим значај данашњег скупа, на којем су се окупили представници релевантних медјународних организација и субјеката из Црне Горе и Албаније, у циљу сагледавања могућности заштите и одрживог развоја подручја Скадарског језера, уз неопходност интегралног и медјусекторског приступа обје државе.

Користим ову прилику да наведем активности Црне Горе на заштити и промоцији Скадарског језера, и његовом глобалном значају. Наиме, 1983. године, Скадарско језеро је проглашено за Национални парк, чиме је ово подручје стављено под највиши степен заштите у складу са домаћим законодавством. Оваква одлука није нимало случајна, већ је резултат дугогодишњих испитивања природе и биодиверзитета Скадарског језера, па је самим тим научно утемељена. Након тога, успостављен је одговарајући институционални оквир за управљање подручјем језера, уз обавезу строге заштите и рационалног коришћења природних потенцијала.
Препознајући глобални значај подручја Скадарског језера, и велики број глобално угрожених врста птица које језеро користе као привремено или трајно станиште, Секретаријат Рамсарске конвенције-Конвенције о заштите влажних подручја, извршио је 1995. године упис језера на Листу медјународно значајних језера, нарочито као станишта водених птица. Тиме је овај несумњиво значајан простор добио димензију медјународне препознатљивости.

Такодје, поред напријед наведеног, у Црној Гори се предузимају бројне активности на перманетној заштити простора Скадарског језера. У том смислу, донијет је 2001.године Просторни План подручја посебне намјене за НП Скадарско језеро 2001. године, чиме су дефинисане просторне и развојне смјернице за овај Национални парк, уз претпостављање заштитне функције могућностима развоја и коришћењу ресурса. На основу Просторног плана, усвојен је од стране Владе Програм заштите и развоја НП Скадарско језеро за период 2005-2010 године, који је израдило ЈП Национални паркови Црне Горе, а које је иначе и управљачка јединица за сва четири НП у Црној Гори. Програм заштите и развоја представља менаџмент план за подручје језера, и његова разрада се врши кроз израду једногодишњих планова, са јасно препознатим мјерама и приоритетима на заштити и одрживом коришћењу ресурса Скадарског језера.

Желим посебно да нагласим да се квалитетно Скадарским језером може управљати само кроз добру прекограничну сарадњу, обзиром да језеро представља природну границу измедју Црне Горе и Албаније. У том смислу, је и потписан Меморандум о разумијевању, измедју Министра заштите животне средине и уредјења простора Црне Горе и Министра животне средине Албаније још 9. маја 2003. године, са циљем дефинисања приоритета и начина будуће сарадње, при чему је дат посебан нагласак заштити и унапрједјењу Скадарског језера.
Такодје бих, овом приликом истакао и изузетан значај представника медјународних организација, од којих су многе и данас овдје присутне, на омогућавању билатералног повезивања различитих нивоа власти и управљања измедју наше двије државе, као и невладиних организација и најшире јавности, у циљу успостављања и сталног унапредјивања билатералне сарадње: пројекат "Промоција мрежа и размјена у земљама југоисточне Европе", који имплементира Регионални центар за животну средину, у оквиру кога је до сада реализован низ активности, прије свега на институционалном повезивању, развоју капацитета и нових методологија управљања и сарадње.
Посебно наглашавам пројекат Интегрално управљање екосистемом Скадарског језера, који финансира ГЕФ (Глобални фонд за животну средину), а имплементира Свјетска банка. Пројекат је вриједан 4,9 милиона долара, и након израде основних докумената: Прекограничне дијагностичке анализе, која ће описати утицаје на природне ресурсе Скадарског језера, Социјалне анализе, која ће описати социо-економски контекст, и Стратешког акционог плана, приступиће се изводјењу конкретних пројеката, који за циљ имају одрживо коришћење и трајно очување ресурса Скадарског језера. Обзиром на предвидјена финансијска средства и израду значајних докумената, прије свега Прекограничне дијагностичке анализе, чија ће израда бити завршена у наредних мјесец дана, сматрам да ћемо створити квалитетну основу за одрживи развој подручја Скадарског језера, уз усаглашену и сталну сарадњу ресора и сектора из Црне Горе и Албаније.

Желим да потврдим отвореност и спремност Министарства заштите животне средине и уредјења простора Црне Горе за будуће облике сарадње са свим заинтересованим актерима из земље и свијета, и у том смислу очекујем резултате данашњег скупа, који ће, дубоко сам увјерен, пружити драгоцјене приједлоге и сугестије за будући рад субјеката у Црној Гори и Албанији, на заједничком циљу-трајном очувању и одрживој валоризацији Скадарског језера.

Увјерен сам да ће се сарадња обје државе наставити у духу истрајног става на очувању животне средине и одрживог развоја Скадарског језера, као што смо имали прилике да чујемо од предсједника Влада Црне Горе и Албаније.