Саопштење Министарства заштите животне средине и уређења простора поводом 22. априла - Дана планете Земље

Дан планете Земље први пут је обиљежен 22. априла 1970. године, када су на иницијативу америчког сенатора Гаyлорда Нелсона, организовани први масовни протести за заштиту животне средине. Ова иницијатива се показала као успјешан катализатор сталног еколошког образовања, акција и промјена, које нуде могућност да се дотакну свјетски проблеми заштите животне средине, те да се појединци или цијеле заједнице, посвете својим локалним еколошким проблемима.

Данас на Земљи живи око шест милијарди људи и тренутно највећи еколошки проблеми су глобално загријавање, оштећење озонског омотача и све веће загађење атмосфере. Ефекат стаклене баште упозорава на повећање глобалне просјечне температуре, а то повлачи за собом многе ствари. Последња деценија била је најтоплија деценија 20. вијека, а интензитет и трајање глобалног отопљавања у 20. вијеку је вероватно највећи у току последњих 1000 година, на шта указују и бројна палеоклиматска истраживања.

Резултати научних истраживања показују да ће промјене климе узроковане глобалним загадјивањем атмосфере антропогеним емисијама гасова, са ефектом стаклене баште, (угљендиоксид, азот-субоксид, метан, халогеноугљоводоници и др.), већ у првој половини овог вијека имати несагледиве штетне последице на укупан привредни развој, здравље становништва и сигурност материјалних добара. Управо због свих ових истраживања и проблема, овогодишња тема Дана планете Земље посвећена је климатским промјенама.

Црна Гора, са своје стране, даје допринос у очувању свих сегмената животне средине, а у последњих неколико година дат је акценат и на климатске промјене и то кроз бројне пројекте и иницијативе. Потписан је Меморандум о сарадњи између министарстава заштите животне средине и уређења простора Републике Црне Горе и Републике Италије, те Анекс тог Меморандума који се односи на пружање техничке помоћи Црној Гори за потписивање и ратфиковање Кјото Протокола и успостављање система Зелених сертификата за обновљиву енергију, утврђен је Предлог закона којим се регулише узвршавање обавеза из Кјото споразума, урађена процјена и анализа националног законодавства и пририпремљен Нацрт националног инвентара антропогених емисија са ефектом стаклене баште.

Један од значајнијих механизама Кјото протокола су чисти развојни механизми (ЦДМ), који су осмишљени тако да индустријским земљама олакшају и омогуће да смање емисију гасова са ефектом стаклене баште, у складу са њиховим обавезама предвиђеним Кјото протоколом, а земљама у развоју помогну у постизању циљева одрживог развоја.

На основу досадашњег праћења стања животне средине у Црној Гори, може се констатовати да је њен квалитет у цјелини задовољавајући, што омогућава свеобухватан и динамички развој, на принципима одрживог развоја. Међутим, природне ресурсе који су због недовољне привредне развијености остали углавном сачувани, у извјесној мјери угрожава мањи број индустријских загадјивача који посједују неадекватну и застарјелу технологију, која угрожава животну средину. Због тога је Влада Црне Горе посебну пажњу посветила доношењу санационих програма за угрожена подручја и стимулативних мјера за увођење чистих технологија.

Поред тога, посебну пажњу усмјеравамо и на очување природних ресурса и њихово одрживо коришћење и у том циљу велики значај придајемо изради стратешких документа, законске регулативе и ратификацији медјународних конвенција и уговора из области заштите животне средине. У Црној Гори до краја године биће израдјена Стратегија одрживог развоја; Стратегија за очување биодиверзитета, са конкретним пројектним активностима усмјереним на очување појединих врста, њихових генетичких ресурса, односно екосистема; Стратегија за интегрално управљање обалним подручјем; а усвојен је и Закон о квалитету ваздуха, ратификована Конвенција о очувању европске дивљачи и природних станишта и формираће се мрежа заштићених подручја која су од значаја за Европу.

Из свега наведеног је јасно да Влада Републике Црне Горе уз подршку релевантних медјународних институција и страних влада, тежи сталном развоју, унапредјењу и заштити животне средине. Такодје, велика пажња се посвећује и јачању свијести, информисању и учествовању јавности у креирању стратешких докумената.
Црна Гора ће и даље настојати да заједничким снагама сачува животну средину, јер је то наша одговорност и обавеза према сљедећим генерацијама, према остатку глобалног екосистема чији смо мали, али вриједан дио, као и према љепоти и богаству природе у којима живимо.

Земља је наша планета, резервну немамо!