Саопштење Републичке еколошке инспекције

Поводом експлозије складишта експлозива, у мјесту Вир у општини Никшић, која се десила у ноћи измедју 07. и 08. јула 2006. године, екипа ЈУ Центар за екотоксиколошка испитивања Црне Горе је, по налогу Републичког еколошког инспектора од 10. јула 2006. године, обишла предметну локацију, извршила радиолошку претрагу терена и узела узорке за испитивање могуће радиоактивне контаминације. ЈУ ЦЕТИ је извршила и узорковање вода из бистијерни куће Николића и куће Радуловића у засеоку Шуме, воде из Горњопољског вира, као и земље на удаљености од 50, 100, 500 и 1000 метара од мјеста експлозије. Како је већ раније објављено, резултати дозиметријске контроле показују да је на свим испитаним локацијама ниво радиоактивности у границама природног фона за дато земљиште.

ЈУ Центар за екотоксиколошка испитивања Црне Горе је 25. 7. 2006. године, доставио резултате анализа узетих узорака за хемијску и токсиколошку анализу, који показују сљедеће:

Резултати физичкохемијских и токсиколошких анализа узорака воде из бистијерни кућа Николића и Радуловића, имале су веома ниску вриједност електропроводљивости и ниску пХ вриједност, што је нормално ако се бистијерне пуне кишницом. Измјерена пХ вриједност је изузетно ниска, и код куће Николића износила је 5,49 а код куће Радуловића 6,03 што указује да је вода којом су бистијерне пуњене представљала киселе падавине. Ово се потврдјује и изузетно ниским садржајем калцијума и магнезијума, односно ниском тврдоћом воде из бистијерне код куће Николића. Сви остали испитани органски и неоргански полутанти у испитаним узорцима воде не прелазе дозвољене границе и не указују на евентуални утицај експлозије на квалитет воде у бистијернама. Вода са тако ниском пХ вриједношћу и малом укупном тврдоћом, не препоручује се за стално водоснабдијевање, али то није повезано са посљедицама експлозије.

Детаљном ГЦМС анализом узорака, ни у једном узорку воде нијесу утврдјени трагови експлозива (ТНТ, 2,4,6 - тринитротолуола) нити трагови минералних уља а ни било које непознате супстанце.

Вода узета из изворишта Горњопољски вир има нешто нижу пХ вриједност од уобичајених за површинске воде, али карактеристичну за воде које се формирају отапањем снијега. Детаљном ГЦМС анализом нијесу утврдјени трагови непознатих супстанци, нити ТНТ-а и минералних уља.

Узорци земљишта су испитани на садржај тешких метала и великог броја микроелемената који се могу користити у пиротехници, на садржај остатака експлозива ТНТ-а, минералних уља, полицикличних ароматичних угљоводоника као и других органских полутаната који се могу јавити при експлозији.

Од свих испитаних узорака, једино у узорку земље узетом са мјеста експлозије, надјена је повећана концентрација бакра и цинка у односу на друге узорке узете са удаљенијих локација. У свим узорцима земље утврдјено је присуство трагова експлозива ТНТ-а и остатака минералних уља. У узорку са мјеста несреће садржај ТНТ-а износио је 50,139 мг/кг, а садржај остатака минералних уља износио је 227,05 мг/кг. Садржај нитрита је нешто повећан у односу на остале испитане узорке земљишта. Гасно-масеном анализом доказано је присуство минералних мазивних уља фракције Ц20-Ц40 (н-алкани) чија се концентрација у земљишту линеарно смањује са растојањем од мјеста експлозије. Надјене концентрације минералних уља и садржаја нитрита не представљају опасност по животну средину, с обзиром да имају карактер уобичајених загадјивача земљишта (као минерално ђубриво и загађење од моторних возила).

Резултати анализа показују да је узорак земљишта са 50 метара удаљености од мјеста експлозије, имао нешто повећан садржај олова, полицикличних ароматичних угљоводоника-ПАХ и ТНТ-а у односу на остале узорке, али испод прописаних максимално дозвољеним концентрацијама - МДК, а садржај минералних уља и нитрита је био видно смањен и опадао је са повећањем удаљености од мјеста несреће. Сви остали узорци земље су такодје анализирани детаљно гасно-хроматографском анализом на ФПД, ЕЦД и ФИД детектору и ни код једног није утврдјено присуство других непознатих једињења.

ТНТ је једињење које припада групи фенолних материја и према литератури, у ваздуху се брзо разградјује процесом фотолизе. Послије неколико часова његова биоакумулација у акватичним организмима је ограничена, а није утврдјено да ТНТ улази у ланац исхране. Најважнији утицај на човјека може бити уношењем путем воде за пиће у коју може доспјети преко ваздуха или спирањем са површине земље. Осталих директних токсиколошких ефеката у земљи нема.

С обзиром на утврдјено присуство ТНТ-а у земљишту и његову особину да се може задржати одредјено вријеме у екосистему, Републичка еколошка инспекција ће наставити са даљим узорковањем и анализом свих сегмената животне средине до његове потпуне разградње. У том смислу, ова инспекција и екипа ЈУ Центар за екотоксиколошка испитивања Црне Горе је данас (26.7.2006. године) поново обишла предметну локацију ради додатног узорковања растиња и пољопривредних култура из околине мјеста експлозије и поновног узорковања земљишта и вода, у циљу утврдјивања брзине разградње ТНТ-а у екосистему. Након добијања нових резултата, Еколошка инспекција ће одлучити о потреби даљег осматрања његовог присуства на овом локалитету.

ГЛАВНИ РЕПУБЛИЧКИ ЕКОЛОШКИ ИНСПЕКТОР
Веселинка Зарубица