Представници Министарства на еминентном скупу у Загребу

02.06.2003.год. у Загребу је одржан скуп на тему "Интеграције националних мањина у балтичким земљама и мемљама Југоисточне Европе". У раду скупа учешће су узели секретар министарства Орхан Шахмановић и виши савјетник Газменд Цуца. Скуп су отворили Петер Семнеби, Амбасадор ОСЦЕ мисије у Хрватској, и Амбасадор Шведске у Хрватској г-дин Стур Толин. Добродошлицу учесницима скупа је пожелио Стјепан Месић, предсједник Републике Хрватске, као и министар иностраних послова Тонино Пицула.

О аспектима интеграције мањина у земљама Балтика и Југоисточне Европе говорили су Карл Билт, Елизабет Рен и други еминентни стручњаци који се баве политиком заштите националних мањина.

Из говора секретара Шахмановића:

Поштована господо

Чини ми изузету част што Вас могу поздравити у своје лично име а и у име министарства за заштиту права припадника националних и етничких група као и у име министра г-дина Хајдинаге који се уједно извињава што није могао да присуствује овом еминентном скупу због раније преузетих обавеза.

Није на одмет на почетку рећи пар ријечи о Министарству за заштиту права припадника националних и етничких група и о дјелокругу рада самог министарства.Ово министарство је формирано при Влади Републике Црне Горе 1998.год. са циљем да врши послове управе који се односе на:праћење остваривања и заштиту права припадника националних и етничких група у дијелу њиховог националног,етничког,културног, језичког и вјерског идентитета;унапређивање међусобних односа националних и етничких група;даље унапређивање међуетничке толеранције у Републици,као и успостављање и одржавање несметаних контаката припадника националних и етничких група за Црну Гору;и врши друге послове које су му одређене у надлежности.

У досадашњем свом раду министарство је реализовало више пројеката на пољу унапређења заштите права националних и етничких група.Посебно треба нагласит одлуку о формирању Центра за очување и развој културе припадника националних и етничких група и др. законе.У склопу свога рада Министарство и припрема стратегију нове мањинске политике у Црној Гори.Једна од полазних предпоставки за демократску мањинску политику јесте уважавање реалности,односно чињенице да је Црна Гора друштвена и државна заједница у процесу политичког и државног конституисања и у трагању за својом легитимацијском основом.Распадање старе и настанак нове државе условљавају неусклађеност и недовршеност нормативног и институционалног система.С тога процес институционалне изградње представља један од приоритета реформи у Црној Гори.
Механизми заштите уставом и законима гарантованих права припадницима мањинских заједница најслабија је тачка мањинске заштите у Црној Гори.С обзиром да је ова заштита у многоме и политичко питање зависна је од међусобног односа политичких снага, последице на заштиту мањина су следеће:
- одсуство промишљене мањинске политике у којој се одлуке о статусу и заштити мањинских заједница прилагођавају прије свега дневно политичким потребама
- одржавање етнонационалистичких и централистичких тенденција у политичком животу,у култури и у свијести већине становника Црне Горе додато отежава мањинску заштиту.
Да би се статус мањинских заједница регулисао примјерно структури и потребама,али и идеалима демократије, потребна је политика која би полазила од следећих елемената:
- демократија,људска права и права мањинских заједница,
- поштовање посебности сваког етничког идентитета,али и мултиетничности,
- сарадња и суодлучивање мањинских заједница
- децентрализација власти
Постоји потреба да се статусу и мањинској заштити приђе практично-а не напред изложеним вриједностима. И ако је ријеч о комплексу економских, друштвених, историјских, етничких и политичких фактора,требало би поћи од успостављања одговарајућег правног оквира.Отуда је и пажња Министарства била умјерена на израду нацрта Закона којим би се дефинисао статус мањина у Црној Гори.Први корак у том правцу морају бити одговарајуће уставне промјене.При томе треба имати на уму да је закон нужан елеменат у животу модерне државе.Њиме се утврђују институције и процедура владања али и норме за понашање индивидуа и група.
Мањинска политика значи читав сет политичких и правних докумената и стандарда.
Посебно болне ће бити промјене навика и мишљења.То није могуће преко ноћи.Неопходно је настављање процеса демократизације и изградње вишепартијског парламентаризма,уз укључивање политичких странака које представљају мањинске заједнице.
Просес изградње међуетничког повјерења је дуготрајан и подразумијева испуњење бројних предуслова међу којима су:
- признавање и уважавање права мањинских заједница на самоидентификацију,
- омогућавање партиципације мањина у власти,државним институцијама,
- законско регулисање права и слобода мањинских заједница и успостављање ефикасних механизама заштите.
Према томе пореблем регулисања статуса мањина је ту и не треба бјежати од тога то је наша стварност и треба се суочити са тим.Црна Гора има олакшавајућу околност што мањине нијесу свој статус покушавале да ријеше оружијем већ демократским средствима што сада треба валоризовати адекватном законском регулативом

ШАХМАНОВИЋ ОРХАН