"Богатство различитости у књижевном стваралаштву"

У објекту "Бања" 16. децембра 2003.год. је организовано књижевно вече на тему "Богатство различитости у књижевном стваралаштву". О националним књижевностима и утицајима на укупна књижевна дешавања на црногорском простору говорили су професори Суљо Мустафић из Бара, Антон Гојчај из Подгорице и Невен Станичић из Тивта. Прозно-поетске одломке који су пратили излагања говорили су Мирсад Растодер, Муса Ђока и Андријана Вукотић уз музичку пратњу Јусуфа Марића на приму, Анта Јанковића на бас-приму и Штјефена Ујкаја на кавалу.

Говорећи о књижевном стваралаштву Бошњака/Муслимана, професор Муставић је истакао да је "бошњачка књижевност можда више од осталих на овим просторима даровала другима, а у исто вријеме својатана и отимана, расипана и разасута. Та књижевност је често служила као декор у излогу других књижевности чинећи их разноврснијим и богатијим. Наш циљ је да те расуте бисере купимо, да их враћамо кући, а не да их затворимо у сехаре и шкриње наших малих свјетова, него само да знамо да су наши и да их боље и лакше распознајемо. Оно по чему се препознаје бошњачка књижевност у свјетској литературној баштини јесте њена народна књижевност епска и лирска и њен најзначајнији представник Авдо Међедовић. Савремена бошњачка књижевност обиљежена је дјелима Ћамила Сијарића, Хусеина Башића и Зувдије Хоџића."

Према ријечима професора Гојчаја, који је представио стваралаштво Албанаца у Црној Гори, уопште књижевно стваралаштво, а поготову албанска књижевна продукција је маргиновализована од стране буџета и институција. " То се дешава како у Црној Гори гдје су аутори рођени, али и у Албанији која је матична држава, а и на Косову гдје су аутори дали не баш мали допринос развоју културе. Они који живе и стварају у Црној Гори са осталима допуњавају мозаик укупне албанске књижевности као њен најмаргинализованији али ипак, макар по језику, саставни дио. Код нас се посебно издваја албанска усмена епска и лирска књижевност. Јуначке пјесме, историјске и легендарне, одиграле су улогу опште-друштвене институције. Епика је одгајала, уз њу се расло и према њој се обликовао морал заједнице али и карактер појединца" истакао је Гојчај, издвајајући Есада Мекулија, пјесника који је на албански језик превео Његошев "Горски вијенац".

Професор Невен Станичић, правећи блиц-преглед најзначајнијих аутора на књижевно-културном плану хрватског народа са подручја Боке, апострофирао је средњевјековну књижевност и еминентна имена барока и ренесансе. " Ту се посебно издвајају Андрија Змајевић, Кокољић и Иван Ненадић. Нетачне су поједине свјесне или несвјесне историјске тезе како је туђа владавина уствари туђа историја, а како је вриједан само историјски модел властите државе. Ко год да се удуби у период Боке Которске откриће испод маске туђих представника и туђих језика, скоро искључиво иницијативу домаћег живља и често наднаравне, али успјешне напоре, да се не буде објекат манипулације стране војске и туђих интереса, него да се стекну сви услови за рад у интересу свог краја и своје породице".