Дијалогом "Интеркултуралност у Црној Гори" завршена манифестација "Дани културе мањина у Црној Гори"

Дијалогом о интеркултуралности, који је одржан у салону подгоричког ресторана "Рибница" 16. децембра, закључена је ова манифестација. Након пригодног поздрава помоћника министра Сабахудина Делића, у свом уводном слову књижевник Балша Брковић је нагласио да је свака култура плод интеркултуралних процеса, те да значајне културе и настају кроз искуство комуникације и прожимања различитих културолошких импулса. Ново вријеме, радикалним развојем технолошких и комуникацијаских модуса је донијело и убрзање овог процеса. Брковићеве уводне ријечи су биле добар подстицај за веома плодну расправу, а овом приликом истичемо:

Проф.др Срђан Вукадиновић акцентовао је пут од мултикултуралности ка интеркултуралности, указујући на историјат прожимања на јужнословенском простору. "Постоје разлике , али оне опстају само у јединству различитости" казао је Вукадиновић, говорећи и о европском искуству, гдје се инсистира на "плуралитету идентитета".

Професор Преља је, правећи компарацију религијских и обичајних искустава народа на црногорском тлу, инсистирао на нужности "рашчишћавања са предрасудама", док је Авдул Курпејовић истакао да је укупан економско-социјални амбијент за таква прожимања све неповољнији.

Ибиш Кујовић из Рожаја указао је на неравномјерну распоређеност како културних садржаја, тако и материјалних издвајања за културу и културну дјелатност у Црној Гори, истичући велику запостављеност сјеверног дијела наше државе, док је Атвија Керовић апострофирао игнорантски однос према оваквим догађајима надлежних из министарстава културе и просвјете и науке. Његова оцјена је и "да су нови школски програми етноцентрични и да не иду у прилог развоја интеркултуралности у Црној Гори".

Рада Гавриловић из ОЕБС-а истакла је централизованост као највећи проблем Црне Горе и њене културе уопште. Хаваја Османагић-Тузовић сматра да умјесто приче о разликама треба водити дијалог о сличностима.

Општа оцјена која се могла чути из дискусија је била да је манифестација "Дани културе припадника националних и етничких група у Црној Гори" добар почетак, да она мора прећи у традиционалну манифестацију, те да се дијелови програма морају презентовати широј јавности, поготову у срединама гдје мањински народи чине значајан дио становништва.