Одржана Међународна конференција "Политика интеграције мањина и добра пракса"

У подгоричком хотелу "Црна Гора" од 23. до 25. априла је одржана Међународна конференција под називом "Политика интеграције мањина и добра пракса".
Организатори конференције, којој је присуствовао велики број званичника међународних институција и високих представника влада земаља региона, су Министарство за заштиту права припадника националних и етничких група, Савјет Европе и Фондација "Фридрих Науман".
Конференцију су отворили Министар Гзим Хајдинага, Генерални директор политичке управе СЕ Клаус Шуман и Директор пројекта "Фридрих Науман" Рајнер Вилерт.

У наставку вијести: поздравни говор Министра Хајдинаге и говор на тему "Положај мањина у Црној Гори"


Поштоване даме и господо,

уважени представници Влада земаља Југоисточне Европе, представници међународних организација, цивилног сектора, представници медија.

Дозволите ми да вам се свима на почетку захвалим на присуству у овом броју и на овако високом нивоу, а Савјету Европе и фондацији "Фридрих Науман" дугујем захвалност на суорганизацији овог скупа и опредљењу да мјесто нашег сусрета буде Црна Гора.

Ни овог пута не желим да заобиђем чињеницу наше отворености и гостопримства, те вам свима, у то име, желим срдачну добродошлицу и угодан осјећај у Црној Гори.

Заштита права и слобода мањинских националних заједница и њихових припадника постала је данас једно од најважнијих питања у Европи. Дешавања с краја XX вијека, како у међународним односима и међународноправној регулативи, тако и у позитивноправним системима земаља региона, ова проблематика добија посебно, а често и примарно мјесто.

Распад совјетске и чехословачке федерације, те крвави епилог распада југословенске федерације, стварање више нових држава углавном на националној основи, нарастање националистичких тензија на овим просторима, кршење права мањина у неким државама национално измјешане Европе само су неки догађаји који су дјеловали алармантно и који су тражили предузимање извјесних мјера без одлагања. Овакво стање као свој продукт има врло уочљив тренд пораста интересовања и континуираног ширења и јачања заштите мањинских права.

Очување и признавање мањина одувијек је представљало, а данас нарочито, важан фактор стабилности и безбједности у свим регионима свијета. За Европу, а посебно за Југоисточну Европу, ово питање је у погледу укупне безбједности и стабилности од егзистенцијалне важности.

Данас када више не постоје етничке или национално чисте државе, задовољавајући положај мањина је услов опстанка самих држава. А, податак да у свијету постоји скоро двадесет пута више етничких група, него међународно признатих држава, чини мањинско питање још актуелнијим.

Поштовање људских, а нарочито мањинских права, предуслов је за демократију и развој друштва у цјелини. Јер, без гаранција основних права и слобода човјека, без слободног појединца, нема ни здравог колективитета. У том смислу, мора се поштовати фактичко стање етничког и културног диверзитета. Не може се говорити нити о демократији нити о слободи и правди, уколико нема поштовања разлика. Шта више, значај питања поштовања и заштите, како индивидуалних тако и колективних права мањина у овом региону је далекосежан, а у директној је вези са дугорочним концептом мира и стабилности у Европи.

Једно од изузетно важних начела које код нас још није усвојено мада је потврђено у другим мултиетничким друштвима гласи: "Свијет малих држава је свијет децентрализације и демократије". То начело упућује ка развоју различитих облика аутономије и регионализма. При томе, етнички плурализам је независна, а демократија зависна варијабла. Овдје посебно наводимо то да је за заштиту права националних мањина битан ниво како цјелокупне децентрализације, тако и децентрализација на нивоу локалне заједнице, чиме се нужно намеће питање дјелотворног учешћа мањина у органима државне власти и органима локалне самоуправе.

Да не би мањине служиле као средство политичке борбе између партија, а пропагирање њихове адекватне заштите остајало на нивоу предизборних кампања, да би припадници мањина били стварно равноправни грађани, битно је, између осталог, да у једној држави буду и правно регулисана та права. Само на тај начин припадници мањина и мањине као групе могу постати, и неким малобројним државама то и јесу, фактором мира и сарадње међу државама ( а Црна Гора је примјер хармоничне коегзистенције свих нација, конфесија и етноса који живе у њој). Такође, ово је једини пут за дугорочно добровољно прихватање обавезе поштовања државноправног поретка од стране мањина, а самим тим гаранција мира и безбједности. На овом мјестуи треба истаћи још једну битну реалност, то јест сарадњу са свијетом и тежњу ка евроатланским интеграцијама које су условљене, између осталог, поштовањем и заштитом права мањина.

И на крају, дозволите ми да вам се још једном свима најсрдачније захвалим на присуству и интересовању за ова питања, у нади да ће наш рад у наредна два дана дати очекиване резултате.



Поштоване даме и господо,

Као Министар за заштиту права националних мањина у Влади Републике Црне Горе, желим да истакнем да ова питања сваким даном добијају на значају, како у Европи и на Балкану, тако и у свјетским размјерама.

У случају наше државе Црне Горе, адектватна заштита мањина је предуслов за њен опстанак као модерног, светски прихваћеног ентитета. Радује ме што могу да кажем да се Црна Гора може похвалити својом унутрашњом интеретничком хармонијом. Међутим, увијек се може урадити више и боље.

У историјском смислу, Црна Гора се развијала на размеђу двају свијетова (источног и западног), на периферији и под утицајем великих царстава и држава (грчког, римског, византијског, млетачког, османског, хабзбуршког, руског). На овом простору су се укрштале и велике монотеистичке религије и цркве: римокатоличка, православна и ислам. У културолошком смислу, то је био простор на којем су се сусретали исток и запад, Медитеран и залађе, те су у том смислу различити цивилизацијски слојеви током времена обликовали комплексну и разноврсну баштину на коју се ослања савремена Црна Гора.

На овом простору се оправдано може говорити о историји мултиетничности, мултиконфесионалности и интеркултурализма. Народи на овим просторима су живљели вијековима у миру и заједништву, једни са другима, иако су у одређеним историјским периодима тензије и анимозитети међу нацијама нарастале, кулминирале и резултирале конфликтима мањег или већег обима.

Чињеница са којом се и на овом мјесту треба похвалити јесте та да и у годинама крвавог распада југословенске федерације, када су етнички инспирисани ратови достизали кулминацију у нашем непосредном окружењу, Црна Гора је успјела да сачува свој унутрашњи мир.

Не само да се успјело у сачувању унутрашњег мира, него је Црна Гора у овим тешким временима отворила широм своја врата и постала уточиштем колонама избјеглих и расељених лица. У једном моменту, избјегличка и расељеничка популација је достигла до броја од једне четвртине од укупног становништва Црне Горе.

Поштована господо, морам навести да изузетно брзе и дубоке политичке промјене од значаја за националне односе у Црној Гори почињу 1997.године. Од почетка распада бивше СФРЈ до тада, био је изражен потпуни пад уставног система, уз непостојање консензуса за рјешавање статуса националних мањина у Црној Гори. Одговор националних мањина на те недемократске поступке владајућег режима и већине био је у складу са њиховим саморазумијевањем и уставним оквиром. Тај одговор је био настојање да се, сопственом демократичношћу, одбране "стечена права" те да се испостављањем виших захтјева мањине заштите од етно-национализма и недемократичности већине.

Као потвда радикалног отклона од националистичке политике Слободана Милошевића, септембра 1997.године представници Владе РЦГ и релевантних политичких субјеката долазе до "Споразума о минимуму принципа за развој демократске инфраструктуре у Црној Гори", а већ послије одржаних избора 1998.године и конституисања нове коалиционе Владе почиње да егзистира и Министарство за заштиту права припадника националних и етничких група. То је уједно и потврда да су мањине у Црној Гори увјек тежиле да своја права остварују кроз легитимне институције Црне Горе на партнерским односима. Ово министарство врши послове управе који се односе на: праћење остваривања и заштиту права припадника националних и етничких група у дијелу њиховог националног, етничког, културног, језичког и вјерског идентитета; унапређивање међусобних односа националних и етничких група; даље унапређење међуетничке толеранције у Републици, као и успостављање и одржавање несметаних контаката припадника националних и етничких група са грађанима ван Црне Горе, без штете за Црну Гору.

О томе да ли је ово Министарство оправдало своје постојање нека суде други, али морам истаћи неколико основних ствари које су у нашем досадашњем раду успјешно реализоване и који ће вам на најбољи начин илустровати тренутни положај мањина у Црној Гори.

Наша основна смјерница би се могла сажети у једној речиници: "Пуна интеграција мањина у црногорско друштво уз потпуно очување вјерских, језичких, традиционалних, историјских, обичајних, културолошких и других одлика"

Оно што ми се чини најважнијим, а та ствар иде и најтеже, јесте да је дошло до велике промјене свијести по питањима мањина. Ова питања се више не доживљавају као потенцијална опасност, нити као даровање већине према мањинама, с друге стране, мањине схватају да степен остваривања њихових права није ствар политичких ултиматума и зависности, већ степен демократизације нашег друштва.

На пољу заокруживања правне легислативе у области заштите мањинских права, поред постојећих одредби из Устава РЦГ и Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама, донијет је Закон о употреби националних симбола. Наш сљедећи корак, који очекујемо веома брзо, јесте усвајање Закона о правима и слободама националних и етничких мањина, о којем ћу нешто више рећи у наставку. Наше иницијације довеле су до веома битних побољшања у нормативој сфери од образовања, система локалне самоуправе, заштите културног насљеђа, до употребе језика и писма, информисања и тд.

Препознајући заштиту културног насљеђа као веома битан фактор у очувању укупног националног идентитета, поред помоћи у издавачкој дјелатности и раду асоцијација које се баве унапређењем и заштитом културе мањина, већ традиционално организујемо манифестацију "Дани културе мањина у Црној Гори". На овој манифестацији желимо претставити богату лепезу културног насљеђа и стваралаштва мањина широј јавности. Такође, морам истаћи да је на нашу иницијативу Влада РЦГ донијела одлуку о формирању "Центра за очување и развој културе националних и етничких група", који ће ускоро почети са својим радом.

Ако се има у виду чињеница о могућности образовања на албанском језику због јединствене језичке специфичности, од предшколског, а од ове године, до универзитетског, те реформски процес и у садржинском смислу, и на образовном плану има видљивих помака. Наше тежње на елиминисању стереотипних и предрасудних садржаја из уџбеника, заступљености тема из историје, културе и обичаја мањина, могућности додатних изучавања националне историје и културе, присутности писаца из редова мањина у наставним плановима и програмима и тд. само су неки елементи у побољшаном васпитно-образовном систему.

Црна Гора је једна од земаља потписница интегративног процеса "Декада укључења Рома 2005-2015". Сходно датим смјерницама, Влада РЦГ је у јануару ове године усвојила свој Акциони план за имплементацију Декаде, као оквир за активности усмјерене ка пуној интеграцији ромске популације у црногорско друштво. Неки од пројеката из области образовања, запошљавања, здравства и становања су већ започети са реализацијом, а морам истаћи велике помаке који су учињени на плану укључивања ромске дјеце у редован систем образовања. Акциони план за имплементацију Декаде представља неодвојиви дио Агенде економских реформи, Стратегије развоја и редукције сиромаштва, Стратегије за трајно рјешење питања избјеглица и интерно расељених лица и других докумената које је донијела Влада Републике Црне Горе на свом путу свеукупних реформи.

Трансформацијом државних медија у јавне сервисе, држава се обавезала на финансирање, између осталих, и програма за мањине. Садржаји из културног, обичајног, умјетничког и др. живота мањина у програмима јавног сервиса више нису ријеткост.

Имајући у виду Уставна рјешења о употреби језика и писма, изузев образовног процеса, вођења судских поступака и двојезичне праксе у општини Улцињ, нашим активностима и у овој области желимо ићи корак даље. Иницирајући промјене регулативе у вођењу и издавању званичних докумената, званичне употребе језика мањина и у другим срединама, двојезичним ознакама и тд. надамо се побољшањима и у овој сфери.

Адекватно присуство мањина у политичком и јавном животу Црне Горе представља поље на којем улажемо доста напора, а које ће, надамо се, бити апсолвирано усвајањем новог Закона. Партиципација мањина у државној власти, локалним самоуправама, судској власти и другим сферама јавног живота може и мора бити значајнија. У Скупштини РЦГ од 75 посланичких мјеста, поред два посланика изабрана у посебној изборној јединици за Албанце, као представници грађанских партија владајуће коалиције ДПС-СДП сједи 10 посланика из реда неке мањинске заједнице. Треба напоменути да су потпредсједник Скупштине, потпредсједник Владе и два Министра припадници мањина.

Сматрамо да будића егзистенција мањина на црногорским просторима умногоме зависи и од економске развијености средина гдје су мањине концентрисане, као и побољшање услова живота у тим срединама. Различитим информацијама и иницијацијама којима идемо према Влади РЦГ желимо подстакнути привредни и друштвени развој ових средина.

Још на самом почетку сам истакао значај промјене свијести према мањинама. Надам се да нећу бити нескроман ако кажем да смо перманентном активношћу, како кроз медијски однос, тако кроз организацију трибина, округлих столова, семинара и др. допринијели да та свијест доживи велику промјену у односу на свијест са почетка деведесетих година прошлог вијека.

Неоспорна је чињеница великог присуства припадника националних мањина из Црне Горе у земљама Западне Европе, Сједињених Америчких Држава и Аустралије. Можемо рећи да смо у протеклом периду успоставили доста добар контакт и сарадњу са удружењима наших исељеника, увијек спремних за помоћ својој држави и народу. Ове везе желимо учврстити и продубити на обострано задовољство и корист.

Црна Гора је заинтересована за добру сарадњу и са државама у окружењу, а како су те државе уједно и матичне државе припадника националних мањина, у протеклом периоду Министарство за мањине је представљало мост за успотстављање добрих односа са сусједима. Наше иницијације за отварањем нових граничних прелаза истинска је потврда правог смјера.


Вођени рјешењима из Устава Републике Црне Горе, обавезама преузетим потписивањем "Споразума о минимуму принципа за изградњу демократске инфраструктуре у Црној Гори", послије усвајања Уставне повеље и Повеље о људским и мањинским правима и грађанским слободама, донешеним Закључцима Скупштине РЦГ о аутентичном представљању мањинских народа, као и пријемом у Савјет Европе, одлучили смо се на израду Закона о мањинама, чиме би Црна Гора заокружила свој правни систем из ове области.

Једна од полазних предпоставки за демократску мањинску политику јесте уважавање реалности, односно чињенице да је Црна Гора друштвена и државна заједница у процесу политичког и државног конституисања и у трагању за својом легитимацијском основом. С тога процес институционалне изградње представља један од приоритета реформе у Црној Гори. Мањинска политика значи и успостављање нових институција и процедура, политичко дјеловање, нарочито стварање демократске јавности која је осјетљива на потребу унапређења и заштите људских и мањинских права. Посебно болне ће бити промјене навика и мишљења. То није могуће преко ноћи, за то је потребно уложити много труда, а и хтијења.

Радни текст овога закона треба посматрати са два аспекта: Први аспект се односи на очување националног идентитета националних мањина, тј. одбрана од асимилације националних мањина, док други аспект јесте омогућавање дјелотворног учешћа националним мањинама у јавном животу. Сублимирајући ова два аспекта можемо доћи до главног основа овог текста или до главне поруке коју би гласила пуна интеграција националних мањина у црногорско друштво, али без асимилације.

Досадашња динамика у изради овог радног текста текла је сљедећим током:
- као прво, цјелокупан посао на изради Закона смо подијелили у неколико фаза са тачно ороченом динамиком њихове реализације;
- друго, желећи да у нашем раду будемо што транспарентнији, те да укључимо и невладин сектор, организован је састанак са представницима НВО које се баве питањима заштите мањина. Као резултат тог састанка, у Комисији за израду Закона нашло се мјеста и за представника НВО којег су саме изабрале;
- трећи корак је био конституисање Комисије. Позиве да партиципирају у раду Комисије смо упутили свим парламентарним партијама у Скупштини РЦГ, националним партијама које имају своје представнике у локалним парламентима, представнику Рома, представнику НВО, представницима Министарства правде и Секретаријата за законодавство, те доказаним експертима из ове области. На нашу велику жалост, опозиционе партије, због њихове тадашње апстиненције у раду Парламената, нијесу кандидовале своје представнике. Изабрана Комисија је договорила даљу динамику рада, изабрана је Радна група која ће даље припремати материјал за расправе на Комисији и усвојена је почетна структура за израду Закона.
- пошто је Радна група разрадила верификоване тезе, чланови Комисије су дали своје сугестије на предложени текст теза тако да је Радна група имала сложен посао претакања и сублимирања оног што се чуло у нормативни текст.
- Радна група је, на позив Високог комесара за питања националних мањина, боравила у Бечу, гдје су се разматрале тезе, односно њихова усклађеност са међународним стандардима.
- Послије добијених сугестија, тезе су претворене у радни текст, Комисија за израду закона се састајала неколико пута, а пречишћени текст је упућен канцеларији Савјета Европе у Подгорици. Са канцеларијом Савјета Европе смо организовали округли сто, а послије мишљења њихових експерата, уз незнатне корекције, текст је прослијеђен на експертизу Савјету Европе, ОЕБС-у и Високом комесару за националне мањине. Радује чињеница да смо од горе наведених релевантних адреса добили позитивно мишљење о нашем досадашњем раду на овом Закону.
- С обзиром на добијену експертизу са ових релевантних адреса, начињене су незнатне сугестије и текст Закона је прослијеђен предсједницима Државе, Владе и Скупштине.
- Како је то и предвиђено Програмом рада Владе за 2005.годину, овај законски акт ће се до краја ИИ квартала наћи пред члановима Владе, а надамо се веома брзо, и пред посланике црногорског Парламента.

Морам истаћи да смо радећи текст закона стално имали на уму неколико ствари: његову усклађеност са међународним документима, специфичне одлике црногорског простора с обзиром на егзистенцију аутохтоних мањина које чине скоро једну четвртину укупног становништва Црне Горе , добре механизме заштите гарантованих права и могућност имплементације законских рјешења.

Које су то основне одлике овог Закона?

Текст закона је обухватио неколико области значајних за очување идентитета и давање једнаких шанси за припаднике мањина:
- уз протежирање недискриминаторског односа, дају се права изражавања, чувања, развијања, преношења и јавног испољавања националног, језичког, етничког, културног и вјерског идентитета;
- могућност оснивања установа, друштава, удружења, невладиних организација у свим областима друштвеног живота, као и финансирање ових организација од стране државе;
- слободан избор и коришћење личног и породичног имена, као и упис тих имена у документа на свом језику и писму;
- регулација слободне и службене употребе језика и писма;
- приступ информацијама и медијима, као и програмски садржаји о мањинама у јавним сервисима;
- школовање на свом језику и писму и одговарајућу заступљеност садржаја у наставним плановима и програмима, те принципе афирмативне акцију у уписној политици;
- употреба националних симбола и обиљежавање значајних датума и личности из своје традиције и историје;
- слободно удруживање и остваривање несметаних контаката са сународницима ван граница Црне Горе;
- политичка партиципација мањина у Скупштини РЦГ и скупштинама локалних заједница, односно резервисана мјеста за њихове аутентичне представнике
- сразмјерна заступљеност у јавним службама државне власти и локалне управе;
- механизме заштите задирања у питања од виталног интереса за живот националних мањина, како на државном, тако и на локалном нивоу;
- артикулисање својих захтјева кроз могућност формирања националних вијећа са посебним ингеренцијама;
- оснивање Фонда за националне мањине ради материјалне подршке државе за одржаване националних посебности;
- заштита поменутих права кроз домаће и међународно законодавство;

Према томе, ради се, по мом дубоком увјерењу, о веома доброј законској основи, усклађеној са међународним интенцијама и документима, са добрим механизмима заштите и могућностима несметане имплементације. Не очекујем да ће се овим законом идеално ријешити заштита права националних мањина, али очекујем да ће овај радни текст, као и будући текст закона, бити примјер и другима у окружењу како треба регулисати заштиту права националних мањина, јер Црна Гора има своју традицију и заслужује да буде позитиван примјер у региону.


На крају, желим истаћи однос који има Министарство за заштиту права припадника националних и етничких група са невладиним сектором.

Како сам горе навео, наш први корак у пословима на изради закона био је разговор и укључивање невладиног сектора кроз своје представнике у цјелокупан процес израде закона. Морам истаћи да су представници НВО-а имали активан и конструктиван однос током читавог овог посла.

На немалом броју округлих столова и семинара у нашој организацији, присуство невладиних организација и њихово учешће у раду је видно.

Министартво за заштиту права припадника националних и етничких група кроз своје скромне финансијске могућности помаже пројекте и одржавање невладиних организација које се баве питањима заштите, унапређења статуса и очувања културне баштине националних мањина. У једном броју невладиних организација, било да се ради о албанским, муслиманским, бошњачким, хрватским, ромским или другим организацијама, а које се баве мањинским питањима, препознали смо своје партнере и та сарадња је континуирана.

Посебно желим да истакнем нашу сарадњу и са међународним невладиним организацијама, а посебно са Пројектом за етничке односе др. Алена Касофа, са којем је ово Министарство организовало више округлих столова са темом положаја националних мањина. Та сарадња са ПЕР-ом, односно закључци са првог окруклог стола, су били веома значајни и што је још битније они се и реализују. Напомињем да је у задњих двије-три године дошло до реализације сљедећих пројеката:
-отварања два нова гранична прелаза са Албанијом
-отварање породилишта у Улцињу
-признавање диплома стечених на универзитету Косова
-убрзо ће мо имати валидне и признате дипломе које долазе из Албаније
- отварање наставничког факултета за школовање учитеља на албанском језику.

Даме и господо,

надам се да нешто вишим детаљисањем нисам узурпирао ваше вријеме и пажњу, али се надам да сам успио да вам пренесем тренутну ситуацију положаја мањина у Црној Гори, као и демократски потенцијал Црне Горе и њену вољу за рјешавањем питања националних мањина.


У то име вас још једном поздрављам и захваљујем за пажњу.