Пржно: Говор министра за заштиту права припадника националних и етничких група Гзима Хајдинаге на отварању Округлог стола о почетку израде свеобухватне Владине стратегије према мањинама

Поштоване даме и господо,

уважена госпођо Плакс, поштовани предједниче Скупштине РЦГ Кривокапићу, цијењени учесници округлог стола и представници медија.

Не могу а да не кажем да ми чини изузутну част и задовољство, ма колико ово звучало устаљено и неизбјежно, прилика да вас могу поздравити у име Министарства за заштиту права припадника националних и етничких група Владе РЦГ и у своје лично име.

Надам се да сте се до сада увјерили у отвореност и гостопримство људи са ових наших простора те вам свима, у то име, желим срдачну добродошлицу, угодан осјећај у Црној Гори и потврду ових увјерења наше срдачности.

На самом почетку морам поновити нешто што сам рекао приликом посљедњег сусрета са представницима ПЕР-а. Када сте у друштву старих познаника и када са њима радите на истом задатку ни тешкоћа послова тада не представља проблем. Радити са Пројектом за етничке односе није само задовољство посла, него и задовољство успјеха,а и дружења. Вјерујем да ће тако бити и ове прилике када ПЕР и Министарство за мањине улазе у пету годину добре и плодотворне сарадње.

Морам напоменути да смо до сада, организујући неколико значајних скупова од Улциња, Будве, Прчња, Подгорице итекако имали резултата у свом заједничком дјеловању. Не само да смо окупили значајне факторе у друштвеном животу Црне Горе, већ су разговори о црногорској мултиетничности, о положају Албанаца, о положају националних мањина, те активном учешћу мањина у јавном животу Црне Горе ефектуирали конкретним реализовоаним пројектима.

У том смислу заједничка идеја и заједнички посао ПЕР-а и Министарства у наредном периоду ће бити посвећен активностима на изради дугорочне стратегије за националне мањине, односно једне јасно обиљежене Владине политике према мањинама. Циљ ове стратегије је не само да помогне Црној Гори на њеном путу евроатланских интеграција, већ представља и веома важну степеницу у јачању њене унутарње мултиетничке демократије. Један од почетних корака, ако не и први, јесте уоквирење законске регулативе, односно довршавање започетог посла на изради и усвајању црногорског Закона о остваривању права и слобода националних и етничких мањина.

О значају заштите мањина и унапређењу њиховог положаја сам у неколико наврата, сличним приликама довољно говорио, само истичем да је очување и признавање мањина одувијек представљало, а данас нарочито, важан фактор стабилности и безбједности у свим регионима свијета. За Европу, а посебно за Југоисточну Европу, ово питање је у погледу укупне безбједности и стабилности од егзистенцијалне важности.

На овом простору се оправдано може говорити о историји мултиетничности, мултиконфесионалности и интеркултурализма. Народи на овим просторима су живљели вијековима у миру и заједништву, једни са другима, иако су у одређеним историјским периодима тензије и анимозитети међу нацијама нарастале, кулминирале и резултирале конфликтима мањег или већег обима.

Чињеница са којом се и на овом мјесту треба похвалити јесте та да и у годинама крвавог распада југословенске федерације, када су етнички инспирисани ратови достизали кулминацију у нашем непосредном окружењу, Црна Гора је успјела да сачува свој унутрашњи мир.

Не само да се успјело у сачувању унутрашњег мира, него је Црна Гора у овим тешким временима отворила широм своја врата и постала уточиштем колонама избјеглих и расељених лица. У једном моменту, избјегличка и расељеничка популација је достигла до броја од једне четвртине од укупног становништва Црне Горе.

Како наћи магичну формулу суживота, како обезбједити сваком грађанину да сачува и развија свој национални идентитет, своју културу, вјеру и језик, а осигурати истовремено да то не иде на уштрб стабилности нормалног живота заједнице као цјелине, да не угрожава суверенитет и територијални интегритет државе која треба да гарантује равноправност и недискриминацију свих својих грађана, то су питања која се намећу и траже одговор. Једно од могућих рјешења јесте примјена међународних стандарда и активна политика и однос према свим мањинама у Црној Гори.

Да не би мањине служиле као средство политичке борбе између партија, а пропагирање њихове адекватне заштите остајало на нивоу предизборних кампања, да би припадници мањина били стварно равноправни грађани, битно је, између осталог, да у једној држави буду и правно регулисана та права. Само на тај начин припадници мањина и мањине као групе могу постати, и неким малобројним државама то и јесу, фактором мира и сарадње међу државама ( а Црна Гора је примјер хармоничне коегзистенције свих нација, конфесија и етноса који живе у њој). Такође, ово је једини пут за дугорочно добровољно прихватање обавезе поштовања државноправног поретка од стране мањина, а самим тим гаранција мира и безбједности. На овом мјестуи треба истаћи још једну битну реалност, то јест сарадњу са свијетом и тежњу ка евроатланским интеграцијама које су условљене, између осталог, поштовањем и заштитом права мањина.

Оно што ми даје за право да будем оптимиста, оно што је можда и најважније, а та ствар иде и најтеже, јесте да је дошло до велике промјене свијести по питањима мањина. Ова питања се више не доживљавају као потенцијална опасност, нити као даровање већине према мањинама, с друге стране, мањине схватају да степен остваривања њихових права није ствар политичких ултиматума и зависности, већ степен демократизације нашег друштва.

У то име, у име поштовања елементарних права и демократије ја вас све најтоплије поздрављам, желећи вам још једном угодан боравак, а нама свима плодотворан рад.

ХВАЛА !