- Влада Црне Горе
Министарство правде Дани културе мањина у Улцињу
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Дани културе мањина у Улцињу
Објављено: 24.11.2005. • 19:30 Аутор: Насловна страна
У периоду од 18. до 21. новембра у Улцињу одржана манифестација "Дани културе припадника националних и етничких група у Црној Гори".
18. новембра у 19 часова у галеријском простору улцињског Центра за културу отворена је колективна изложба слика и графика. Своје радове су изложили Мехмет Алоја, Билал Никезић, Насер Хаса, Руди Гога, Вахида Ниманбегу, Мерсиха Ресулбеговић-Маврић, Един Каплани, Ибрахим Курпејовић, Мирсад Ђурђевић и Антон Пеан. Исте вечери уприличен је свечани концерт игара и пјесама на којем су учествовали: КУД "Улqин" из Улциња, КУД"Врело Ибра" из Рожаја, клапе "Бокељски морнари" и "Бисернице Боке" из Котора, клапа "Јадран" из Тивта, Плесни студио "Модест" из Тивта, пјесници Мирослав Синдик и Десанка Матијевић, ученици Школе на хрватском језику. Програм су водили Зенел Катана, Власта Мандић и Илиријана Ђони.
Сљедећег дана у 19 часова одржано је поетско вече младих пјесника Андрије Петковића и Енвера Муратовића. О њиховом стваралаштву су говорили проф.Суљо Мустафић и проф.Невен Станичић. У 20 часова је уприличен концерт на којем су учествовали КУД"Врело Ибра" из Рожаја ВИС"Пљеваљски тамбураши" и вокални солисти Есад Мемић и Неџад Делић.
У недјељу, 20. новембра у простаријама Градске библиотеке о књижевном стваралаштву Албанаца у Црној Гори говорили су Ибрахим Беришај и Арслан Биша. На вечерњем концерту учешће су узели: КУД"Улqин", клапе "Лигатура" и "Улqини" из Улциња, Друштво "Беса е триесхит" из Затријебча, КУД"Згјими" из Владимира, те вокални солисти Никола Прељај и Шемсо Хасанага.
На локалним радио и ТВ станицама (Елита, Улцињ и Теута) уприличене су емисије о култури мањина у Црној Гори, а посебно су емитоване емисије које су говориле о проблемима живота и заштите културног насљеђа Рома у Црној Гори.
Слиједи: Говор министра Гзима Хајдинаге на отварању манифестације
Поштоване даме и господо,
са нескривеним и посебним задовољством желим да вас све најсрдачније поздравим у своје лично име и у име Министарства за заштиту права припадника националних и етничких група.
Препознајући да је очување културне баштине народа на нашем простору један од основних сегмената очувања укупног националног идентитета, Министарство за заштиту права припадника националних и етничких група већ трећи пут заредом организује манифестацију под називом "Дани културе припадника националних и етничких група у Црној Гори".
Послије наших програма и дружења у Подгорици и Тивту, вечерас и наредних дана Улцињ ће бити средина у којој ће мо покушати представити сву шароликост и богатство различитих културних насљеђа и достигнућа. Као улцињанин, вјерујем да ће традиционална отвореност и гостопримство ових људи бити још један од разлога да са ових сусрета пођете богатији и са љепшим утисцима. Такође, овај древни град је био и јесте права инспирација многим умјетницима, његова љепота, море и плаже, маслине које пркосе времену, зидине старог града не остављају равнодушним ни једног човјека, а камоли немирне умјетничке душе.
Интеркултуралност и традиционалне различитости које произилазе из различитих језика, поријекла, материјалних и духовних култура, вјероисповјести, обичаја, историје и традиције грађана представљају друштвене вриједности које треба његовати и унапређивати. Сарадња националних и етничких група, те усклађен суживот са већинским становништвом јесте чинилац демократског и сваког другог напретка било ког друштва. Полазећи од тих традиционалних вриједности, наше опредјељење за организацијом једне овакве манифестације има своје пуно упориште и оправдање.
Основни задатак који је смо поставили испред себе и који, надамо се, испуњавамо јесте да се пред црногорском јавношћу презентирају цивилизацијска насљеђа националних мањина као дио насљеђа црногорског поднебља. Држава Црна Гора мора препознати ово културно насљеђе као дио свог културног богатства и постати њен суштински баштиник. Жеља нам је и да покажемо да отвореност и гостопримство Црне Горе, њена жеља за афирмацијом културног повезивања и комуницирања у региону, знање да култура не познаје границе и да представља мост који везује а не раздваја, има своју потврду и у овој манифестацији.
Мултиетничност и интеркултуралност, што је веома битна карактеристика и нашег животног простора, може се развијати и унапређивати само ако се унутрашње интеграције остварују уз поштовање и очување посебности, разлика и вриједности свих који живе на нашем простору. Поштујући овакве принципе, Црна Гора је у своју културну ризницу уградила такве вриједности са којом се мали број средина може похвалити. Модерна Европа, у чију заједницу тежи ући и Црна Гора, представља простор различитих култура и традиција које се сажимају у јединство свих тих различитости, и коју ће и Црна Гора обогатити, јер има чиме.
Ја, на крају, могу само да вам још једном захвалим и да вас вечерас и наредних дана препустим уживању у сликама наших сликара, поезији књижевника, пјесми клапа и пјевача, игри и богатству ношњи фолклорних ансамбала.
Хвала!
18. новембра у 19 часова у галеријском простору улцињског Центра за културу отворена је колективна изложба слика и графика. Своје радове су изложили Мехмет Алоја, Билал Никезић, Насер Хаса, Руди Гога, Вахида Ниманбегу, Мерсиха Ресулбеговић-Маврић, Един Каплани, Ибрахим Курпејовић, Мирсад Ђурђевић и Антон Пеан. Исте вечери уприличен је свечани концерт игара и пјесама на којем су учествовали: КУД "Улqин" из Улциња, КУД"Врело Ибра" из Рожаја, клапе "Бокељски морнари" и "Бисернице Боке" из Котора, клапа "Јадран" из Тивта, Плесни студио "Модест" из Тивта, пјесници Мирослав Синдик и Десанка Матијевић, ученици Школе на хрватском језику. Програм су водили Зенел Катана, Власта Мандић и Илиријана Ђони.
Сљедећег дана у 19 часова одржано је поетско вече младих пјесника Андрије Петковића и Енвера Муратовића. О њиховом стваралаштву су говорили проф.Суљо Мустафић и проф.Невен Станичић. У 20 часова је уприличен концерт на којем су учествовали КУД"Врело Ибра" из Рожаја ВИС"Пљеваљски тамбураши" и вокални солисти Есад Мемић и Неџад Делић.
У недјељу, 20. новембра у простаријама Градске библиотеке о књижевном стваралаштву Албанаца у Црној Гори говорили су Ибрахим Беришај и Арслан Биша. На вечерњем концерту учешће су узели: КУД"Улqин", клапе "Лигатура" и "Улqини" из Улциња, Друштво "Беса е триесхит" из Затријебча, КУД"Згјими" из Владимира, те вокални солисти Никола Прељај и Шемсо Хасанага.
На локалним радио и ТВ станицама (Елита, Улцињ и Теута) уприличене су емисије о култури мањина у Црној Гори, а посебно су емитоване емисије које су говориле о проблемима живота и заштите културног насљеђа Рома у Црној Гори.
Слиједи: Говор министра Гзима Хајдинаге на отварању манифестације
Поштоване даме и господо,
са нескривеним и посебним задовољством желим да вас све најсрдачније поздравим у своје лично име и у име Министарства за заштиту права припадника националних и етничких група.
Препознајући да је очување културне баштине народа на нашем простору један од основних сегмената очувања укупног националног идентитета, Министарство за заштиту права припадника националних и етничких група већ трећи пут заредом организује манифестацију под називом "Дани културе припадника националних и етничких група у Црној Гори".
Послије наших програма и дружења у Подгорици и Тивту, вечерас и наредних дана Улцињ ће бити средина у којој ће мо покушати представити сву шароликост и богатство различитих културних насљеђа и достигнућа. Као улцињанин, вјерујем да ће традиционална отвореност и гостопримство ових људи бити још један од разлога да са ових сусрета пођете богатији и са љепшим утисцима. Такође, овај древни град је био и јесте права инспирација многим умјетницима, његова љепота, море и плаже, маслине које пркосе времену, зидине старог града не остављају равнодушним ни једног човјека, а камоли немирне умјетничке душе.
Интеркултуралност и традиционалне различитости које произилазе из различитих језика, поријекла, материјалних и духовних култура, вјероисповјести, обичаја, историје и традиције грађана представљају друштвене вриједности које треба његовати и унапређивати. Сарадња националних и етничких група, те усклађен суживот са већинским становништвом јесте чинилац демократског и сваког другог напретка било ког друштва. Полазећи од тих традиционалних вриједности, наше опредјељење за организацијом једне овакве манифестације има своје пуно упориште и оправдање.
Основни задатак који је смо поставили испред себе и који, надамо се, испуњавамо јесте да се пред црногорском јавношћу презентирају цивилизацијска насљеђа националних мањина као дио насљеђа црногорског поднебља. Држава Црна Гора мора препознати ово културно насљеђе као дио свог културног богатства и постати њен суштински баштиник. Жеља нам је и да покажемо да отвореност и гостопримство Црне Горе, њена жеља за афирмацијом културног повезивања и комуницирања у региону, знање да култура не познаје границе и да представља мост који везује а не раздваја, има своју потврду и у овој манифестацији.
Мултиетничност и интеркултуралност, што је веома битна карактеристика и нашег животног простора, може се развијати и унапређивати само ако се унутрашње интеграције остварују уз поштовање и очување посебности, разлика и вриједности свих који живе на нашем простору. Поштујући овакве принципе, Црна Гора је у своју културну ризницу уградила такве вриједности са којом се мали број средина може похвалити. Модерна Европа, у чију заједницу тежи ући и Црна Гора, представља простор различитих култура и традиција које се сажимају у јединство свих тих различитости, и коју ће и Црна Гора обогатити, јер има чиме.
Ја, на крају, могу само да вам још једном захвалим и да вас вечерас и наредних дана препустим уживању у сликама наших сликара, поезији књижевника, пјесми клапа и пјевача, игри и богатству ношњи фолклорних ансамбала.
Хвала!
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?