Излагање, министра уређења простора и заштите животне средине Бранимира Гвозденовића на пленарном блоку 2 Изазови инвестиционе експанзије у црној Гори са позиција одрживог развоја, одржаног у оквиру ФРЕИ 2009 - ФЕСТИВАЛ ОФ РЕАЛ ЕСТАТЕ

ФРЕИ ФЕСТИВАЛ ОФ ТХЕ РЕАЛ ЕСТАТЕ ИНВЕСТМЕНТ
11. НОВЕМБАР 2009.

ИЗАЗОВИ ИНВЕСТИЦИОНЕ ЕКСПАНЗИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ СА ПОЗИЦИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Бранимир Гвозденовић, министар уређења простора и заштите животне средине Црне Горе
(ПЛЕНАРНИ БЛОК 2)

Највећи квалитет Црне Горе је њен занимљив и разноврстан простор. Истовремено то је лако потрошан и неповратан ресурс, а величина Црне Горе тражи да се потенцијалне грешке сведу на минимум. С друге стране, све су интензивнији захтјеви да се поједини простори валоризују, међутим обавеза свих нас је да нађемо правовремен и избалансиран одговор на ове изазове, одговор базиран на суштинским принципима одрживости као бесконачне равнотеже узимања и давања.

Еколошка држава Црна Гора јесте једно од могућих рјешења, али тај пут није једноставан, с обзиром да Црна Гора спада у земље са невеликим БДП које немају довољно развијену комуналну, путну и друге облике инфраструктуре. Коректно је и питање да ли смо, до сада, на прави начин третирали идеју еколошке државе. Најпрецизнији одговор је - и да и не. Компромиси су, свакако, прављени. Но, сигурно је да сваки будући одговор на ово питање мора бити позитиван. Наиме, свијест о неопходности правилне валоризације простора достигла је критични ниво. Та свијест са собом носи сазнање о неопходности заштите животне средине, природне и створене културне баштине или најопштије речено идентитету једног простора. Идентитет и специфичност Црногорског простора је оно што можемо понудити глобалном тржишту.

Са својој отвореном економијом, Црна Гора мора имати јасан став у односу на инвестиционе захтјеве, односно јасне одговоре што је дозвољено, а што није, користећи се смјерницама препорукама и искуствима земаља које су се у претходном периоду суочавале са сличним искушењима.

Даље, морамо обезбиједити да је у Црну Гору лако доћи. Требају нам већи и нови аеродроми. Почела је изградња ауто-пута, треба иновирати жељезничку инфраструктуру, много боље искористити поморске путеве, једном ријечју интегрисати Црну Гору у регионалну и европску саобраћајну мрежу.

Развој локалног реал естате сектора, Црна Гора ће, у будућности, заснивати на новим и високим стандардима. Сваки нови квадратни метар простора у Црној Гори треба бити планиран, пројектован, изграђен и коришћен поштујући високе стандарде одрживости, квалитета уклопљености у постојећи контекст и окружење. Сви који су на том путу, у Влади Црне Горе, имају и имаће партнера.

Наша понуда мора бити заснована на високом квалитету и специфичностима Црне Горе. Само у Црној Гори можете, за један дан, обићи једини фјорд на Медитерану, најдубљи канјон у Европи, највеће станиште птица на Балкану... или, у истом дану, пливати у мору скијати на планинама, уживати у дивљој љепоту природе, али и дивити се културном наслијеђу овог поднебља.

Свјесни свега наведеног у претходних неколико година трудили смо се да створимо планске претпоставке на стратешком нивоу како би створили услове за равномјерни регионални развој у Црној Гори као и за динамичан развој појединих сектора, у првом реду инфраструктуре која томе треба доприњети. Још пуно посла нас очекује на усавршавању законских рјешења која ће оставити простора за развој појединих дјелатности, па и реал естате секора који је предмет овог фестивала.

На недавном састанку ЕСПОН-а (Европска мрежа опсерваторија просторног планирања) на високом нивоу, одржаном у Лондону, закључено је да ће до 2013. године, привреде земаља западне и сјеверне Европе стагнирати у односу на централну и источну Европу, с обзиром да су Кохезиони фондови све више усмјерени ка смањењу разлика у развоју у оквиру Европске Уније. Макро Стратегија Европске Комисије којом се комбинује кохезија и конкурентност у свеобухватном контексту одрживог развоја ствара велике могућности, али и изазове за Црну Гору и остале земље у нашем региону. Уколико желимо да се на правилан начин односимо према овим приликама и изазовима, морамо прво разумјети да је европски приступ одрживом развоју холистички, који обухвата друштвене, економске и факторе животне средине, са одговарајућом реакцијом на климатске промјене.

Постојећи тренд да се свему, почев од некретнина па до моторних возила, дода префикс еко обавезује. Етимолошки коријен префикса еко јесте античка Грчка ријеч која означава формирање људског станишта или насеља, често коришћена у контексту суштинске хармоније, хармоније између човјека и његовог природног окружења, али такође, и што је још важније, хармонију између самих људи. Сигурни смо да је у Црној Гори сазрела свијест која ће бити носиоц нашег будућег хармоничног развоја, развоја усклађеног са нашим потребама, потенцијалима, визијама.

У овом контексту постоји заједнички основ за спајање различитих култура и друштвено-економских група широм Европе, и док је тачно рећи да глобална економија захтијева појединачни конкуренти одговор свих земаља, заједнички изазов са којим се сви суочавамо приликом трагања за одрживим развојем јесте да уклонимо везу између економског развоја и штете која се наноси животној средини. Просторно планирање је један од основних инструмената који нам стоје на располагању у циљу постизања ове суштинске раздвојености.

Из тог разлога, Влада се, обавезала да уведе у Црну Гору најбољу европску праксу у погледу просторног планирања, и то у што краћем року. У спровођењу потпуне имплементације оквира просторног планирања, наши кључни циљеви ће обухватити:

 Интеграцију економске и просторне одрживости како би се осигурао развој у оним областима које омогућавају максималне дугорочне друштвене и економске користи док се минимизирају негативни утицаји на животну средину;

 Коришћење регионалног и урбаног идентитета као предуслова прилагођавања на глобалне промјене и процесе;

 Развој оригиналних одрживих градова и заједница друштвено укључени, економски динамични и предузетнички настројени, а ипак са зрелом свијешћу о томе како живјети у границама природних капацитета --- ове заједнице биће карактеристичне, разноврсне и привлачне за живот добитна комбинација која ће се показати као атрактивна људима, корпорацијама и инвеститорима;

 Максимизацију постојеће инфраструктуре и правилно усмјерене инвестиције у нову инфраструктуру;

 Квалитет и љепота изграђеног простора и архитектуре, посебно у обалном подручју уз заштиту ужег обалног појаса од грађења;

 Постизање одрживог развоја приликом развоја урбаних и руралних области;

 Обезбјеђивање јасноће инвеститорима потенцијали и процес који ће довести до већег нивоа домаћих и страних директних инвестиција;

 Стварање интегрисаног оквира за инвестиције и развој, подржаног јаким вођством и управом, укључујући ефикасну сарадњу између самих министарстава и између министарстава и општина;

 Његовање и развијање регионалних просторних особитости;

 Заштита културних добара и вриједности;

 Разумно кориштење и заштита природних добара, очување биолошке разноликости, заштита природе и превенција од ризика загађења;


Недавна криза на тржиштима, укључујући и тржиште некретнина, са собом је донијела могућност новог приступа планирању, и то у циљу снажније и одрживе будућности. Морамо разумјети и бити способни да брзо одговоримо на тржишне циклусе, да развијемо нове и иновативне форме одговарајућег партнерства, укључујући и партнерства између јавног и приватног сектора, као и она између општина и градова. Морају се пронаћи нови начини финансирања инфраструктуре, учећи на искуствима других. И можда најважније, морамо прихватити да се некретнине више не могу третирати као роба којом се тргује краткорочно, већ треба да буду препознате као развијена врста робе која се заснива на повјерењу и дугорочним односима. Уколико научимо ову лекцију, можемо заједно да радимо на развијању чврсте платформе за успјешан опоравак и одрживу будућност.

Сигуран да ће овај фестивал први у низу доприњети спровођењу зацртаних циљева, још једном Вас поздрављам и захваљујем се на пажњи.