Најава: Састанак министра Бранимира Гвозденовића са амасадорима земаља ЕУ у Црној Гори, поводом учешћа делегације Црне Горе на Конференцији Уједињених Нација о промјени климе, која ће се одржати у Копенхагену од 7. - 18. децембра 2009.

Министарство уређења простора и заштите животне средине организује у сриједу 25. новембра 2009. године у Подгорици, радни доручак поводом учешћа делегације Црне Горе на Конференцији Уједињених нација о промјени климе у Копенхагену, од 07 - 18. децембра 2009. године. На радном доручку ће учествовати министар уређења простора и заштите животне средине Бранимир Гвозденовић, представници Министарства иностраних послова, шеф Одсјека за политику, европске интеграције и трговину у Делегацији ЕК у Црној Гори Клајв Рамболд и представници амбасада земаља чланица ЕУ.

Циљ радног доручка је размјена мишљења у вези са активностима и ставовима уочи XВ засиједања земаља потписница Конвенције УН о промјени климе у Копенхагену. То засиједање има изузетан значај, с обзиром на изазове са којима се суочавају све чланице међународне заједнице, а који генеришу проблеме глобалног загријавања и утичу на губитак биодиверзитета.

Радни доручак ће бити одржан у хотелу Подгорица од 8,30 -10,00 сати.

Сниматељи могу снимити почетак састанка, а након његовог завршетка биће објављено саопштење за јавност.

Са аспекта Црне Горе, засиједање у Копенхагену је од значаја због разматрања питања која се тичу реализације и утврђивања обавеза из Кјото протокола, као и процедура и начина финансијске подршке земљама у развоју за прилагођавање на измијењене климатске услове, а истовремено и због интензивнијег учешћа у међународним активностима на заштити глобалног климатског система.

Министарство уређења простора и заштите животне средине, као ресор задужен за имплементацију Оквирне конвенције УН о промјени климе и Кјото Протокола је, у сарадњи са осталим релевантним министарствима, започело низ активности у циљу испуњења обавеза преузетих ратификацијом тих докумената. Учешће у раду највиших органа Конвенције и Кјото протокола, те непосредни разговори са представницима неформалних преговарачких група, функционерима Секретаријата Конвенције и билатерални сусрети на највишем нивоу, су активности које ће делегација Црне Горе имати у Копенхагену. Тај скуп је битан услов за квалитетну имплементацију обавеза које Црна Гора има у оквиру Конвенције и Протокола, као и за остваривање права на финансијску подршку и трансфер знања и технологија.



ИНФОРМАЦИЈА: ОКВИРНА КОНВЕНЦИЈА УН О ПРОМЈЕНИ КЛИМЕ И КЈОТО ПРОТОКОЛ

Оквирна конвенција УН о промјени климе усвојена је на Конференцији УН о развоју и животној средини 1992. године у Рио де Жанеиру, када је исту потписало 166 земаља. Марта мјесеца 1994. године Конвенција је ступила на снагу, а годину дана касније у Берлину, одржано је Прво засједање Конференције земаља уговорница Конвенције и од тада се годишња засједања редовно одржавају.

Основни циљ Конвенције је да се смање емисије гасова са ефектом стаклене баште, као посљедица људских активности (угљендиоксид, азотсубоксид, метан, фреони и др.), како би се зауставило даље загријевање атмосфере које има за последицу глобалну промјену климе и подизање нивоа свјетског мора.. С обзиром да Конвенција дефинише утицај опасних антропогених утицаја на климатски систем, али не и начин постизања циља у погледу смањења антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште, на Трећој конференцији земаља уговорница Конвенције, одржаној у Кјоту, Јапан, 1997. године, усвојен је Кјото протокол уз ову Конвенцију. Поштујући основне принципе Конвенције, Протоколом су квантификоване обавезе смањивања емисија за 38 индустријски развијених земаља, укључујући 11 земаља у транзицији Централне и Источне Европе, у просјеку за 5,2% у односу на 1990. годину, у првом обавезујућем периоду 2008-2012. година. Индустријске земље су такође прихватиле обавезу да обезбједе додатна средства за фонд формиран у оквиру Конвенције за пружање подршке земљама у развоју за активности у спровођењу Конвенције.

Земље у развоју, међу којима је и Црна Гора, по Конвенцији и Кјото протоколу немају обавезу да врше квантификовано смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, а пошто ће имати штете од глобалних климатских промјена, предвиђено је да се овим земљама пружа финансијска помоћ за активности у вези са проблемима климатских промјена. Овдје је важно истаћи да су све европске земље у транзицији које имају, или су у новијем периоду стекле статус пуноправних чланица Европске уније, преузеле исте обавезе по Конвенцији и Кјото протоколу као и Европска унија, јер је питање климатских промјена увршћено у приоритете политике, стратегије и акционе планове ЕУ у области заштите животне средине, енергетике, саобраћаја, и других релевантних сектора. Стога непосредно учешће у доношењу одлука и процедура, као и праћење започетих преговора за нови обавезујући период након 2012. године за све земље, укључујући и Црну Гору, представља посебан интерес. Са друге стране, ратификацијом Кјото протокола стекли су се услови да се Црна Гора, у складу са својим интересима, на добровољној основи, кроз унилатералне, билатералне и мултилатералне аранжмане укључи у ткз. Механизам чистог развоја (ЦДМ), и тиме обезбједи прилив страних инвестиција у облику чистих технологија.

Црна Гора је чланица Конвенције од 27. јануара 2007. године, а Кјото протокола од 2. септембра 2007. године.