Саопштење Министарства уређења простора и заштите животне средине и Агенције за заштиту животне средине поводом проналажења тијела још једног мртвог делфина на купалишту Мајами у Улцињу и убијених јелена и муфлона у Бистрици код

Након информисања путем штампаних дневних медија, овлашћена лица из Агенције за заштиту животне средине и Министарства уређења простора и заштите животне средине у петак, 20. новембра 2009. године посјетила су купалиште Мајами као и Велику плажу у Улцињу, гдје су се, према наводима медија, налазила тијела угинулих делфина.

Овом приликом желимо да информишемо јавност да надлежне државне институције (АЗЗС и МУПЗЗС) нису биле званичним путем обавијештене о овом инциденту, већ су о истом сазнале путем чланка под називом Још један мртви делфин-Стручњачи не знају шта се дешава у мору код Улциња, нови инцидент на ушћу Бојане, објављеног у дневном листу Вијести, 19. новембра 2009. године.

Екипа Агенције за заштиту животне средине и Министарства уређења простора и заштите животне средине није затекла тијела угинулих делфина на плажи, већ су их, према ријечима потпредсједника Општине Улцињ, уклонили закупци плаже. Од челних људи Општине Улцињ није успјело да се сазна по чијем овлашћењу је то урађено.

Подсјећања ради, Влада Црне Горе је у децембру прошле године, усвојила Споразум о заштити китова Цетацеа у Црном мору, Средоземном мору и сусејдном атланском подручју (АЦЦОБАМС) који је проистекао из Закона о ратификацији Конвенције о заштити миграторних врста дивљих животиња (Бонска конвенција), а за чије спровођење је надлежно Министарство уредјења простора и заштите животне средине.

Према претпоставкама, угинули делфини су припадали роду Стенелла, који је нижа таксономска категорија од рода Цетацеа чији су припадници сврстани у Апендиx И (врсте којима пријети истребљење) Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне (ЦИТЕС) а чије спровођење је заједничка надлежност ове двије државне институције. Наиме, Агенција за заштиту животне средине је надлежна за издавање ЦИТЕС дозвола за трговину и промет угроженим врстама, док је надлежност министарства имплементациона политика конвенције.

Овим путем апелујемо на грађане, представнике локалних власти, невладине организације и све друге субјекте да, уколико примијете инцидентну ситуацију, одмах обавијесте еколошку инспекцију Агенције за заштиту животне средине, чији контакти се налазе у свим дневним листовима или Министарство, како би се могле предузети све неопходне активности за рјешавање оваквих ситуација,односно, у овом случају, утврђивања узрока смрти делфина, као и њиховог збрињавања, што је у општем интересу.

Нас, као надлежне институције на то обавезује потписани АЦЦОБАМС споразум, у којем, у Додатку 2, у дијелу који се односи на истраживање и праћење, свака страна овог споразума је у обавези да, у циљу препознавања главних опасности и могућих пријетњи по Цетацеа-е, истражи узорке мртвих, рањених и насуканих или болесних животиња, што би и у овом случају проналажења тијела два мртва делфина , агенција и министарство урадили у сарадњи са релевантним научним и стручним институцијама у Црној Гори.

ИИ


У уторак, 24.новембра 2009. године еколошка инспекција Агенције за заштиту животне средине и овлашћена лица Министарства уређења простора и заштите животне средине посјетила су прво приватно ловиште, власника Петра Нововића у Бистрици поред Бијелог Поља, гдје су, према наводима из медија од 23. новембра, Руси имали успјешан одстријел два јелена и једног муфлона.
Еколошка инспекција је извршила ванредан инспекцијски надзор над ДОО ПЕШТАН-ЦОМЕРЦ, у чијем саставу се налази ловиште Бистрица које се простире на 200 хектара што приватног, што општинског земљишта ограђеног земљишта, чиме је прекршио члан 42 Закона о дивљачи и ловству.. Власник не посједује дозволу за газдовањем ловишта, као и Уговор о концесији за општинско земљиште које користи за узгој ове алохтоне врсте дивљачи. Наиме, прапостојбина муфлона је југоисточна Азија, а донешен је на Средоземље још у неолитском периоду.Међутим, пошто је постао веома риједак, по ИУЦН класификован је као угрожена врста (Овис ориенталис) и као потенцијално угрожена (Овис аммнон).

Власник ловишта ове угрожене дивљачи осим што не води катастар ловишта, не доставља податке Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде и не посједује сагласност Министарства уређења простора и заштите животне средине. Лов који су извршили страни држављани обављен је без претходне контроле, а трофеји дивљачи су, без пропратнице и трофејног листа, прослијеђени у Општину Будва, чиме је прекршен и члан 69 Закона о дивљачи и ловству.

Пошто, према члану 39, узгајањем дивљачи се могу бавити правна или физичка лица уз сагласност МПШВ, које се даје по претходно прибављеном мишљењу министарства надлежног за послове заштите животне средине, а исто министартво даје мишљење за прописе и услове за узгајање, а како МУПЗЗС до сада ловишту Бистица није издало ниједан такав документ, еколошка инспекција Агенције за заштиту животне средине је забранила све врсте активности до легализације ловишта.

Осим евидентног крсења поменутог закона, поставља се питање на који начин и како се у приватном ловишту налази око 500 јединки муфлона и јелена лопатара, а да о томе нису обавијестене надлезне институције које се баве заштитом животне средине.


Овом приликом зелимо да информишемо јавност да је Министарство уређења простора и заштите животне средине у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине, као и релевантним научним и стручним институцијама у Црној Гори започело активности за доношење низа подзаконских аката на основу Закона о заштити природе. Међу њима је и Правилник о начину израде и процјене ризика за уношење страних дивљих врста биљака, животиња и гљива, као и за поновно уношење несталих дивљих врста којим ће се регулисати поступак издавања дозвола за уношење страних дивљих врста, за поновно уношење страних дивљих врста у Црну Гору, као и издавање дозвола за узгој домаћих и страних дивљих врста и обављање процјене ризика, као једног од неопходних докумената за прибављање дозволе. По овом правилнику, дозволу за уношење страних дивљих врста издаваће Агенција за заштиту шивотне средине, уз претходну процјену утицаја тих врста на екосистем и биодиверзитет подручја у које се дате врсте намјеравају унијети. Поменути правилник је у фази нацрта и биће донешен до краја ове године.

Несумљиво је да постојање оваквог приватног ловишта, као што је Бистрица у Црној Гори доприноси побољшању туристичке понуде на сјеверу земље као и промоцији Црне Горе у свијету, али остаје и друга страна-како ће туристи имати мишљење о земљи у којој могу да додју и убијају дивље животиње и носе са собом њихове трофеје без икаквих посљедица? У циљу спријечавања понављања кршења закона на овакав начин, Агенција за заштиту животне средине и Министарство уређења простора и заштите животне средине су предузели све неопходне активности које се тичу горе наведене проблематике.

Агенција за заштиту животне средине ће о поменутим инцидентима обавијестити и друге надлежне државне органе,као што су Министарство пољопривреде шумарства и водопривреде,Управу полиције,Управу царина Црне Горе, јединице локалне самоуправе и Ловачки савез Црне Горе.
Само уз сарадњу са поменутим субјектима можемо успјешно ријешити ове проблеме.