- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Саопштење: Презентован нацрт Прве националне комун...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење: Презентован нацрт Прве националне комуникације о климатским промјенама
Објављено: 30.11.2009. • 19:30 Аутор: Насловна страна
Данас, 30. новембра, у организацији Министарства уредјења простора и заштите животне средине и канцеларије УНДП-а у Подгорици, одржан је округли сто на коме је презентован нацрт Прве националне комуникације о климатским промјенама. Комуникацијом се поставља основ за спровођење политике и јачање техничких и институционалних капацитета у области климатских промјена, а тиме и основ за њихово укључивање у националне приоритете развоја. Потреба израде националне комуникације проистекла је из Оквирне конвенције УН о промјени климе чија је чланица Црна Гора постала 27. јануара 2007. године.
Округли сто отворили су министар уредјења простора и заштите животне средине Бранимир Гвозденовић и главни представник УН у Црној Гори Александар Аванесов. Аванаесов је истакао да је ово први документ који поставља смјернице за даље анализе у овој области. Такодје је наглашено да је ово тренутак када Црна Гора почиње да се суочава са изазовима у области климатских промјена, посебно зато што Црна Гора, као и велики број земаља у развоју, сада мора радити на озбиљном стратешком планирању и питању шта послије Кјото протокола, те да ће стратешке одлуке у овој области кључно утицати на сектор туризма, индустрије, транспорта, пољопривреде ,економије у глобалу...
Одредбама Оквирне Конвенције Уједињених Нација о климатским промјенама јасно су разграничене обавезе различитих група држава, односно индустријски развијених земаља, чланица Анекса И, и држава у развоју, нечланица Анекса И. Према Конвенцији развијене државе имају обавезу смањења националних емисија гасова са ефектом стаклене баште до нивоа из 1990. године, али исто тако и да обезбједе додатна финансијска средстава за пружање подршке земљама у развоју у испуњавању својих обавеза. Посебном одредбом Конвенције утврђено је да ће земље у развоју извршавати преузете обавезе у оној мјери, у којој буду добиле финансијску подршку, тј. да ће степен ефикасности остваривања обавеза земаља у развоју зависити од финансијске подршке и трансфера технологија које треба да обезбједе развијене земље " рекао је Гвозденовић.
На презентацији су представљени резултати остварени у досадашњем периоду и дати су коментари и сугестије којим ће се унаприједити нацрт Прве националне комуникације о климатским промјенама. Презентација се одвијала у неколико сегмената, односно, представљене су главне теме обрадјене комуникацијом: 1. Инвентар гасова стаклене баште који је радјен у односу на пет сектора: енергетика, индустријски процеси, пољопривреда, отпад и промјена у коришћењу земљишта и шума, 2. начини ублажавања емисија ових гасова, 3. размотрена је осјетљивост Црне Горе на климатске промјене и њена могућност адаптације, 4. дискутовано је о идентификованим недостацима и потребама за будући рад и напредовање у овој области, 5. а дат је и осврт на утицај климатских промјена на економију Црне Горе.
На округлом столу идентификовани су и проблеми са којима се суочавало у процесу израде овог документа, а на првом мјесту односе се на ограничења техничке природе, институционалних капацитета и значај обезбједјивања финансијских средстава у том контексту. Ипак, с обзиром на чињеницу да Црна Гора у кратком периоду треба да реализује низ обавеза које су биле спроводјене на медјународном нивоу прије њеног приступања Оквирној конвенцији УН о климатским промјенама из које произилази обавеза израде Прве националне комуникације о климатским промјенама, овај документ, и поред ограничавајућих фактора, има посебан значај.
Закључено је да експертски тим за израду националне комуникације, у који су укључени представници Министарства уредјења простора и заштите животне средине и УНДП-а, очекују интензивне активности у циљу даљег унапрјеђивања Прве националне комуникације о климатским промјенама, а нарочито у погледу очекивања везаних за постизање политичког договора на Конфернцији Уједињених нација о промјени климе у децембру, у Копенхагену, и нових принципа на којим ће бити постављени међународни односи након овог догадјаја.
Овај извјештај је значајан и са становишта да је први пут у држави прорачунат потенцијал ублажавања климатских промјена, а он ће бити редовно ревидован у складу са релевантним дешавањима у националној економији.
ИНФОРМАЦИЈА: Црна Гора постала је чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама 27. јануара 2007. године, а од тада, у релативно кратком периоду, остварен је значајан помак у погледу имплементације Конвенције у националним оквирима. У јуну 2007. године, уз подршку Глобалног фонда за животну средину и учешеће УНДПа, као имплементационе агенције, започет је процес израде Прве националне комуникације у оквиру реализације пројекта Активности на оспособљавању за припрему Прве националне комуникације Црне Горе, као обавезе проистекле из Оквирне конвенције УН о промјени климе УНФЦЦЦ. Основне активности подразумјевају: израду инвентара гасова са ефектом стаклене баште, програма мјера за обезбјеђивање адекватне адаптације на измјењене климатске услове и програма мјера за ублажавање климатских промјена.
Округли сто отворили су министар уредјења простора и заштите животне средине Бранимир Гвозденовић и главни представник УН у Црној Гори Александар Аванесов. Аванаесов је истакао да је ово први документ који поставља смјернице за даље анализе у овој области. Такодје је наглашено да је ово тренутак када Црна Гора почиње да се суочава са изазовима у области климатских промјена, посебно зато што Црна Гора, као и велики број земаља у развоју, сада мора радити на озбиљном стратешком планирању и питању шта послије Кјото протокола, те да ће стратешке одлуке у овој области кључно утицати на сектор туризма, индустрије, транспорта, пољопривреде ,економије у глобалу...
Одредбама Оквирне Конвенције Уједињених Нација о климатским промјенама јасно су разграничене обавезе различитих група држава, односно индустријски развијених земаља, чланица Анекса И, и држава у развоју, нечланица Анекса И. Према Конвенцији развијене државе имају обавезу смањења националних емисија гасова са ефектом стаклене баште до нивоа из 1990. године, али исто тако и да обезбједе додатна финансијска средстава за пружање подршке земљама у развоју у испуњавању својих обавеза. Посебном одредбом Конвенције утврђено је да ће земље у развоју извршавати преузете обавезе у оној мјери, у којој буду добиле финансијску подршку, тј. да ће степен ефикасности остваривања обавеза земаља у развоју зависити од финансијске подршке и трансфера технологија које треба да обезбједе развијене земље " рекао је Гвозденовић.
На презентацији су представљени резултати остварени у досадашњем периоду и дати су коментари и сугестије којим ће се унаприједити нацрт Прве националне комуникације о климатским промјенама. Презентација се одвијала у неколико сегмената, односно, представљене су главне теме обрадјене комуникацијом: 1. Инвентар гасова стаклене баште који је радјен у односу на пет сектора: енергетика, индустријски процеси, пољопривреда, отпад и промјена у коришћењу земљишта и шума, 2. начини ублажавања емисија ових гасова, 3. размотрена је осјетљивост Црне Горе на климатске промјене и њена могућност адаптације, 4. дискутовано је о идентификованим недостацима и потребама за будући рад и напредовање у овој области, 5. а дат је и осврт на утицај климатских промјена на економију Црне Горе.
На округлом столу идентификовани су и проблеми са којима се суочавало у процесу израде овог документа, а на првом мјесту односе се на ограничења техничке природе, институционалних капацитета и значај обезбједјивања финансијских средстава у том контексту. Ипак, с обзиром на чињеницу да Црна Гора у кратком периоду треба да реализује низ обавеза које су биле спроводјене на медјународном нивоу прије њеног приступања Оквирној конвенцији УН о климатским промјенама из које произилази обавеза израде Прве националне комуникације о климатским промјенама, овај документ, и поред ограничавајућих фактора, има посебан значај.
Закључено је да експертски тим за израду националне комуникације, у који су укључени представници Министарства уредјења простора и заштите животне средине и УНДП-а, очекују интензивне активности у циљу даљег унапрјеђивања Прве националне комуникације о климатским промјенама, а нарочито у погледу очекивања везаних за постизање политичког договора на Конфернцији Уједињених нација о промјени климе у децембру, у Копенхагену, и нових принципа на којим ће бити постављени међународни односи након овог догадјаја.
Овај извјештај је значајан и са становишта да је први пут у држави прорачунат потенцијал ублажавања климатских промјена, а он ће бити редовно ревидован у складу са релевантним дешавањима у националној економији.
ИНФОРМАЦИЈА: Црна Гора постала је чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама 27. јануара 2007. године, а од тада, у релативно кратком периоду, остварен је значајан помак у погледу имплементације Конвенције у националним оквирима. У јуну 2007. године, уз подршку Глобалног фонда за животну средину и учешеће УНДПа, као имплементационе агенције, започет је процес израде Прве националне комуникације у оквиру реализације пројекта Активности на оспособљавању за припрему Прве националне комуникације Црне Горе, као обавезе проистекле из Оквирне конвенције УН о промјени климе УНФЦЦЦ. Основне активности подразумјевају: израду инвентара гасова са ефектом стаклене баште, програма мјера за обезбјеђивање адекватне адаптације на измјењене климатске услове и програма мјера за ублажавање климатских промјена.
Везани чланци:
Извјештај о јавној расправи о Нацрту Урбанистичког пројекта за комплекс православног Сабор 28.01.2025.
Конкурс за избор идејног пројекта који ће представљати Црну Гору на XИX међународној изло 21.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?