- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Саопштење: Презентован нацрт Прве националне комун...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење: Презентован нацрт Прве националне комуникације о климатским промјенама
Објављено: 30.11.2009. • 19:30 Аутор: Насловна страна
Данас, 30. новембра, у организацији Министарства уредјења простора и заштите животне средине и канцеларије УНДП-а у Подгорици, одржан је округли сто на коме је презентован нацрт Прве националне комуникације о климатским промјенама. Комуникацијом се поставља основ за спровођење политике и јачање техничких и институционалних капацитета у области климатских промјена, а тиме и основ за њихово укључивање у националне приоритете развоја. Потреба израде националне комуникације проистекла је из Оквирне конвенције УН о промјени климе чија је чланица Црна Гора постала 27. јануара 2007. године.
Округли сто отворили су министар уредјења простора и заштите животне средине Бранимир Гвозденовић и главни представник УН у Црној Гори Александар Аванесов. Аванаесов је истакао да је ово први документ који поставља смјернице за даље анализе у овој области. Такодје је наглашено да је ово тренутак када Црна Гора почиње да се суочава са изазовима у области климатских промјена, посебно зато што Црна Гора, као и велики број земаља у развоју, сада мора радити на озбиљном стратешком планирању и питању шта послије Кјото протокола, те да ће стратешке одлуке у овој области кључно утицати на сектор туризма, индустрије, транспорта, пољопривреде ,економије у глобалу...
Одредбама Оквирне Конвенције Уједињених Нација о климатским промјенама јасно су разграничене обавезе различитих група држава, односно индустријски развијених земаља, чланица Анекса И, и држава у развоју, нечланица Анекса И. Према Конвенцији развијене државе имају обавезу смањења националних емисија гасова са ефектом стаклене баште до нивоа из 1990. године, али исто тако и да обезбједе додатна финансијска средстава за пружање подршке земљама у развоју у испуњавању својих обавеза. Посебном одредбом Конвенције утврђено је да ће земље у развоју извршавати преузете обавезе у оној мјери, у којој буду добиле финансијску подршку, тј. да ће степен ефикасности остваривања обавеза земаља у развоју зависити од финансијске подршке и трансфера технологија које треба да обезбједе развијене земље " рекао је Гвозденовић.
На презентацији су представљени резултати остварени у досадашњем периоду и дати су коментари и сугестије којим ће се унаприједити нацрт Прве националне комуникације о климатским промјенама. Презентација се одвијала у неколико сегмената, односно, представљене су главне теме обрадјене комуникацијом: 1. Инвентар гасова стаклене баште који је радјен у односу на пет сектора: енергетика, индустријски процеси, пољопривреда, отпад и промјена у коришћењу земљишта и шума, 2. начини ублажавања емисија ових гасова, 3. размотрена је осјетљивост Црне Горе на климатске промјене и њена могућност адаптације, 4. дискутовано је о идентификованим недостацима и потребама за будући рад и напредовање у овој области, 5. а дат је и осврт на утицај климатских промјена на економију Црне Горе.
На округлом столу идентификовани су и проблеми са којима се суочавало у процесу израде овог документа, а на првом мјесту односе се на ограничења техничке природе, институционалних капацитета и значај обезбједјивања финансијских средстава у том контексту. Ипак, с обзиром на чињеницу да Црна Гора у кратком периоду треба да реализује низ обавеза које су биле спроводјене на медјународном нивоу прије њеног приступања Оквирној конвенцији УН о климатским промјенама из које произилази обавеза израде Прве националне комуникације о климатским промјенама, овај документ, и поред ограничавајућих фактора, има посебан значај.
Закључено је да експертски тим за израду националне комуникације, у који су укључени представници Министарства уредјења простора и заштите животне средине и УНДП-а, очекују интензивне активности у циљу даљег унапрјеђивања Прве националне комуникације о климатским промјенама, а нарочито у погледу очекивања везаних за постизање политичког договора на Конфернцији Уједињених нација о промјени климе у децембру, у Копенхагену, и нових принципа на којим ће бити постављени међународни односи након овог догадјаја.
Овај извјештај је значајан и са становишта да је први пут у држави прорачунат потенцијал ублажавања климатских промјена, а он ће бити редовно ревидован у складу са релевантним дешавањима у националној економији.
ИНФОРМАЦИЈА: Црна Гора постала је чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама 27. јануара 2007. године, а од тада, у релативно кратком периоду, остварен је значајан помак у погледу имплементације Конвенције у националним оквирима. У јуну 2007. године, уз подршку Глобалног фонда за животну средину и учешеће УНДПа, као имплементационе агенције, започет је процес израде Прве националне комуникације у оквиру реализације пројекта Активности на оспособљавању за припрему Прве националне комуникације Црне Горе, као обавезе проистекле из Оквирне конвенције УН о промјени климе УНФЦЦЦ. Основне активности подразумјевају: израду инвентара гасова са ефектом стаклене баште, програма мјера за обезбјеђивање адекватне адаптације на измјењене климатске услове и програма мјера за ублажавање климатских промјена.
Округли сто отворили су министар уредјења простора и заштите животне средине Бранимир Гвозденовић и главни представник УН у Црној Гори Александар Аванесов. Аванаесов је истакао да је ово први документ који поставља смјернице за даље анализе у овој области. Такодје је наглашено да је ово тренутак када Црна Гора почиње да се суочава са изазовима у области климатских промјена, посебно зато што Црна Гора, као и велики број земаља у развоју, сада мора радити на озбиљном стратешком планирању и питању шта послије Кјото протокола, те да ће стратешке одлуке у овој области кључно утицати на сектор туризма, индустрије, транспорта, пољопривреде ,економије у глобалу...
Одредбама Оквирне Конвенције Уједињених Нација о климатским промјенама јасно су разграничене обавезе различитих група држава, односно индустријски развијених земаља, чланица Анекса И, и држава у развоју, нечланица Анекса И. Према Конвенцији развијене државе имају обавезу смањења националних емисија гасова са ефектом стаклене баште до нивоа из 1990. године, али исто тако и да обезбједе додатна финансијска средстава за пружање подршке земљама у развоју у испуњавању својих обавеза. Посебном одредбом Конвенције утврђено је да ће земље у развоју извршавати преузете обавезе у оној мјери, у којој буду добиле финансијску подршку, тј. да ће степен ефикасности остваривања обавеза земаља у развоју зависити од финансијске подршке и трансфера технологија које треба да обезбједе развијене земље " рекао је Гвозденовић.
На презентацији су представљени резултати остварени у досадашњем периоду и дати су коментари и сугестије којим ће се унаприједити нацрт Прве националне комуникације о климатским промјенама. Презентација се одвијала у неколико сегмената, односно, представљене су главне теме обрадјене комуникацијом: 1. Инвентар гасова стаклене баште који је радјен у односу на пет сектора: енергетика, индустријски процеси, пољопривреда, отпад и промјена у коришћењу земљишта и шума, 2. начини ублажавања емисија ових гасова, 3. размотрена је осјетљивост Црне Горе на климатске промјене и њена могућност адаптације, 4. дискутовано је о идентификованим недостацима и потребама за будући рад и напредовање у овој области, 5. а дат је и осврт на утицај климатских промјена на економију Црне Горе.
На округлом столу идентификовани су и проблеми са којима се суочавало у процесу израде овог документа, а на првом мјесту односе се на ограничења техничке природе, институционалних капацитета и значај обезбједјивања финансијских средстава у том контексту. Ипак, с обзиром на чињеницу да Црна Гора у кратком периоду треба да реализује низ обавеза које су биле спроводјене на медјународном нивоу прије њеног приступања Оквирној конвенцији УН о климатским промјенама из које произилази обавеза израде Прве националне комуникације о климатским промјенама, овај документ, и поред ограничавајућих фактора, има посебан значај.
Закључено је да експертски тим за израду националне комуникације, у који су укључени представници Министарства уредјења простора и заштите животне средине и УНДП-а, очекују интензивне активности у циљу даљег унапрјеђивања Прве националне комуникације о климатским промјенама, а нарочито у погледу очекивања везаних за постизање политичког договора на Конфернцији Уједињених нација о промјени климе у децембру, у Копенхагену, и нових принципа на којим ће бити постављени међународни односи након овог догадјаја.
Овај извјештај је значајан и са становишта да је први пут у држави прорачунат потенцијал ублажавања климатских промјена, а он ће бити редовно ревидован у складу са релевантним дешавањима у националној економији.
ИНФОРМАЦИЈА: Црна Гора постала је чланица Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским промјенама 27. јануара 2007. године, а од тада, у релативно кратком периоду, остварен је значајан помак у погледу имплементације Конвенције у националним оквирима. У јуну 2007. године, уз подршку Глобалног фонда за животну средину и учешеће УНДПа, као имплементационе агенције, започет је процес израде Прве националне комуникације у оквиру реализације пројекта Активности на оспособљавању за припрему Прве националне комуникације Црне Горе, као обавезе проистекле из Оквирне конвенције УН о промјени климе УНФЦЦЦ. Основне активности подразумјевају: израду инвентара гасова са ефектом стаклене баште, програма мјера за обезбјеђивање адекватне адаптације на измјењене климатске услове и програма мјера за ублажавање климатских промјена.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?