Посљедњи дан Конференције о климатским промјенама у Копенхагену

Министар уређења простора и заштите животне средине, Бранимир Гвозденовић, учествује у завршном дијелу пленарне сједнице на високом нивоу. Излагања најзначајнијих свјетских лидера обиљежила су данашње засиједање доказујући озбиљност теме и значај постизања општеприхватљивог глобалног договора.

Сједињене Америчке Државе: Јутрошње Обамино излагање улило је оптимизам. Америка је чврстог опедјељења да нема више времена за чекање, вријеме је за конкретне потезе, заједништво, прихватање одговорности од стране свих актера; три кључна сегмента у будућности су: активности на спријечавању негативних ефеката климатских промјена, односно ублажавању досадашњих ефеката, транспаретност и размјена информација о свим активностима које утичу на ову област, и коначно обезбјеђивање финансијских средстава уз преузимање одговорности свих; узимајући 2005 као базну годину, Америка се обавезала се да ће смањити емисије 17% до 2020, односно 80% до 2050 год.

Русија : Предјседник Русије, Дмитриј Медведев изнио став према коме се обавезује на смањење емисија за 25% без обзира да ли ће се до краја Конференције постићи договор или не; Русија подржава да се потпише заједички споразум;
Кина остала при своме ставу, узимајући 2005. годину као базну годину, обећавају да смање ЦО2 за 40-45% до 2020 године и то на добровољној бази!
ЕУ поновила став да се обавезује да смањи емисије за 20 % до 2020. године, а уколико се постигне међународно обавезујући договор, ЕУ је спремна да самњи емисије за 30 % до 2020 у односу на 1990 године.

Три су кључна аспекта препозната као заједнички прихватљива за све учеснике конференције и то:
- Неопходност брзог почетка/реаговања у периоду 2010- 2012. година,
- Јефтиније је дјеловати данас него сјутра,
- Ниско-карбонска економија је приоритетна и представља неминовну будућност.

На данашњем засиједању лидери су оцијенили да су климатске промјене глобална пријетња која угрожава нашу будућност. Неопходно је да лидери лично преузму одговорност за доношење одлука, доприносећи прецизном дефинисању циљева како на националним, тако и на глобалном нивоу.

У поподневном дијелу наставља се засиједање када се очекује усвајање званичног документа Конференције. На основу излагања лидера, и праћења тока преговора, може се закључити да је за постизање општеприхватљивог договора кључно питање да ли ће напредније државе у развоју прихватити прелазак на обавезно смањење емисија. Уколико се то деси, развијене државе су спремне на значајна издвајања средстава у наредном трогодишњем периоду, односно да се за потребе држава у развоју обезбиједи до 100 милијарди ЕУР на годишњем нивоу до 2020. године. Тако је САД изјавила да ће обезбиједити 10 милијарди до 2012 године, односно 100 милијарди до 2020. године. Јапан ће у предстојећем трогодишњем периоду издвојити 15 милијарди, а ЕУ 12 милијарди. Занимљиво је да је Предсједник Бразила, такође, изјавио да ће ова земља учествовати у обезбјеђивању средстава за потребе борбе са климатским промјенама.

Са аспекта националне позиције, сматрамо да је од пресудног значаја доношење заједничке декларација. Вођени опредјелјенјем ка европским интеграцијама, Црна Гора подржава став и политику Европске Уније по питању будућег климатског режима.

У слопу придруживања ЕУ, Црна Гора је обавезна да транспонује европску релагулативу која се односи на област климатских промјена. Највећи дио се односи на нове директиве које ЕУ доноси у циљу испуњавања своје обавезе сњањивања емисије гасова са ефектом стаклене баште за 20% које ступају на снагу у периоду 2010-2013 год. С тим у вези неопходно је направити анализу утицаја примјене поменутих директива на укупни национални друштвено економски развој .

У контексту националних приоритета, значајно је да је у области просторног планирања току израда стратегије која треба да интегрише критеријуме у складу са којим би сваки просторни план садржао и анализу утицаја климатских промјена, односно два сценарија која предвиђају велики и мањи утицај климатских промјена. Истовремено, смтарамо неопходним да се обезбиједи интегрисање смјернице за ублажавање и спречавање ефеката климатских промјена у свим свим стратешким документима.