Реаговање министра Гвозденовица на данашње реаговање кабинета предсједника Скупштине Црне Горе

Реаговање Кабинета предсједника Скупштине показује очигледну неспособност аутора текста да раздвоји државну надлежност која проистиче из функције г. Кривокапића, од његове партијско-политичке доктрине и личних анимозитета. Отуда ваљда и ниподаштавајући тон у стилу: ... ако Вам је то сложено, министре....

Коалициони партнери имају много начина да рашчисте питања евентуалног непоштовања владавине права било ког члана Владе. Када то раде пријетњама мицањем преко средстава јавног инфомисања, онда се не може говорити о добронамјерности и конструктивности, већ о политичком популизму. Када, притом, заклињући се у љубав према Црној Гори, бирају приоритете за демонстрацију борбе за владавину права тако што тенденциозно дају аргументе онима који форсирају подјеле и конфликте, онда треба најхитније преиспитати ефективност и искреност такве љубави према Црној Гори.

Слично је и са набрајањем приватизационих пројеката, на крају реаговања Кабинета Предсједника Скупштине. Сви ти пројекти су спровођени сагласно политици Владе и на бази њених претходних одлука и конфирмација. Ту политику и те одлуке спроводе министри, сваки у свом ресору, улажући максимум својих способности, знања и труда, а наравно и увјерења. Наиме, подразумјева се да сваки министар подржава и спроводи програм Владе, не само зато да би у Влади опстао, него и из личних увјерења. У супротном, ако ни због чега другог, а оно ради сопственог образа, не би смио остати у Влади, чак и ако га нико други не макне. Може бити да то није случај са онима који се не слажу са важним сегментима програма Владе, а и даље сједе у власти.

Ову логику не може оповргнути ничији јед и лако читљива демагогија.

Узгред, министре бира мандатар, будући премијер, а не Скупштина. Скупштина бира Владу коју у пакету, заједно са програмом, предлаже мандатар.

Ако неко мисли да се, реаговањем попут овога из Кабинета предсједника Скупштине, могу на овог или оног министра, преусмјерити повремена оправдана незадовољства рудара и радника, да би се политички профитирало, онда се то просто зове подцјењивање интелекта тих истих рудара и радника.