Излагање министра Гвозденовића: НАЈАВА ЈАВНЕ РАСПРАВЕ О НАЦРТУ ДПП И СЕА "МОРАЧА"

У фази смо започињања јавне расправе о Нацрту Детаљног просторног плана за вишенамјенске хидроакумулације на Мораци, који је Влада ЦГ, усвојила 18. фебруара. Сагласно Закону о стратешкој процјени утицаја који је усклађен са директивама Европске уније на јавној расправи наћи це се и Стратеска процјена утицаја на животну средину за овај план.

Детаљни просторни план слива Мораче, дакле и предстојећа јавна расправа, има изузетан значај за Црну Гору у цјелини. Због тога је обрађивачима документа постављен задатак да развој овог подручја, са аспекта просторно-планских фактора, посматрају интегрално, а не само у контексту планиране изградње система хидроелектрана.

Подразумјева се да је концепт одрживог развоја опредјелјујући оквир свих планских и развојних докумената у Црној Гори. Само тај оквир обезбјеђује равноправни третман економских, еколошких и социолошких фактора развоја. Због тога је Стратешка процјена утицаја на животну средину једнако важан полазишни документ за ову расправу, бар колико и економска очекивања од употребе хидропотенцијала Мораче и други релевантни документи.

Због, не само изградње система ХЕ,већ и укупног развоја сливног подручја ријеке Мораче, Нацрт ДПП је рађен у два интегрисана нивоа. Један ниво је детаљна разрада која третира четири планиране акумулације и примјерена је стандардној планској докуменатцији, а други ниво документа је аналитичко-синтетичка обрада компелтног сливног подручја. Дакле, ДПП опредјелјује основе за комплексан економски и социјални развој читавог подручја Мораче, дефинишући просторно-планске претпоставке, не само за производњу енергије из обновљивих извора, него и за формирање залиха воде и водопривредно управљање, туристичко-рекреационо уређење, развој рибарства и пратећих привредних грана, ангажовање локалних капацитета, али и за ефективну заштиту појединих вриједних пејзажних, културно-историјских и других специфичних подручја.

Нацрт Стратешке процјене је документ урађен према међународним методолошким стандардима и у складу са најбољом међународном праксом и прописима Свјетске банке. "Стратешку процјену је израдила норвешка фирма ЦОWИ, уз уважавање домаћег законодавног оквира (Устав Црне Горе, Закон о стратешкој процјени), кључних развојних докумената (Стратегија одрживог развоја Црне Горе, Стратегија развоја енергетике) и међународних конвенција и препорука (Рамсар конвенција о мочварним подручјима и ЕСПОО - конвенција)

С обзиром да изградња система ХЕ на Морачи има велики утицај на просторну реконфигурацију корита ријеке Мораче, у фокусуСтратешке процјене био је утицај планираних акумулација на биодиверзитет овог подручја, укупну хидрологију и геологију слива, али и на климу, ваздух, културну баштину и пејзаж. Посебно је третиран могући однос планираних акумулација према сеизмичким ризицима. Стратешка процјена обухватила је и економске, социолошке и демографске импликације градње система ХЕ (посредан привредни развој, имовина, здравље, запосленост и образовање становништва). Овај документ је утврдио и смјернице за превенцију могућих негативних и поспјешивање позитивних утицаја, као и дефиницију основног модела мониторинга.

Треба истаћи да смо у овом процесу имали донаторску помоћ КфWа и владе Аустрије, Италије и Норвешке. Супервизор документа била је Црногорска академија наука и умјетности, а велики број стручњака и институција је, под окриљем Хидрометеоролошког завода Црне Горе, обезбјеђењем подлога и на други начин, партиципирао у изради овако комплексног документа.

Све земље свијета се, готово свакодневно, срећу са конфликтима развојних потреба и настојањима да се заштити животна средина. Валоризовати природне потенцијале, уз истовремену пуну одговорност према еколошким начелима, јесте кључни цивилизацијски изазов. Многи су, на том тесту пали, а и у искуствима Црне Горе имамо таквих примјера. Управо зато данас знамо да се, само потпуним разумијевањем и досљедном имплементацијом концепта оџивог развоја, поменуте дилеме могу успјешно рјешавати. Искуства неких земаља које су успјешно интегрисале свој економски развој и одговорност према животној средини, као што је то урадила Норвешка, била су полазиште за израду докумената која су предмет јавне расправе.

Као државни орган у чијем је ресору управљање простом и еколошка проблематика, имамо обавезу да, уз пуно уважавање развојних потреба планова Црне Горе, приоритетно штитимо животну средину од бесповратно штетних утицаја које неки пројекти могу донијети. То ће ово Министарство досљедно чинити, поштујући научно-стручне домете у овој области, међународне стандарде, законски оквир и, изнад свега, чињеницу да је ова земља наш дом и дом будућих генерација грађана Црне Горе.

Увјерен сам да смо тај задатак и та начела поштовали у припреми ових докумената. На нама је да и у свим наредним корацима, заштитимо онај дио концепта одрживог развоја која се односи на очување и унапређење квалитета животне средине.

С друге стране, чињеница је да садашње економско стање подручја Мораче, са БДП који је мањи од 4 милиона еура годишње, и са изразито негативним демографским показатељима, нема перспективу, уколико се не уђе у капиталне развојне пројекте који ће становништву понудити просперитетну будућност, стимулисати останак и повратак оних који су, из економских разлога, напустили овај крај. Вјерујем да је Нацрт плана идентификовао реалан пут за валоризацију потенцијала Морачког краја, уз пуну заштиту од критичне девастације животне средине, протекцију изузетно вриједног културног наслијеђа и очување пејзажа канјона Мораче.

Због свега тога, предстојећу јавну расправу не доживљавамо искључиво као законом прописану обавезу. За нас је та расправа јединствени модел који омогућава да се мобилишу сви релевантни друштвени фактори у Црној Гори на проналажењу оптималних рјешења за интеграли развој овог подручја и цијеле Црне Горе.

Сигуран сам да ће мјештани Морачког подручја, невладине организације, институције друштва, стручна и општа јавност, својим предлозима, сугестијама и анализом отворених питања, допринијети да јавна расправа резултира корисним побољшањима полазних докумената.

Јавна расправа ће се одржати од 15. марта до 13. априла и то у Подгорици и Колашину.
У току јавне расправе, у сарадњи са Министарством економије, Главним градом, Општином Колашин, Универзитетом Црне Горе и ЦАНУ, ће бити организовани и округли столови на којима ће нацрт планског документа и нацрт извјештаја о стратешкој процјени утицаја на животну средину бити презентирани од стране Обрађивача.

Како би се обезбиједили оптимални услови за увид заинтересованих субјеката и давање евентуалних сугестија и примједби Нацрт планског документа и Нацрт Стратешком процјеном утицаја на животну средину ће бити доступан јавности током цијелог трајања јавне расправе у:
Министарству уређења простора и заштите животне средине и у Скупштини Општине Колашин. Такође све примједбе, коментаре и сугестије заинтересовани могу слати већ од понедјељка 15 марта.